Samoodbrana sve potrebnija devojkama

Bilo da su žrtve porodičnog nasilja ili ih je na ulici napala nepoznata osoba, žene ipak mogu da se zaštite. Mnogo žena ne zna kome da se obrati zbog napada ili se naprosto boji da će time što će otići u policiju napraviti još goru situaciju. Od nedavno u Novom Sadu sve žene mogu besplatno da pohađaju kurs samoodbrane. 

Višnja Žugić je nedavno prošla kroz neprijatno iskustvo kada se osetila ugrožena od strane nepoznatog momka.

"Pre nekog vremena mi se prvi put u životu desilo da moram od nekoga da bežim u gradu, u izlasku. I to bukvalno fizički da trčim kroz Kinesku četvrt i kroz mrak, što je bilo dosta strašno, a sa druge dosta smešno jer prosto ne možeš da veruješ da to može da ti se desi u Novom Sadu, kod kuće. Nije prvi put da se upoznaš sa nekim na svirci, međutim desilo se da je osoba, koja nas je posle i jurila, bila dosta navalentna. Bio je pijan, što je bilo evidentno i uzurpirao mi je fizički prostor. U nekom momentu smo odlučili da odemo sa svirke, ali je on krenuo za nama. Ljudi su na to sve reagovali dosta čudno, bilo je nekih pokušaja spašavanja. Jedan momak je prišao sa idejom da nam pomogne, ali nije uspeo. Ljudi su zapravo bili ravnodušni, pustili su ga da nas maltretira, a bili su vrlo svesni toga što se dešava, jer je lokal bio dosta prazan", priča Višnja.

Ona kaže da je u toj situaciji imala pomešana osećanja.

"Moja osećanja su dosta varirala, od neke finoće do naprosto želje da budem neprijatna prema nekome ko ne želi da me ostavi na miru. Imala sam pomešane osećaje od nervoze i straha do smeha. Posle toga smo otišle u drugi lokal, u koji redovno idemo i tamo smo imale sličnu situaciju, ovaj put verbalnu agresiju, pa smo na kraju bile prisiljene da izađemo napolje. U meni je sve to razvilo paranoju o tome šta sve može da me dočeka u Novom Sadu. Palo mi je na pamet da krenem na kurs samoodbrane ili da nabavim neki suzavac, što je možda legalno, a možda i ne, nisam sigurna. A takođe ću ubuduće biti okružena većim brojem prijatelja", kaže Višnja.

Adrijana Grujić iz organizacije Relay, koja organizuje kurs samoodbrane za devojke, kaže da se nije iznenadila brojnom odzivu i da je znala da će biti aktuelan, jer na žalost živimo u takvom gradu gde nikada ne znamo kada ćemo biti u opasnosti.

Adrijana kaže da će obuka biti veoma korisna za sve koji je prođu, kao i da će prvi deo obuke biti baziran na tehnikama kako se odbraniti u različitim situacijama.

"Fokus je upravo na tom psihološkom razvoju ličnosti i sopstvene stabilnosti, kako se ponašati. I upravo zato kurs traje više od šest meseci, kako bi žene zaista bile sposobne da odreaguju u tim situacijama. Devojke mogu da dođu u Petra Drapšina 13, na treći sprat u jednom od termina koji su ponedeljkom od 18:30 i sredom od 20 časova".

Uroš Kadić, koji se taekwondo-om bavi četrnaest godina, kaže da ljudima treba pružiti šansu da se brane.

"Dolazim iz porodice gde je otac bio teški alkoholičar. Za tih sedam godina braka koliko je ona bila sa njim alkohol je učinio mnogo toga da je ona propatila i da je tu bilo puno batina. Druga stvar je što sam ja, iako muško, nekoliko puta bio u situaciji i na meti narkomana, pljačkaša i to što znam da se branim me spasilo", kaže Uroš.

Uroš se odlučio da drži ovaj kurs između ostalog i zato što je radio kao obezbeđenje u bolnici gde je video mnogo slučajeva porodičnog nasilja, a nekoliko puta je slušao grupne terapije gde su devojke bile žrtve.

"To me je dosta šokiralo. Iako nikoga od tih ljudi nisam znao uhvatio sam sebe kako slušam njihove priče i plačem. Nakon toga sam shvatio da postoji potreba da nauče da se brane. Ja ću devojke pre svega učiti na koji način one mogu da se zaštite. Meni je u cilju da devojke naučim da ne idu unazad, već da se pomere napred. U ljudskoj prirodi je da kada ti nešto strašno preti ti se povučeš ili bežiš, ali u tom momentu se moraš skupiti i uraditi kontra onome što napadač očekuje. Ući, što brže završiti sa tom pretnjom i pobeći. Ako postoji šansa da se eskivira konflikt, sukob, nasilje, to uvek treba uraditi. Ali jednostavno ima momenata kada je nemoguće, kada napadač ne daje izbora, kada na svaku tvoju mirnu reč on inicira nasilje", objašnjava Uroš.

Ranije su devojke sa sobom nosile peper-sprej koji je pre nekoliko godina postao nelegalan. Međutim, sada je legalizovan, ali kako Adrijana Grujić kaže, njegova upotreba još uvek nije javna i dostupna.

"U razgovoru sa policajcima saznala sam da to još uvek nije uvedeno i da se u slučaju upotrebe dobija krivična prijava. A u slučaju da se toj osobi nešto desi poput slepila, snosiću krivičnu odgovornost. Taj peper-sprej sme samo policija da koristi,  ipak ja bih savetovala svim devojkama da rizikuju jer bolje i onesposobiti protivnika ili napadača nego imati trajne posledice do kraja života. Na osnovu dosadašnjih priča, ukoliko devojke pokušaju da se odbrane fizičkom snagom i nanesu ozbiljnije povrede napadaču, one će snositi krivičnu odgovornost jer je na žalost zakonski to tako regulisano", kaže Adrijana.

Ukoliko se pronalazite u pričama naših sagovornika i smatrate da vam je potrebna pomoć idite u Petra Drapšina 13 u Novom Sadu na kurs samoodbrane. Ne može da škodi.

Tonski prilog poslušajte ovde.

Jelena MIjatović