Uskoro formiranje novog univerzitetskog kampusa

Uskoro će biti ukinuti dodatni troškovi studenata na novosadskom univerzitetu, najavio je rektor Dušan Nikolić u intervjuu za O radio. Takođe je najavio formiranje novog univerzitetskog kampusa koji će nuditi nove prostorne mogućnosti za razvoj univerziteta. Sa rekotorom smo razgovarali i o problemu male menze, studentskim borbama, ali i njegovom iskustvu kao nekadašnjeg studenta novosadskog univerziteta.

Bivši ministar Verbić je tokom mandata izjavio da je praksa fakulteta da naplaćuju nešto što spada u redovne aktivnosti, poput prijave ispita suprotna zakonu i Ministarstvo je tada poslalo dopis visokoškolskim ustanovama u kojem ih podseća na to. Da li je naplata onda po zakonu ili nije?

To je pitanje koje ste mi postavili više puta u proteklih nekoliko meseci. U vreme kada je ministar Verbić to izjavio nisam bio rektor i nisam učestvovao u tim razgovorima, ali znam neke druge činjenice. Univerzitet u Novom Sadu za prethodnu školsku godinu nije dobijao novac za grejanje i druge troškove i u tom kontekstu smo započeli razgovore o školarinama i šta one obuhvataju. O tome je bilo reči i na sednici Senata univerziteteta i nekoliko dekana fakulteta je reklo kako prosto ne mogu da isplate sve te troškove fakulteta, odnosno da izmire dugovanje prema javnim preduzećima.

Da li je to trenutno jedini način da fakulteti isplate svoje troškove?

Jedna institucija je stigla do prinudne naplate potraživanja, a to praktično znači da bi im struja bila isključena, priključak na vodovodnu mrežu i da je trebalo da im zaplene imovinu. Mislim da će te se složiti da je tako nešto nedopustivo. Morali smo da nađemo rešenje i mislim da je to bio krajnje racionalni pristup koji je bio u interesu svih. Fakulteti su u međuvremenu dobili adekvatnu pomoć od pokrajinske vlasti. U planu je da u toku 2017. godine iz pokrajinskog budžeta bude pokriveno sto odsto troškova akademske zajednice.

Da li to onda znači da studenti više neće morati da plaćaju dodatne dažbine?

Da, mislim da će na mnogim fakultetima to biti relativno brzo urađeno i o ovome smo zvanično razgovarali na sednici Senata.

Kako biste ocenili dosadašnje sprovođenje Bolonjskog sistema na novosadskom univerzitetu?

Na početku tog procesa sam bio relativno mlad (smeh) i tada sam bio dekan Pravnog fakulteta, te sam bio neposredno uključen. Mislim da smo tada imali jednu prilično slobodnu interpretaciju Bolonjske deklaracije. U početku je bilo velikih mistifikacija, neki su se stalno pozivali da nesto piše u u Bolonjskoj deklaraciji i onda smo preveli taj dokument i shvatili da mnogo čega o čemu se pričalo tada uopšte nije bilo sadržano u tom dokumentu. Imali smo neke svoje viđenje kako taj Bolonjski sistem treba da izgleda.

Sećam se tog dekanskog perioda, studenti su organizovali različite tribine na kojima su insistirali da se ubrza proces i da se što pre dođe do nekih evropskih standarda u toj oblasti. Onda sam nekoliko meseci kasnije otišao na Pravni fakultet u Ženevi i video sam prve proteste na ulici tog grada koji su organizovali studenti zbog Bolonje ali iz obrnutog razloga, oni to nisu želeli. Hoću da kažem da su tumačenja jedne u osnovi dobre ideje bila različita u različitim sredinama. Ovde smo uspeli da uspostavimo neki balans, mislim da smo zadovoljili neke evropske standarde da bismo mogli da se uključimo u širu akademsku zajednicu, ali smo takođe očuvali koherentnost našeg sistema.

