.
Trenutno
Music mix by Marko
 Marko Balać
Društvo / Obrazovanje

Vreme je za studentsko organizovanje

16.04.2019.

Zakon o visokom obrazovanju prepoznaje studentski parlament i studentske konferencije kao legitimne predstavnike studenata. Međutim, šta je sa delovanjem drugih udruženja, poput studentskih organizacija? Nacrt Zakona o studentskom organizovanju donosi legitimitet studentskim organizacijama, dok Studentski parlament postaje najviši predstavnik u hijerarhiji studentskih tela. 

.

Više o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji Pokretač:


Zakon o studentskom organizovanju ne postoji u našoj zemlji, a do sada su postojala dva pokušaja njegovog donošenja. Treći, odnosno poslednji, izgleda ide ka pravom putu. Napravljen je Nacrt, održane su tri javne rasprave u Novom Sadu, Beogradu i Nišu. Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Bojan Tubić kaže da je radna grupa koja je radila na ovom nacrtu sačinjena podjednako, od predstavnika ministarstva i predstavnika studenata. 

"Ministarstvo je odlučilo da to budu reprezentativni predstavnici studenata, kroz studentsku konferenciju Univerziteta Srbije i dobili smo predstavnike koje je konferencija dala. Ovaj Zakon bi trebalo da poboljša položaj studenata, da definiše koje su to studentske organizacije, da se definiše na koji način učestvuju u visokom obrazovanju i na koji način oni štite studentski interes", rekao je Bojan Tubić. 

Ispred Univerziteta u Novom Sadu, kao član radne grupe je student prorektor Igor Knežević. Za godinu dana radna grupa za izradu Nacrta Zakona o studentskom organizovanju analizirala i upoređivala je sve postojeće prakse studentskog organizovanja u Srbiji i u regionu. Knežević kaže da se ovim Nacrtom stvara hijerarhija među studentskim telima.

"Po novom Zakonu uvode se i studentske organizacije kao legitiman oblik studentskog ogranizovanja. Studentske organizacije su značajno više zastupljene, ima ih mnogo više od zvaničnih organa. One se bave što formalnim, što neformalnim stvarima. Na ovaj način će se uvesti red u studentsko organizovanje, pravila koja su se ranije podrazumevala ili nisu će se staviti na papir i poštovaće se hijerarhija. Ovim Zakonom zvanično će biti prepoznati parlamenti kao glavni, tj. najlegitimniji mogući predstavnici. Nakon njih kao najveće u hijerarhiji dolaze studentske organizacije", objasnio nam je student prorektor.  

Sa studentima smo razgovarali o tome šta bi, po njihovom mišljenju, trebalo da se nađe u Zakonu o studentskom organizovanju. Neki od odgovora su bili da je potrebna veća transparentnost u radu jer studenti koji nisu deo organizacija nemaju mnogo informacija o njima, ili da bi zakon trebalo da sadrži članove koji će se odnositi na suzbijanje zloupotrebe studentskih organizacija.

"U tom zakonu treba da stoji da studenti treba da imaju prava na razna okupljanja i da ulažu žalbe ukoliko nisu zadovoljni nečim u toku studiranja", glasio je jedan od odgovora.

"Ne bih komentarisala šta treba da se nalazi u ovom zakonu, jer smo svedoci da u našoj državi zakon ostaje samo na papiru", rekla nam je jedna studentkinja.

ktr jpg

Prema ovom Nacrtu, studentski parlament će dobiti i određene finansije. Novac će se delimično obezbeđivati iz članarina, a delimično iz sopstvenih sredstava visokoškolskih ustanova i sredstava predviđenih Zakonom o budžetu za 2019. godinu. Predloženi iznos članarine za finansiranje studentskih parlamenata visokoškolskih ustanova je 100 dinara i to studentski parlamenti mogu menjati u skladu sa ovlašćenjima datim ovim zakonom. Predsednica parlamenta Filozofskog fakulteta Kristina Dorić misli da je to dobra stvar, jer će studentski parlament moći da bude otvoreniji za zahteve studenata.

