Studenti između doma i preskupih kirija

Smeštaj studenata u Novom Sadu nosi brojne izazove, bez obzira na to da li je reč o državnim studentskim domovima ili privatnim stanovima. Nedostatak kapaciteta, sezonsko iseljavanje iz domova i visoke cene privatnog smeštaja glavni su problemi sa kojima se suočavaju visokoškolci Novosadskog univerziteta. 

Studentski centar Novi Sad raspolaže sa oko 2.650 mesta u domovima u samom gradu, bez Zrenjanina i Sombora koji takođe pripadaju Novosadskom univerzitetu i imaju zajedno oko 300 slobodnih mesta. S obzirom na to da Univerzitet broji desetine hiljada studenata, konkurencija je ogromna, a smeštaj dobijaju isključivo oni sa visokim prosekom i lošijim socio-ekonomskim statusom. 

Konkurs se svake godine odvija u dve faze: prvo za brucoše, a po njegovom završetku otvara se konkurs za studente starijih godina. Prethodne nedelje objavljena je rang lista.

"To je preliminarna rang lista bez crte: spisak svih studenata prve godine koji su učestvovali na konkursu, i služi tome da se vidi osvojen broj bodova. Svako ko smatra da je oštećen prilikom rangiranja ima pravo da napiše prigovor u roku od osam dana", objašnjava  za O radio šefica službe smeštaja u Studentskom centru Novi Sad Marijana Milinković. 

Na konkurs se prijavilo 870 brucoša, a 23. septembra biće poznato gde se povlači crta. Prethodnih godina, u domovima je smeštaj dobijalo između 32 i 45 odsto prijavljenih studenata. Taj postotak zavisi od broja prijavljenih kandidata, tako i od broja studenata završnih godina koji se iseljavaju iz domova.

Smeštaj u domovima prve kategorije košta 2.790 dinara mesečno, dok je za domove druge kategorije potrebno izdvojiti svega 2.150 dinara. Interesovanje i za jedne i za druge je veliko.

"Sve zavisi od samih studenata. Nekome je privlačnije da bude u Bajiću i Vlahoviću zato što su u kampusu, blizu su im i menza i fakulteti. Drugi žele da idu u domove prve kategorije zato što imaju svoju kuhinjicu i kupatilo. U domovima druge kategorije dve sobe dele kupatilo i čajnu kuhinju", priča Milinkovićeva. 

Sa druge strane klackalice na kojoj se nalazi mali broj mesta u domovima po povoljnoj ceni, sede stanodavci koji krajem septembra trljaju ruke. 

"Minimalna cena za garsonjeru u Novom Sadu je 230 evra. Međutim, takav stan može da košta i do 400 evra i to na popularnim lokacijama. To su Limani 1 i 2, ili Grbavica. Dakle minimalna cena je oko 230, a maksimalna ne postoji”, priča za Oradio direktor agencije Solis nekretnine Vuk Lemajić.

Na cenu zakupa utiče blizina fakulteta, pa tako stanovi koji su udaljeni od fakulteta mogu biti i povoljniji. Ali, kako Lemajić kaže, ne znatno, jer ne postoji lokacija koja uopšte nije interesantna. Dodaje da gužva oko iznajmljivanja stanova još uvek nije počela i da se, kako kaže, velika potražnja očekuje tek kada bude objavljena konačna rang lista u domovima. 

S obzirom na visoke cene kirije za manje stanove, udruživanje može biti jeftinija opcija.

"Prošle nedelje smo imali slučaj da su se udružile tri porodice iz manjeg grada i iznajmile trosoban dupleks za 600 evra. To kada se podeli, bude 200 evra po porodici. Kada bi neko sam tražio stan, mislim da ne može da prođe povoljnije od toga", smatra Vuk Lemajić. 

Ističe da je ponuda većih stanova za izdavanje manja od ponude garsonjera i jednosobnih.

"Pa tako ako se razmišlja o većem stanu, onda bi trebalo da se što pre krene u akciju. Manjih stanova ima na pretek, međutim ne bi trebalo da se čeka polovina oktobra, jer je tada sužen izbor i pitanje je po kojoj ceni i u kom delu grada će biti stanova." 

I smeštaj u domovima i iznajmljivanje stana imaju svoje prednosti i mane. 

Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju studenti, zbog kojeg je više od hiljadu i po njih potpisalo peticiju, jeste obaveza da napuste domove početkom jula. To stvara, kako kažu, ogroman pritisak jer se iseljavanje poklapa sa ispitnim rokovima, stručnim praksama i odbranama radova. A ukoliko se i desi da se studnetima odobri boravak u domovima tokom leta, odnosno ispitnih rokova, prema praviliku, cena smeštaja je u tom periodu znatno viša tj. smeštaj ima ekonomsku cenu.

Nedostatak je i to što je po pravilniku za domski smeštaj stidenata predviđeno da pravo na konkurs imaju isključivo studenti koji se finansiraju iz budžeta. Samofinansirajući i oni koji obnavljaju godinu gube mogućnost konkurisanja, što ih primorava na skupe opcije. 

U Novom Sadu ne postoji zvaničan registar niti statistički podatak o broju studenata koji borave u privatnom smeštaju, jer se i dalje najveći broj stanova izdaje "na crno", odnosno bez potpisivanja i prijavljivanja zvaničnih ugovora o zakupu. Međutim, procene su da od 50 hiljada studenata Novosadskog univerziteta između 15.000 i 20.000 hiljada je onih koji su smeštaj tokom studija pronašli u privatnim stanovima.  

Prilog o smeštaju studenata u novoj akademskoj godini poslušajte na podkastu Oradija. 

Alma Kovčić

foto: Pexels