Rijaliti kvari već iskvarene ljude

Tek što se jedan rijaliti šou završi, odmah počinje drugi, često sve vulgarniji i prostiji. Rijalitiji u Srbiji postoje skoro 20 godina, a njihov sadržaj postaje sve eksplicitniji. Poslednji slučaj koji se našao u javnosti je scena oralnog seksa u rijaliti programu Parovi.

Više o ovoj temi možete čuti u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim"

Kako vreme odmiče, rijaliti programi menjali su svoj oblik i postajali sve senzacionalniji i eksplicitniji u sadržajima koje nude. U trenutnom formatu oni obuhvataju određeni prostor u kojem je pod budnim okom kamera smešteno nekoliko desetina, više ili manje poznatih lica, koja će određeni period živeti zajedno, svađati se, voleti, tući i na kraju krajeva takmičiti za mesto pobednika.

Ako je verovati statistikama gledanosti koje objavljaju mediji, rijaliti emisije na kojem god kanalu da se prikazuju beleže najveći broj gledalaca. Jovan Ilić je učestvovao u rijalitijima kao novinar portala Alo.rs gde je iz prve ruke imao uvid u razne situacije. On kaže da dosta toga ne bi trebalo da izlazi u etar.

"Ali na žalost svedoci smo da izlazi. Prvenstveno ono najgore, a to su tuče i seksualni odnosi koje najviše pogrešno utiču na svest kod naših građana. To je nešto najgore što se pušta, a što je skoro svakodnevno u rijaliti programima. Iskren da budem, mislim da je nemoguće kazniti ih, jer se po pitanju rijalitija nikad ništa nije učinilo, iako kod nas postoji sigurno već deset godina. Jeste jednom Happy bio kažnjen na 24 sata, ali ne snose nikakve sankcije, ali bar bi mogli da takav sadržaj puštaju posle dvanaest sati, kao što je to regulisano u Crnoj Gori. Ali to i dalje ne može da spreči sveopšte ludilo, zato što se prikazuje na televiziji sa nacionalnom frenkvencijom", rekao nam je Jovan.

Do emitovanja emisije "U kakvoj zemlji želim da živim" nismo dobili zvanične odgovore na pitanja koja smo poslali regulatornom telu za elektronske medije, REM-u. Od njih smo hteli da čujemo na koji način kontrolišu ono što je emitovano, šta se kažnjava i kako, šta je od emitovanog eksplicitnog sadržaja opravdano i zašto. Ipak, Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) pokrenuo je nedavno postupak za izricanje mere protiv televizije Happy zbog emitovanja scene oralnog seksa u rijaliti programu "Parovi", prenelo je Udruženje novinara Srbije (UNS).

Jovan Ilić kaže da je regulacija ovakvih sadržaja teško izvodljiva.

"Mislim da rijaliti programi nisu regulisani, jer se puštaju i u jutarnjem, popodnevnom i večernjem terminu. Kada sam počeo da se bavim ovim poslom i s obzirom na to da radim osam sati, moram da budem upućen i u toku. Ali kada ne radim i listam programe, samo prebacim da ih ne gledam. Svi su oni suzdržani neke dve, tri nedelje, do mesec dana maksimalno, ali posle toga postane kao realan život. Ako su oni takvi u realnom životu takvi će biti i unutra, s tim što su tu mnogo gore okolnosti. Vi spavate možda tri, četiri sata u toku noći sa pedeset ljudi u istoj prostoriji, što je mnogo iscrpljujuće. Smanjena vam je hrana, što opet utiče na psihu i još kad se uz to pomeša i alkohol, to može da izađe samo na nešto najgore. Mislim da nisu svesni, jer je to sve neka vrsta produkcije koja na njih utiče da budu takvi kakvi su", smatra Jovan.

Sociološkinja Kristina Pejković kaže da je posmatranje izvor mnogih saznanja, isto tako i posmatranje tuđih života. Ona kaže da su motivi gledanja rijaliti programa različiti.

