Veliki dan za fiziku čestica i astronomiju
Prvi put je detektovana nova vrsta subatomske čestice, nazvane pentakvark, javila je danas Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN), a letelica New Horizons stigla je danas do Plutona posle devet i po godina i pređenih skoro pet milijardi kilometara!
U saopštenju CERN-a se ističe da je do otkrića pentakvarkova došao tim naučnika koji radi na jednom od četiri eksperimenata u Velikom hadronskom sudaraču (LHC).
Postojanje novih čestica prvi put su spomenuli tokom šezdesetih godina američki fizičari Mari Gel-Man i Georg Cvajg. Gaj Vilkinson, portparol LHCb tima, izjavio je da bi proučavanje pentakvarkova moglo da pomogne naučnicima da bolje razumeju "nastanak obične materije, protona i neutrona od kojih smo svi sazdani".
"Ovo se čini kao veoma značajno otkriće", rekao je Anton Andronik, fizičar Helmolc centra za istraživanje teških jona u Darmštatu, u Nemačkoj. "Ali, kao i svako otkriće moraće da bude potvrđeno nezavisnim merenjem", naveo je on, prenosi AP.
Sve dosadašnje najave o otkriću pentakvarkova bile su odbačene. Pod uslovom da bude verifikovano, ovo bi bilo drugo veliko otkriće LHC-a koji je okupio fizičare iz celog sveta. Kolajder je bio presudan u otkrivanju Higsovog bozona, subatomske čestice o kojoj se dugo raspravljalo u teoriji, a čije je postojanje potvrđeno 2013.
LHC se nalazi u tunelu dugom 27 kilometara ispod francusko-švajcarske granice, nadomak Ženeve. Nedavno je u njegovu nadogradnju uloženo 150 miliona dolara tako da se sada atomi sudaraju po još većoj brzini (13 teraelektrovolti).
Približavanje Plutonu
"Letelica New Horizons trenutno prolazi na najbližoj razdaljini od Plutona", izjavio je komentator NASA dok su posmatrači oduševljeno mahali zastavicama u punoj sali Centra za primenjenu fiziku Džons Hopkins, pored Vašingtona.
Prema podacima Nase, New Horizons se približio Plutonu na oko 12.500 kilometata brzinom od skoro 50.000 kilometara na čas.
"Ovo je trenutak za slavlje jer smo ostvarili i poslednju etapu", rekao je glavni istražitelj misije Alan Stern i dodao da su okončali početno izviđanje sunčevog sistema, podvig započet za vreme predsednika Džona Kenedija pre više od 50 godina, a koji se nastavlja do danas pod predsednikom Barakom Obamom.
Dosad nijedna ljudska letelica nije ulazila u ovaj široki prsten prepun kosmičkog "otpada" koji kruži oko Sunca, a za koji se veruje da su ostaci od formiranja Sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina.
NASA očekuje da će primiti signal sa sonde kasno noćas. Time će znati da li je njen prelet prošao bezbedno, bez neočekivanih sudara. Stručnjaci procenjuju da postoji jedna na 10.000 šansi da sonda, veličine manjeg koncertnog klavira, udari u neki objekat u oblasti poznatoj kao Kojperov pojas.
Misija sonde "Novi Horizonti" započela je 2006, iste godine kada je Pluton zbog svoje veličine "degradiran" na rang patuljaste planete.
Američka letelica je prva koja će preleteti pored Plutona, a njenih sedam naučnih instrumenata imaju zadatak da detaljno istražuju površinu, geologiju i atmosferu kako ovog malog nebeskog tela tako i njenih pet meseca.
Ono što su naučnici dosad saznali zahvaljujući podacima koje je sonda slala sa svog putovanja je da je Pluton 20 do 30 kilometara veći nego što se dosad mislilo, s prečnikom od 1.185 kilometara.
Stručnjaci su, takođe, ustanovili postojanje ledenog pokrivača na Plutonovom polu i otkrili da se iz Plutonove atmosfere oslobađa azot.
Aplikacija za praćenje sonde
Niko neće videti kako će "Novi Horizonti" projuriti pored Plutona, barem ne u realnom vremenu. Ali, zahvaljujući planetarnoj fizici zaljubljenici u astronomiju mogu da na svom kompjuteru isprate let uz aplikaciju "Eyes On The Solar System" koju je razvila Američka svemirska agencija.
Video snimak pokazuje osmočasovni prelet patuljaste planete, brzinom od 10 minuta u sekundi. Korisnici mogu da vide ono što instrumenti sonde beleže, a snimak se apdejtuje brzinom pristizanja novih podataka.
"Ovo je dosad najbolja mapa Plutona, i ako noćas budu objavili još jednu odmah ćemo je apdejtovati", rekao je predstavnik NASA, Dag Elison.
"Bilo bi sjajno kada bismo mogli da postavilo mapu Harona. Glupo je da stalno imamo te sive 'krompire' u svemiru", dodao je on.
Sa svojih sedam instrumenata, među kojima su infracrveni i ultraljubičasti spektrometri, teleskopska kamera visoke rezolucije i detektor kosmičke prašine, New Horizons je već poslala mnoštvo interesantnih podataka.
Izvor: RTV
