Društvo
Problem osvetničke pornografije dodatno teži zbog nedostatka poverenja u institucije
Osvetnička pornografija najčešće podrazumeva deljenje privatnih fotografija i videa seksualne sadržine, mimo dozvole osobe koja je na snimku. U takvim slučajevima žrtve su uglavnom devojke i žene kod kojih se javlja osećaj srama, krivice i straha.
Foto: Pexels / Git Stephen Gitau
Vanja Macanović, pravnica iz Autonomnog ženskog centra objašnjava da su česti slučajevi u kojima devojke ni ne znaju da su bile snimane, dok se vremenom ne pojavi snimak kao sredstvo ucene.
"Onaj partner koji je ostavljen to ne može da prihvati i osvetnička pornografija je upravo način na koji želi da naudi partneru koji ga je ostavio, tako što će pustiti tu vrstu snimka ili fotografije. U najvećem broju slučaja postoji i pretnja objavljivanja fotografija. Kod tog krivičnog dela postoji zloupotreba poverenja - vi ste nekome dali poverenje misleći da je to nešto između vas, kada je postojala saglasnost. I onda je neko to poverenje zloupotrebio", kaže Vanja.
OBRATI PAŽNJU
Krivični zakon u Srbiji još uvek ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao krivično delo. Jedino se slučajevi kao što su dečija pornografija i polno uznemiravanje gone po službenoj dužnosti. Prema rečima zamenice javnog tužioca za visokotehnološki kriminal Mirjane Stajkovac, žrtva je ta koja treba da priloži dokaze.
Osim činjenice da žrtva sama mora da prijavi slučaj, nedostatak poverenja u institucije naši sagovornici ističu kao dodatni problem:
“Nikada nisam imala iskustvo sa osvetničkom pornografijom, iako moje drugarice jesu i nisu želele da prijave to, zato što su imale osećaj sramote i krivice jer su slale takav sadržaj. Ono što je najveći problem jeste to što nisu imale poverenje u institucije, da će taj problem shvatiti ozbiljno, da ih neće oterati i reći 'zašto ste to slale', nego da će stvarno taj problem da reše", kaže jedna od sagovornica iz ankete.
Trbina na Filozofskom fakultetu o osvetničkoj pornografiji
“S obzirom na to da sam muško, mnogo manje brinem o ovom problemu, situacija je takva da su uglavnom žrtve žene. Ali živimo u takvoj stvarnosti da moram da brinem za ljude oko sebe, da li će se njima nešto dogoditi, jer ne mogu da veruju svojim partnerima nakon odnosa. To je tako užasavajuća situacija jer dele svoju intimu, nešto svoje najprirodnije, a u riziku su da to može biti iskorišćeno protiv njih", kaže naš sagovornik.
"Lično nisam imala susret sa tako nečim i nadam se da neću. Ne treba slati takve fotografije partneru ni na početku ni kasnije, ali već ako devojke žele to da urade, smatram da treba da budu vrlo oprezne."
Novinarka Birna Anđela Milivojević početkom godine objavila je tekst o 16 slučajeva osvetničke pornografije na društvenoj mreži Telegram. Nakon njenog teksta i reagovanja Telegrama došlo je do gašenja oko 30 grupa na toj mreži, ali to nije sprečilo nastanak novih.
“Moja ideja je bila da pozovem devojke koje su poželele da podele svoje iskustvo sa mnom. Objavila sam Instagram post da radim istraživanje o osvetničkoj pornografiji i da bih želela da razgovaram sa njima i ko želi na mi se javi. Kako smo mi to objavili, krenule su da stižu poruke. Meni je to bilo šokantno, stvarno nisam očekivala, pošto je jako teško kada radite u istraživačkom novinarstvu da dođete do sagovornika, naročito do ljudi koji žele da vam podele tako intimna iskustva, jer nije lako pričati o tome", kaže Anđela.
Anđela Milivojević (foto: CINS, Aleksandar Sretković)
"Kada su krenule da stižu poruke, sledeći proces je bio kako da razgovaram sa njima, a da ne bude da one ponovo prolaze kroz traumu. Moja strategija je bila da im objasnim šta radim i da ono što žele da mi kažu, da je to u redu. Neke uopšte nisu želele da idu do detalja, dok druge jesu", navodi Anđela.
U slučajevima osvetničke pornografije mora postojati odgovornost i samih platformi, ali je posebno neophodno, ukoliko neko sazna za širenje ovakve sadržine, da se osnaži i prijavi slučaj tužilaštvu za visokothnološki kriminal u Beogradu.
Ovom temom bavili smo se u novoj epizodi emisije Pop up:
Lena Agbaba