"Šta to znači? Možda su studenti u nekom prethodnom periodu dobijali zahteve kojima nismo mogli da odgovorimo jer nismo imali novac. Meni bi bilo jako drago ako bi se usvojio ovaj zakon, sve bi bilo transparentno, niko ne bi mogao da uperi prstom u nekoga i svako bi imao priliku da predloži na šta bi novac trebalo da ide, a studentski parlament će razmotriti i odlučiti. Studenti će moći nama više da se obraćaju i da imamo neku sigurniju varijantu, jer postoji zakon koji stoji iza nas", kaže Kristina Dorić. 

Studentska unija Srbije (SUS) učestvovala je u izradi prethodnih nacrta, međutim, ove godine nije pozvana da bude deo radne grupe. Predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS), koja je birala studentske predstavnike za radnu grupu Milan Savić, kaže da SUS nije odbrana jer su udruženje građana, odnosno, ne postoji akt kojim su prepoznati kao studentska organizacija.

"Studentska unija Srbije nije jedina studentska organizacija, ne postoje kriterijumi po kojima se rangiraju studentske organizacije. Ovim Zakonom predviđeni su registrovanje i uslovi koji studentske organizacije moraju ispuniti. Oni nijednim aktom nisu prepoznati kao studentska organizacija već udruženje građana. Ovim Zakonom će to biti promenjeno i organizacije će biti zaštićene", rekao je Milan Savić.

javnarasprava jpg

foto: Marija Marić, javna rasprava u Novom Sadu 

Prethodni Nacrt zakona o studentskom organizovanju pripremila je radna grupa Studentske unije Srbije, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u dvogodišnjem procesu. Međutim, on nije usvojen. Nikola Srdić koji je bio koordinator za izradu predloga Nacrta ispred Studentske unije Srbije navodi šta, po njegovom mišljenju, nije obuhvaćeno aktuelnim Nacrtom zakona.

"Zakonom o studentskom organizovanju bi trebalo, pre svega, da se definišu oblici studentskog organizovanja, njih ima više nego što su navedeni u predlogu nacrta. To su svakako studentske organizacije, koje se dele na sindikalne i strukovne. Takođe, da prepoznaje studentske medije kao oblik organizovanja. Informisanost je preduslov za učešće, ne možemo da očekujemo da studenti učestvuju ako nisu informisani. Studentska glasila su top tri oblika studentskog orgnizovanja. Osim toga, postoje i sportska studentska udruženja, saveti, njihov rad se ne uređuju ovim predlogom. Akademsko kulturna društva nisu pomenuta, a njihov rad postoji više decenija. Kao što je jedan od profesora na raspravi naveo na raspravi, ovaj zakon bi trebalo da promeni naziv jer se više bavi definisanjem prava i obaveza studentskih tela, nego studentskih ogranizovanja", rekao je Nikola Srdić. 

Na javnim raspravama u najvećim univerzitetskim centrima u Srbiji iznete su primedbe, kako studenata, tako i profesora. Predstavnici radne grupe rekli su da su to kontruktivne kritike koje će sigurno uvažiti.  Ako sve bude išlo po protokolu, najavljuje se da će ovaj predlog zakona ući u skupštinsku proceduru početkom leta.

Svetlana Paramentić

.
Probna vozačka dozvola moći će da traje i do četiri godine, kaže pravilnik novog Zakona o bezbednosti saobraćaja. Ovo je jedna…
.
Sve više studenata u Srbiji ima želju da studira ili svoje veštine unapredi u inostranstvu, ali studenti, uglavnom, nisu dovoljno…
.
Još jedan On the record festival je iza nas. Nakon višednevnih tribina, radionica i dodela nagrada za najbolje studentske radove,…
Program
Kalendar događaja
Septembar 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
      
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
      
Anketa

Po istraživanju KOMS-a, 67 odsto mladih želi da napusti Srbiju. Da li ste među njima?