U jednom razgovoru za O radio student ombudsman Lazar Ćosić rekao je da studenti ne znaju svoja prava. Da li će univerzitet uraditi nešto po tom pitanju?

Svako treba da zna svoja prava, to znači da postoje propisi kojima je uređena određena materija. To je prvenstveno Zakon o visokom obrazovanju, zatim Statut univerziteta, Statuti fakulteta i različiti pravilnici. Mi smo se kao rektorski tim potrudili da sve bude transparentno, što znači da smo na početku napravili novi web sajt gde je sve dostupno. Takođe, imali smo praksu da najmanje jednom mesečno organizujemo sastanak ćlanova rektorskog tima sa predstavnicima svih registrovanih studentskih organizacija. Ukoliko postoji neki problem u tumačenju pravila, tu smo da vam pomognemo.

Planom detaljne regulacije novosadskog Kampusa predviđeno je rušenje male menze zbog izgradnje trospratnog Studentskog centra, kada će se to desiti?

Moram samo da preciziram, Univerzitet u Novom Sadu predstavlja jednu celinu, a Studentski centar drugu, što znači da su to dva odvojena pravna lica. Studentski centar ima svog direktora. Detaljna regulacija se u prvoj fazi odnosi isključivo na saobraćajnice, to znači da ćemo imati nove asfaltne puteve koji okviruju kampus, biće uređen centralni prostor prema Filozofskom i Prirodno – matematičkom fakultetu. U drugoj fazi bismo sređivali centralni deo kampusa. Postoji još u planu izgradnja nekoliko objekta, ali to iziskuje neka dodatna novčana sredstva koja mi sada nemamo.

Izveštaj Državne revizorske institucije kaže da struktura školstva nije transparentna, sa tim se slažu i studenti. Kako će te rešiti taj problem? (U 2014. visokoškolske ustanove izdvojile su od 48 do 86 odsto sopstvenih prihoda na uvećanje primanja zaposlenih)

Mislim da svi državni organi koji treba da imaju uvid, imaju sve potrebne informacije. Postoji puna kontrola, postoje i inspekcije i državni organi kojima fakulteti podnose izveštaje. Fakulteti imaju pravo da slobodno raspolažu izvorima prihoda, to piše u Zakonu o visokom obrazovanju. Ja mogu da vam odgovorim na ono što se tiče rektorata i mislim da je ovde sve transparento i onako kako treba.

Da li biste se onda složili da je transparentan rad fakulteta?

Mislim da je transparentan u onoj meri u kojoj treba da bude. Ovih dana ćemo imati sednicu Senata na kojoj ćemo razgovarati o upisnim kvotama i školarinama, i pošto pretpostavljam da vas to zanima, konstatovao bih samo to da su školarine na Univerzitetu u Novom Sadu neuporedivo manje u odnosu na neke druge univerzitete u našoj zemlji i da jedino kod nas školarine nisu uvećavane. Mi ćemo se potruditi da tako bude i ubuduće.

Šta smatrate najvećim problemom visokoškolstva?

Malo sam zatečen pitanjem, nisam razmišljao o tome. Recimo da živimo u jednom periodu punom neizvesnosti, mi ćemo imati problema i ne govorim samo o Univerzitetu u Novom Sadu. Ja sam inače predsednik Zajednice državnih univerziteta Srbije i mislim da ćemo imati problem sa depopulacijom, sa smanjenjem broja kandidata za upis na studije, a to će u velikoj meri uticati na ukupnu finansijsku poziciju fakulteta i univerziteta. Postoje neke profesije koje su u ovom trenutku delikatne i moramo biti svesni toga. Jako je teško zadržati nekog ko se bavi informatikom, ukoliko taj neko zaradi pet, deset do pedeset puta više mesečno radeći neki drugi posao. Slično je donekle i sa Pravnim fakultetom, vi znate koliko platu imaju ljudi koji rade u privatnom sektoru.