"Ne možemo reći da društvo u celini gleda rijaliti programe, jer društvo čine pojedinci koji iz različitih motiva gledaju rijaliti programe. Neki gledaju da bi se poredili sa drugim ljudima, a neki ih gledaju iz čiste radoznalnosti, neki da bi se opustili, a neki da bi se sladili tuđom glupošću. Rijaliti programi nemaju neke velike posledice po društvo. Deca najmanje gledaju rijaliti programe, zato što su deca tehnološki potkovanija od starijih. U suštini, rijaliti programe najviše gledaju starije osobe, sa linijom manjeg otpora trošenja slobodnog vremena, gde im je lakše da gledaju neki isprazan sadržaj nego da rade eventualno na poboljšanju svojih intelektualnih sposobnosti", smatra naša sagovornica.

Naši mladi sugrađani kažu da ponekad gledaju rijaliti programe jer su okruženi ljudima koji ih takođe gledaju, ali ističu i da su prvi rijaliti programi, kada su se pojavili, "bili okej u odnosu na ove koji danas prelaze granice". Smatraju i da u Srbiji postojanje rijaliti programa nije problem sam po sebi, jer oni postoje i u drugim državama, već da je mnogo već problem intenzitet i sadržaj. 

"Rijaliti su definitivno loša pojava i da prikazuju neki najniži ljudski sloj, ali sa druge strane, malo me nervira stav 'zašto gledate rijalitije, zašto ne čitate knjige', a malo ljudi kapira da moraju da pođu od svog praga i da rijaliti nije kriv što je dete loše ispalo, već si ti kriv što si mu nisi na svom primeru pokazao. Rijaliti kvari već iskvarene ljude. Mogu da pljujem po rijalitiju, ali to je počelo jako da me smara. Nadovezala bih se na onu staru izreku da su mediji oličenje neke države, pa ću sa jedne strane staviti cenzuru, sa druge rijalitije, pa neka shvati kako ko želi", glasio je jedan od odgovora u našoj anketi.

Naš sagovornik Jovan Ilić kaže da se u praksi pokazalo da što veći skandali i što gori odnosi, bolje prolaze kod publike. Kako on kaže, na portalu na kojem radi, ako postavi da je bila tuča ili seks skandal u rijaliti programu, čitanost raste.

"Pretpostavljam da prema tom receptu radi i televizija što se videlo na primeru 'Parova', gde je pre dve nedelje na nacionalnoj frekvenciij pušten oralni seks uživo. Dakle, mislim da se radi po receptu 'što gore, to bolje'. Cilj produkcije je gledanost i hvalisanje rejtinzima, mada je moj neki opšti utisak da popularnost rijalitija opada. Primer za to je prošla 'Zadruga', kada nisu više znali šta da urade niti imali priču unutar kuće, pa su pustili priču za prostituciju. To loše utiče, jer se stvara slika da je imati oralni seks, biti prostitutka i za pola sata zaraditi sto evra, mnogo bolje nego završavati školu i raditi za pedeset hiljada", ističe Jovan.

Srbija nije jedina sa ovakvim problemima u regionu. U Crnoj Gori pokrenuta je kampanja "Biramo šta gledamo". Cilj joj da zašititi decu od neprimerenih sadržaja, a jedna od mera, u Pravilniku o standardima u elektronskim medijima koji je agencija izdala, jeste šifrovanje sadržaja neprimerenih za maloletnike.

U Hrvatskoj, kako kaže zamenik predsednika Veća za elektronske medije ove zemlje Robert Tomljenović, rijaliti programi nisu posebno regulisani.

"Ne znam za primer u Evropskoj uniji da postoji regulacija rijaliti programa. Mislim da bi bilo krivo kriminalizovati jedan žanr. Rijaliti program može da bude dobar, zabavan i poučan", rekao je Tomljenović za BBC na srpskom.

On ističe da Zakon o elektronskim medijima ima dovoljno elemenata kojim se potencijalno štetni sadržaji mogu sankcionisati.

"Pre nekoliko godina se u Hrvatskoj emitovao regionalni Veliki brat koji se emitovao u pet zemlja u regionu. Hrvatska je jedina od tih zemalja koja ima, može se reći, najliberalnije zakone, ali je hrvatski regulator jedini kaznio emitera zbog neprimerenog sadržaja", rekao je Robert Tomljenović.

Sa svakom novom sezonom gledanijih rijaliti programa javnost u Srbiji se dodatno uzburka nizom reakcija, kako onih koji kude, tako i onih koji brane ove emisije. Ono što i dalje izostaje je šira analiza uzroka i posledica postojanja rijalitija.

J.M./S.P.