Unutar studentskog doma

Za studenta koji dolazi u novi grad najveći trošak je iznajmljivanje stana. Međutim, oni koji imaju dobar prosek mogu da konkurišu za studentski dom. U Novom Sadu postoji osam studentskih domova razvrstanih po kvalitetu u dve kategorije.

Fotografije: Oradio i privatna arhiva

Studentski domovi "Slobodan Bajić" i "Veljko Vlahović" nalaze se kod studentskog kampusa. Oni se vode kao domovi druge kategorije. Jedan od stanara doma "Slobodan Bajić", Milan Suvajdžić, kaže da je izabrao da živi u domu zbog finansijskih povlastica, s obzirom na to da je stanarina za ovaj dom 1.430 dinara dok su stanovi znatno skuplji.

"Jedna od prednosti studentskog doma jeste ta što je jako jeftino, odnos cene i kvaliteta koji ide uz tu cenu je skroz prihvatljiv. Lokacija studentskog doma je jako dobra. Studentski domovi su uglavnom pored menze i fakulteta, što ide u prilog studentima. U studentskom domu upoznamo dosta novih drugara koji nam ostanu za ceo život", rekao nam je Milan.

Pri odabiru stanova studenti mogu da odaberu da li žele garsonjeru, dvosoban ili trosoban stan. Sa druge strane, u domu postoji jedna soba, koju dele dve osobe. Stanarka doma Ivana Miletić kaže da je jedna od mana doma to što suživot sa jednom osobom u maloj prostoriji nekad "ume da bude nezgodan".

"Smatram da je najveća mana studentskog doma to što ne možeš da kontrolišeš higijenu drugih osoba. Verovatno i to što nemaš svoju privatnost, kao i to što se ne izvrši dovoljna dezinsekcija, jer bube postoje i dalje posle prskanja", rekla je stanarka doma.

U studentskom domu ne može svako da živi. Potrebno je biti druželjubiv i tolerantan prema svojim sustanarima, što za rezultat daje neraskidiva drugarstva. Stanar Arsenije Degenek kaže da svoje vreme, pored fakulteta, najviše provodi sa društvom iz doma.

"Kao jednu od glavnih prednosti studentskog doma naveo bih stvarno jako dobro društvo. Veoma često svi mi odgledamo filmove zajedno, motivišemo jedni druge, vežbamo zajedno. S druge strane, dom otvara nove mogućnosti što se tiče pronalaženja srodnih duša. Ono što je stvarno korisno jesu starije kolege u domu, koji nam izađu u susret svaki put kada nam treba neka pomoć sa učenjem", rekao nam je Arsenije.

Studentski dom "Slobodan Bajić" izgrađen je 1968. godine. Zbog toga, stanar Nikola Milanko kaže da zgrada doma ima niz tehničkih nedostataka.

"U wc-u je ugašena ventilacija, što za nas predstavlja problem. Takođe, izolacija u domu je jako loša, leti bude jako toplo, zimi hladno. Nedostatak klima po čitaonama nam predstavlja veliki problem leti, u toku ispitnih rokova. U domu takođe postoji veliki problem sa krađama pošto nemamo kamere po hodnicima", kaže Nikola.

S druge strane, domovi prve kategorije poznatiji kao Novi A, B i C nalaze se kod Limanskog parka. Irena Čučković je brucoškinja i stanarka doma A koji se vodi kao dom prve kategorije. Ona kaže da je izabrala život u domu jer smatra da se studentski život ne može drugačije potpuno iskusiti.

"Sviđa mi se što je studentski dom jedna mala zajednica, da ne kažem hipi komuna, koja je uvek spremna da pomogne, donese lekove, miksere, šta god i to je glavni razlog. I naravno finansije, jer 2.000 dinara je ipak manje od stotinak evra. Što se tiče prednosti doma A u kojem ja živim, to su veličina soba, postojanje terase, a jedina mana bi bila udaljenost od fakulteta, ali ništa što gradski prevoz ne može da reši", kaže ova brucoškinja.

Sve u svemu, kao stanarka doma, mogu i sama da kažem da je život u domu jedna posebna avantura. Možda postoji dosta mana, ali one su tehničke prirode. Sticanje prijatelja iz različitih gradova i doživljaji sa njima učine da sve te mane ostanu po strani.

Prilog o ovoj temi možete preslušati na podkastu Oradija, u emisiji "Pokretač" koju pripremaju studenti Novosadskog univerziteta.

Svetlana Paramentić