Diplomirali ste '86. na Pravnom fakultetu, u čemu se najviše razlikuje studiranje u odnosu na danas?

Sistem školovanja je tada bio godina za godinom, što znači da smo morali da položimo sve ispite da bismo išli dalje i svi smo bili svesni da moramo naporno da radimo. Znali smo da nikakva protestna okupljanja i nezadovoljstva neće promeniti situaciju, ko nije položio sve ispite nije mogao da se upiše u sledeću godinu studija. Pamtim još neke stvari koje su tada bile kompleksnije, to su bila u ekonomskom smislu prilično teška vremena i imali smo restrikcije struje na svaka četiri sata, što znači da je naša generacija studirala uz sveće i fenjer. Bilo je jako teško kupiti neke stvari, ali kada je čovek mlad onda mnogo lakše podnosi neprijatnosti.

U čemu se razlikuju studenti? Kakve su bile studentske borbe tada?

Mi smo tada razgovarali o društvenim problemima, šta bismo mi uradili. Način razmisljanja nije bio bitno različit, sve je to svojstveno mladima, samo što je naša borba za život izgledala drugačije. Mi to nismo rešavali pištaljkama, nego smo pokušavali da se rešimo problema. Veliki broj mojih kolega je radio preko studentske zadruge i ovo će vam možda zvučati apsurdno, ali najtraženiji posao je bio istovar cementa iz šlepera Beočinske fabrike cementa, jer je to bilo najplaćenije.

Iz ovoga bismo mogli da zaključimo da ne podržavate trenutne studentske borbe?

Iskreno rečeno i nisam primetio neke velike protestne šetnje i okupljanja. Znam da ima nekih otvorenih pitanja koje su studenti pokušali da reše u razgovoru sa dekanima. Koliko ja znam na tim protestima je bilo 40 studenata od kojih je 15 do 20, a to pouzdano znam, sa univerziteta u Beogradu došlo da podrži kolege. Ja sam rekao pre dva meseca, svako ko je nezadovoljan ima pravo da iskaže svoje nezadovoljstvo, ali to mora činiti na konstruktivan način ne ometajući druge. Jedna velika većina studenata ne vidi razlog za nezadovoljstvo i želi da sluša nastavu. 

Novosadski univerzitet svrstan je među hiljadu najboljih fakulteta. Šta je doprinelo tome i kako planirate da održite to?

Mislim da je rangiranje univerziteta nešto pozitivno i bitno i moramo voditi računa o tome, ali sam rekao i pre nego što sam postao rektor da postoji nešto drugo što je mnogo važnije, to je suštinski kvalitet naših institucija i studijskih programa koji se realizuju ovde. Nekada to kako će neko biti rangiran zavisi od načina kako je to predstavljeno. Mislim da smo mi oduvek imali adekvatan kvalitet, ali da to nije predstavljeno na način koji je prepoznatljiv i razumljiv. Ono što smo postigli u prethodnih godinu dana je rezultat nastojanja našeg rektorskog tima da na savremeni način prikaze univerzitet, ali većina zasluga pripada prethodnim generacijama.

Da li imate neke ciljeve koje želite da ostvarite tokom mandata?

Da, rekli smo da ćemo se potruditi da imamo dobar sistem i da održavamo kvalitet koji tradicionalno postoji na Univerzitetu u Novom Sadu. Ovih dana vodimo intenzivne razgovore o formiranju jednog novog univerzitetskog kampusa. Ne bih mogao sve detalje da iznesem, ali sredinom sledeće nedelje ćemo biti u prilici da kažemo. Dobićemo jedan od reprezentativnih objekata u gradu koji nude prostorne mogućnosti za razvoj univerziteta i koji će služiti studentima narednih 100 godina, a to će biti nešto što će potvrditi naša nastojanja da ostvarimo viziju koji smo imali na početku.

Lea Kotlica

video: Maja Leđenac