...
TRENUTNO00:00 - 10:00Music Mix by Majkić

Društvo

Retro je mladima (opet) in

03.03.2021.

Sećate li se serija "Alo, Alo" ili Rodnija i Del Boja iz "Mućki"? Možda ste upoznati sa bendovima kao što su Bitlsi, Queen ili Abba? O "čuvenim osamdesetim" i tome kako se tada živelo, da i ne pričamo. Samo što onima koji su mladi danas, svi ovi sadržaji po godinama mogu da budu mame, tate, a nekima čak i bake. Toliko su stariji od njih. Danas govorimo o retro mladima, onima koje privlače sadržaji, umetnici i stvaraoci koji su nastali mnogo pre njih. Koje su to vrednosti i osećanja koja nas vuku u decenije pre našeg rođenja?

.

Novinar i muzičar Stefan Rudakijević (26) kaže da je za neke ljude i periode čuo od roditelja, a neke je istraživao sam. Prati sadržaje koji nastaju i u savremenom dobu, ali posebnu pažnju i ljubav daje određenim periodima.

"Još dok sam bio mali, mama mi je govorila da su Bitlsi super, naravno, meni se to nije odmah svidelo, jer za neku vrstu muzike moraš da budeš zreo da bi je razumeo. Počeo sam da ih slušam i odmah mi se dopalo, nakon toga sam poslušao i celu diskografiju. Muzika je jednostavna, a velike su pesme. Slušam i osamdesete, čak i sedamdesete. Ne znam koji je to period kada je izašao film 'Groznica subotnje večeri', pa su izdali ploču, a moj tata je imao i još uvek ima gramofon i to smo slušali. I dan danas volim tako da slušam muziku. U to vreme je stvarana kvalitetnija muzika i više se pažnje obraćalo na kvalitet, sada se pesme štancuju non stop. Zato se ljudi uvek vraćaju retro stvarima. Ne kažem da nema sada kvalitetnih stvari, ali je ređe", zaključuje Stefan.

Kulturolog Miroslav Keveždi kaže da ovaj fenomen nije samo pitanje vrednosti koje se nalaze unutar umetničkih dela, već i toga šta su slušali i gledali roditelji. Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje da li su oni bili model na osnovu kojih su mladi mogli da usvoje određene obrasce ponašanja i vrednosti.

"Ako roditelji čitaju, najverovatnije će i deca, ako oni slušaju Bitlse, verovatno će i deca imati preferencije ka toj vrsti muzike. Postavlja se pitanje, a zašto baš oni, zašto ne Mocart? Teoretičari kažu da određena kultura odgovara visokim pozicijama u društvu. Postoji nešto što je orijentisano ka srednjim slojevima i postoji kultura koja je niža. Više su za one koje imaju više novaca i mogu prvi da kupe nove artefakte, da priušte kartu neke nove in grupe. Primer za to je, recimo devedesetih, kada je tehno bio popularan na svetskom nivou, a kod nas je to bila varijanta nekog turbo folka ili osiromašenog tehna. Važna pesma koja se vezuje za devedesete je bila vezana za stih '200 na sat'. To je bilo doba kada je onaj ko je mogao da vozi 200 na sat, imao automobil, imao je gorivo, a to je bilo vezano za višu klasu. Recimo, ‘93. se gorivo kupovalo na flašu. Takav stih je važio za izuzetan prestiž. Masa koja je to slušala je zapravo preko te muzike mogla malo da se uživi u poziciji nekoga ko ima automobil i živi 200 na sat", ističe Keveždi i pojašnjava pojavu takozvanih omnivora.

"Kao što neko sluša određenu muziku da bi se razlikovao od drugih, tako neko sluša određenu muziku da bi bio sličan drugima. Postoji momenat kada neko želi da bude u društvu, ali i sam sa sobom, sa nekim intimnijim vrednostima. U sociologiji postoji pojam koji se odnosi na takvu pojavu, a to su omnivori ili svejedi, koji mogu da troše i džez i klasiku i rok. To danas ide sa ponudom, koja nikada nije bila toliko velika. Takođe, pojava ukrštanja žanrova nije nova, ona je samo napredovala. Danas ima mnogo obrada, što ponekad odvede nekoga u prošlost da vidi na osnovu čega je nešto kreirano. Što se tiče vraćanja na starije stvari, neke vrednosti su stvarno večne, jer su napravljene na nekim parametrima koji odgovaraju nekoj večitoj harmoniji", zaključuje Keveždi.

retro1 png

Aktivistkinja Ester Boroš (30) takođe gaji ljubav prema retro stvarima.

"Što se tiče muzike, definitivno volim osamdesete i devedesete. Radije slušam mađarsku muziku iz tog perioda nego ovu sadašnju. Jedan razlog je što volim taj stil, drugi je nostalgija. Nisam veliki fan savremene književnosti. Ponekad nešto pročitam, ali volim romane od pre jednog veka ili pre pola veka. Delimično zbog stila, delimično jer mislim da učim više. Volim i crtane filmove iz perioda mog detinjstva. Te crtaće sada puštam mojoj sestričini koja ima sedam godina, mislim da su kvalitetniji", kaže Ester.

Dramaturškinja Divna Stojanov (24) ima malo drugačiji pogleda na retro versus savremeno. Kaže da voli da piše tekstove koji se tiču sadašnjeg trenutka i tekstove u kojima su likovi mladi.

