Poslednja adresa za rešavanje studentskih problema

Od prošle jeseni, institucija Student ombdusman Univerziteta u Novom Sadu našla je svoje mesto u Statutu Univerziteta. Kako kaže student ombudsman Lazar Ćosić ovo je jedna mala odredba ali da u pravu, jedna mala reč, znači puno.

Prilog o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji Pokretač:

Koje su se prednosti javile unošenjem studenta ombudsmana u Statut? 

Do ove odluke, student ombudsman bio je regulisan Odlukom parlamenta Univerziteta. Nakon unošenja u Statut, sada imamo nešto što je stabilnije i daje legitimitet samog postojanja. Mogu da sednem pred profesore, kolege i da kažem da ovo više nije samo obična ideja.

Kako je to funkcionisalo pre ove odluke?

Dobrom voljom svih fakulteta. Naglasio bih da su me, kad god sam pozvao neki fakultet, ljudski saslušali i izašli u susret. I sada i tada je dobra volja, samo je tada bila veća.

Koliko su studenti svesni postojanja ove institucije?

Ne samo studenti, već ni građani nisu svesni ove institucije. Samim tim, još manje za nešto što se zove student ombudsman. To je tema sa varijacijama koja se tek razvija, koju bih ja nazvao interni ombudsman i tek sad dobija svoj obris. Koliko znaju o tome, rekao bih, ne dovoljno. Ideja je da se student ombudsman promoviše koliko bude u mogućnosti, vodeći se time da sam i ja volonter i nemam sredstva na početku. Onima kojima sam potreban, oni dođu do mene. To su ljudi koji su iskoristili sve što su imali na raspolaganju, pa čačkaju po internetu i nađu. Mislim da bi veća transparentnost i popularnost usporila rad, jer sam ipak student i volonter. I svako ko me bude nasledio ne bi trebalo da bude zatrpavan nečim što nije u njegovoj nadležnosti.

Kako se postaje student ombusman?

Budeš mali i ambiciozan student, koji želi nešto da radi mimo toga što radi na fakultetu i onda tražiš šta ćeš da radiš. Onda te neko primeti, vidi da znaš nešto o pravu, pomisli da bi bio dobar za tu funkciju. Postupak izbora je bio mnogo drugačiji tada nego sada. Tada ga je birao Studentski parlament UNS na predlog Studentskog parlamenta Pravnog fakulteta. Sada je ideja da Univerzitet raspisuje konkurs, student se javlja podnošenjem nekog rezimea rada u studentskom organizovanju, neko motivaciono pismo, ili mimo studentskog organizovanja, šta ga zanima. Potrebna je preporuka nekog određenog organa Pravnog fakulteta, to je ostavljeno malo otvorenije. Onda ide na izglasavanje parlamenta Univerziteta. Sada ga bira on po pribavljenom mišljenju organa Pravnog fakulteta, tako stoji u samoj odluci.

foto: Privatna arhiva

Malopre si naveo da si ti poslednja karika u rešavanju problema, ako se ne reši u drugim institucijama. Možeš li da navedeš neki karakterističan primer?

Skoro mi se desilo da devojka na Medicinskom fakultetu nije uspela dve ili tri godine da ostvari potreban broj bodova da uopšte izađe na ispit. Video sam problem: razliku između predviđenog broja bodova kako bi se smatralo da su ispunjene predispitne obaveze i u broja bodova u okviru pravilnika polaganja ispita na fakultetu. Ideja je bila da budem posrednik u tome, a često me doživljavaju kao advokata iako to nisam, ideja je da nađemo zajedničko rešenje. Sa druge strane, ne može se ponuditi idealno rešenje za obe strane, ali se vodim time da ako nisam bolje mogao i ako sam zadovoljan, onda sam ispunio svoju dužnost. Najlepši slučaj koji sam imao je problem devojke koja je upisala master studije na Filozofskom fakultetu, gde joj je period mirovanja prava i obaveza uračunat u dužinu studija prilikom master upisa, tako da je mlada majka upisala master studije na samofinasiranju. Onda sam se upitao, koja je onda svrha postojanja mirovanja prava i obaveza? Kopajući video sam da je to zakonska praznina, koja se spušta od Zakona u visokom obrazovanju. Uputio sam predlog Filozofskom fakultetu koji je bio vrlo raspoložen za saradnju, devojci su omogućili prelazno rešenje, promenili su to odredbu, a nakon toga sam taj predlog uputio i Univerzitetu i tu je isto usvojen.

Tebi se neko javio, ti si dodatno istražio o tome i našao rešenje problema. Da li postoji posebna priprema pred postajanje studenta ombudsmana ili si samouk?

Isključivo samouk. Pisao sam univerzitetski rad na temu ombudsmana sa posebnim osvrtom na studenta ombudsmana. Sama institucija ombudsmana je postala jako popularna u svetu, dolazi i do javljanja tzv. kvazi ombudsmana, svakakva tela za pritužbe se nazivaju tim imenom. Na Univerzitetu, vidim da postoji nešto što može da mu da nezavisnost a to je da ga bira jedan organ Univerziteta, a ne celokupni. 

Iz tvog iskustva, koliko su studenti upoznati sa studentskim pravima?

Ukoliko osećaš da nešto nije pravedno, uglavnom postoji propis koji to može da reši. Ako je neko uveren da mu je pravo povređeno, on će sam tražiti i naći će, tražiće po internetu, raspitaće se kod kolega, kod studentskih predstavnika i smatram da onaj ko treba da dođe do mene, on dođe. Trudiću se u narednom periodu da promovišem studenta ombudsmana. Mislim da je to druga etapa u razvoju ove institucije. U Statutu je, papirološki je rešen, u praksi već postoji, sad je ostalo da se malo promoviše. Ne treba od ombusdmana praviti super zvezde za rešavanje svih problema, niti zatrpavati, tu su studentski predstavnici na fakultetu. Ukoliko je nešto pravno u pitanju, oni će mi se obratiti, vi mi se možete obratiti, ali prvo zakucajte na vrata koja imate na fakultetu.

Svetlana Paramentić