Studentski krediti popularniji od stipendija

Studenti predstavljaju jednu od najosetljivijih društvenih grupa kada su finansije u pitanju i tokom studiranja im je često potrebno više novca. Mnogi se zbog toga odlučuju da konkurišu za studentske kredite i stipendije. Brojne porodice teško uspevaju da sakupe novac da svoje dete pošalju na studije, pa stipendije i krediti postanu dobar oblik finansiranja.

Stipendija je među studentima poželjnija od kredita, ne vraća se, ali je neophodno imati visok prosek ocena da bi se uopšte moglo konkurisati. Studentski kredit, sa druge strane, treba vratiti ukoliko se ne postigne odgovarajući prosek, što predstavlja jedan od osnovnih razloga zbog kojih se studenti ne odlučuju da konkurišu za ovaj vid državne pomoći.

Visina kredita je zamišljena i određena tako da pokriva smeštaj u domu, ishranu u studentskoj menzi i mesečnu cenu gradskog prevoza. 

Da stipendija pomaže u troškovima studiranja, kao i da deo preostalog novca može da se izdvoji za sebe, tvrdi studentkinja Filozofskog fakulteta Vanja Velisavljev.

"U zavisnosti od toga koliku stipendiju dobijem, odnosno, koliko nam isplate u toku jednog meseca, novac trošim na kiriju i na račune, pošto živim privatno. Ako nam isplate dve, onda ostatak novca potrošim za neke lične potrebe, počastim se", navodi Vanja.

Sa druge strane, studentkinja novinarstva Tamara Jevtović koristi studentski kredit i ističe da joj je to dodatni podsticaj za učenje, kako bi se oslobodila obaveze vraćanja kredita.

"Najčešće ga trošim na hranu, garderobu i sve ostale svakodnevne troškove života. Predstavlja mi veliku motivaciju za učenje da bih ga zadržala i isto tako da ne bih morala da ga vraćam u nekim kasnijim godinama", kaže Tamara.

Oko 11.700 studenata u zemlji koristi pravo na kredit. To pravo imaju jedino studenti državnih univerziteta i visokih škola i to samo oni koji su na budžetu, dok samofinansirajući studenti nemaju mogućnosti za ovaj vid državne pomoći.

Administratorka dokumenata na Fakultetu tehničkih nauka Marijana Radišić kaže da se više studenata odlučuje za uzimanje kredita u odnosu na stipendije, bez obzira na to da li moraju da ga vrate ili ne, jer su uslovi za dobijanje kredita povoljniji nego što je to slučaj sa stipendijom.

"Prosek za dobijanje stipendije je veći i onda studenti možda ne mogu da postignu taj prosek, pa uzimaju kredit. Što se tiče vraćanja, postoje propozicije koje im predstavljaju određenu obavezu i ukoliko ne formiraju prosek od 8.50, oni moraju da ga vrate. To im možda stvara pritisak, ali bez obzira na to ipak uzimaju kredite", kaže naša sagovornica.

Obaveza otplate duga u slučaju studenata ne odlaže se duže od 18 meseci po isteku roka trajanja studija, a u slučaju zapošljavanja, obaveza stiže u roku od mesec dana. Međutim, postoje i načini kako bi dug mogao da bude "oprošten". Ukoliko je student završio fakultet u roku, bez izgubljene godine, pritom ostvario prosek od 8.50 i više, oslobađa se obaveze vraćanja kredita u punom iznosu.

Zakon o učeničkom i studentskom standardu, kada je o stipendijama i kreditima reč, ne razlikuje studente koji studiraju u mestu prebivališta od onih koji su došli na studije iz nekog drugog mesta. I jedni i drugi imaju pravo na ovaj vid pomoći, pa i da budu oslobođeni vraćanja kredita ili stipendije ako imaju prosek ocena iznad 8.50, iako su troškovi studiranja pridošlica veći od onih koji su "na svom terenu".

Zbog dodatnog truda koji je neophodan uslov da bi se dobila stipendija, veći je procenat studenata koji se opredeljuje za studentske kredite bez obzira na uslove njegovog vraćanja. Zbog toga je motivacija studenata za postizanje odgovarajućeg uspeha u toku školovanja važna, jer na taj način sebi obezbeđuju odgovarajuću materijalnu podršku.

Katarina Bojanić