"Najviše razumem odnose među njima, zbog svojih godina. Najpre ću uvek uočiti neki problem koji je sada prisutan, a o kome želim da pišem, nego što ću to uvideti u prošlim vremenima. Što se tiče čitanja, mislim da je jednako važno imati svest i znanje o prethodnim delima, ali čitati i savremenu litetarturu. Volim i starije i novije filmove, u zavisnosti od priče. Važniji mi je narativ od perioda nastanka dela. Mislim da mlade za retro stvari vezuje sadržaj. Ne volim kada se generalizuje, pa se kaže da mladi sada nemaju vrednosti, a nekada su ih imali. Interesantno je to što ljudi tog stava ne kažu koje su to vrednosti koje smo mi izgubili. Trajnost sadržaja zavisi od univerzalnosti priče", ističe Divna.

retro png

Kulturolog i aktivista Samir Purić navodi da je činjenica da ne postoje savremeni okviri koji bi zadovoljili duhovne potrebe mladih.

"Mladi su često dezorjentisani, odgovore traže u prošlosti, u drugim sistemima. Kroz moje isksutvo mogao bih konzumiranje retro sadržaja kod mladih svesti na tri razloga. Prvi je potreba za idolima i herojima koji su postojali pre njih, a koje su videli od svojih roditelja i želja da se identifikuju sa njima. Drugi je bunt, želja za pobunom je nešto što postoji kod većine mladih, želja da menjaju sistem i društvo. Oni su izraženi obično u pesmama i vrlo često ih čujemo u muzici 70-tih, 80-tih... Treći razlog je zabava, što je bitno kod mladih, a rokenrol 70-ih i 80-ih je odličan za zabaviti se. Kod nas u regionu postoji jedna fraza da je pre bilo bolje, što stalno slušamo, pa ih to vraća u taj period. To što mladi konzumiraju razne vrste sadržaja govori o pluralističkom pristupu koji nije nužno negativan. Recimo, turbo folk mladi mogu da koriste za pražnjenje, a sadržaj plementijih fomi umetnosti mogu koristiti za edukaciju", kaže Samir i dodaje da danas mlade slabo učimo analizi sadržaja koje konzumiraju.

Član Saveta za mlade Vlade Republike Srbije Mihajlo Matković (22) kaže da definitivno više konzumira sadržaj koji je nastao pre njega.

"Uglavnom iz devedesetih i to su filmovi i sitkomi, poput "Prijatelja" i "Elen", čak i muzika iz tih perioda. Ono što me najviše privlači kod ovakvog sadržaja je sloboda koju ti likovi imaju. Nisu opterećeni internetom i postoji taj osećaj privatnosti koji mi danas ipak nemamo, ili ga bar ja ne osećam. Imam osećaj da su se određene vrednosti više negovale, recimo prijateljstvo. Mislim da se vidi da su se ljudi okretali jedni prema drugima i postojalo je više empatije. Nekako gledanje tog sadržaja je beg od ove naše sebičnije stvarnosti", kaže Mihajlo.

Novinarka Bosiljka Đikanović (26) navodi da, kada gleda neki stari film ili sluša muziku iz tog perioda, prvo primeti fond reči koji se koristio i dijaloge koji su dubokoumniji.

"Ti razgovori dosežu do emocija. Sada smo najviše opterećeni tehnologijom i skloni smo takvim razgovorima jedino kada smo prinudno odsečeni od digitalne komunikacije. Baš te vrednosti kvalitetnog razgovara su pre bile mnogo bolje. Odnos među ljudima je danas zastranio, usled pojave novih stvari. Mislim da je umetnost ta kroz koju mladi povlače vrednosti iz prošlih vremena. Volela bih da sam živela sedamdesetih godina, prvo zbog muzike, zbog načina oblačenja koji ja volim, a i zbog odnosa među ljudima, komunama koje su postojale, u kojima se fokusiralo na kvalitet života i neke vrednije komunikacije", kaže Bosiljka.

Izgleda da, koliko god ceo svet napredovao, neke stvari će uvek biti u modi, a pozitivne vrednosti su uvek in, bez obzira koliko retro bile. 

Emisiju ''U kakvoj zemlji želim da živim?'' poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: Canva.com

Možda te još zanima:

.

Nešto je lepo bilo i u ovoj godini

Ova 2020. godina je još malo gotova. Zbog mnogo čega priželjkujemo ponoć, da zatvorimo neke stranice i priče i ostavimo…

.

2019. review: Knjige, filmovi, fudbal, održiva moda

Nije ništa neobično što nas kraj kalendarske godine, kao i svake prethodne, tera da sumiramo prethodnih 365 dana, promislimo, svedemo…

.

Napravite retro fotke

Iako kamere iz godine u godinu imaju sve oštriju sliku, zaljubljenika u zrno i prašinu kao da nikada nije bilo…

.

BalCCon 2k19 - hakeri otkrivaju neistražene vode

Novosadsko udruženje Linux korisnika “LUGoNS” i ove godine u saradnji sa Katedrom za primenjene računarske nauke Fakulteta tehničkih nauka organizuje…

.

Budi retro

Dosadni su ti Instagram filteri i voliš nešto alternativniju obradu fotki? Imamo aplikaciju za tebe. 

.

Povratak mladih zahteva suštinske promene

Povratak u Srbiju san je bio svakog gastarbajtera koji je napustio Jugoslaviju posle Drugog svetskog rata. Pobeći od sirotinje, steći…

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:30 Tehnologija

Anketa

Koji je najbolji način da se zaustavi širenje koronavirusa?

Oradio logo