Društvo / Obrazovanje
Sve je više predatora na lične podatke
Sve su teže povrede podataka o ličnosti poslednjih godina, ali i izazovi koje pred nas postavlja razvoj tehnologije. Hakovanje velikih sistema poput EPS-a, preprodaja podataka od strane velikih kompanija, zloupotreba u marketinške i političke svrhe, samo su neke od pojava koje bi morale da nas zabrinu.
Foto: Pixabay
Pre svega, kada govorimo o zaštiti podataka o ličnosti, važno je znati odakle sve dolaze pretnje i zbog čega je upootreba podataka o našem ponašanju na internetu tako opasna stvar. Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović kaže da su pretnje brojne, na mnoge ni i ne pomišljamo.
"Najveća pretnja je već dugo su društvene mreže, nove tehnologije i obrada podataka od strane veštačke inteligencije. To će biti najveći rizik u budućnosti", kaže Marinović.
On kaže da sve nadležne institucije u svetu moraju pronaći neko dobro rešenje, ali istakao da ono ne leži u zaustavljanju točka civilizacije. Jedna od rastućih pretnji po podatke je veštačka inteligencija. Njeno postojanje jeste i tek će biti višestruko korisno čovečanstvu u svim mogućim naučnim oblastima. Ipak, pretnje postoje i na njih morano obratiti pažnju.
"Mi živimo vreme nekadašnje naučne fantastike. Nekad je ovo bila mašta, a danas realnost. Veštačka inteligencija živi da sakuplja podatke, obrađuje ih i slično. Što više podataka ima to je za nju bolje. Mnoge aktivnosti veštačke inteligencije su za benefit čovečanstva, ali postoje oblasti u kojima naši podaci završavaju gde ne bi trebalo i obrađuje se u svrhu koja nije ni zakonita ni humana", kaže Marinović.
Naši podaci preprodaju se kao roba, a najčešće ih dajemo kada pokušavamo da skinemo neku besplatnu aplikaciju, kada se logujemo zbog neke besplatne usluge, popunjavamo upitnike i slično. Zbog toga, postoji niz stvari na koje moramo obraćati pažnju kada to radimo.
"Nema besplatnih sadržaja na internetu. Možda ne dajemo novac, ali neko zato naše podatke preporodaje. Moj je savet da, ako žele da skinu neku aplikaciju, da provere politiku privatnosti, da vide koji se podaci sakupljaju i uporede da li oni odgovaraju svrsi ili se traži mnogo više. Neka procene da li im se isplati da sve to daju zarad usulge koju traže. Ti podaci se posle prenose", upozorava Marinović.
Znaju li sve to građani Srbije? Koliko su svesni opasnosti i umeju li da objasne zbog čega i gde ne bi trebalo ostavljati podatke o sebi. Većina IT stručnjaka će reći da su oni koji imaju odgovore na ta pitanja retki. Marinović navodi da se njima svakodnevno javljaju ljudi koji sumnjaju ili imaju dokaze da su njihovi podaci zloupotrebljeni.
Na panelu posvećenom Zaštiti podataka o ličnosti koju je organizovala Kancelarija EU u Srbiji, čuli smo da će Evropska unija ostati pouzdan partner Srbije u unapređenju zaštite podataka kako bi bila u skladu sa zahtevima savremene realnosti.
OBRATI PAŽNJU
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji podsetila je da EU prednjači u toj sferi, sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) usvojenom 2016. godine, čime je zaštita privatnosti i podataka korisnika postala ne samo osnovno pravo u EU, već i zakonska obaveza.
Ona je najavila i da će EU početkom ove godine usvojiti prvi zakon o veštačkoj inteligenciji.
"Taj novi i u mnogim aspektima revolucionarni zakon o veštačkoj inteligenciji usmeren je ka stvaranju bezbednog okruženja pogodnog za inovacije za sve korisnike i programere, uz obezbeđivanje punog poštovanja osnovnih prava i sloboda svih ljudi u EU i šire", rekla je zamenica šefa Delegacija EU.
Jedna od najvećih prepreka dobrom menadžmentu naših podataka je i aktuelni zakon, za koji nezavisni stručnjaci kažu da je prepun manjkavosti, iako je direktno prepisan od EU. Kod nas mnoge odredbe ne funkcionišu.
Više o ovoj temi poslušajte na našem podkastu.
P. K.
