.
Trenutno
Music Mix by Bea
 Beata Kovač Božović
Društvo / Obrazovanje

Posle studiranja u inostranstvu Marko se ne vraća kući

07.09.2018.

Iako na prvi momenat zvuči kao ime sa nekakve reklame za banku ili za ispunjavanja uplatnice, Marko Marković sa kojim smo mi razgovarali zaista postoji. U pitanju je momak koji ima 23 godine i studira, ali se njegovo studiranje već treću godinu odvija u drugoj državi. Prvo je upisao Fakultet političkih nauka u Temišvaru, a potom preko Erazmus razmene posetio Nemačku i Italiju, dok je ove godine na red došla Belgija.

.

Zbog čega si odlučio da upišeš fakultet u Rumuniji, konkretno, u Temišvaru?

Kada je trebalo da upišem faks, nisam sve do aprila u četvrtom razredu znao šta ću. Gledao sam da upišem nešto što ima veze sa sociologijom, istorijom, jezicima ili ustavom, jer mi je to bilo zanimljivo. Našao sam Međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Krenuo sam na pripreme tamo, ali nisam upisao. Moje selo je rumunsko selo i odatle većina ide u Temišvar da studira. Moj kum je studirao tamo, pa je našao Međunarodne odnose i tamo, tako da sam umesto u Beogradu upisao isti smer u Temišvaru ali na rumunskom jeziku. Drugi razlog je taj što je sve bilo na nemačkom jeziku, a treći u tome što je Rumunija u Evropskoj uniji. Samim tim što jednog dana hoću da živim u Nemačkoj ili Švajcarskoj, Rumunija mi je delovala kao odskočna daska. Takođe, u Rumuniji sam odmah dobio dom, dok bih u Beogradu morao ili da čekam ili baš mnogo da plaćam.

Onda si se prijavio i za Erazmus program?

Prve dve godine nisam išao nigde, bio sam u Temišvaru. Posle toga sam saznao za Erazmus razmenu i prijavio sam se tako što sam za pretposlednji semestar osnovnih studija odabrao Nemačku, Univerzitet u Konstancu.

To nije jedini fakultet van granica Srbije na kom si studirao. Gde si sve bio?

Nakon što sam se vratio iz Nemačke, završio sam osnove studije u Temišvaru. Hteo sam da upišem master u Nemačkoj ali nisam uspeo. Nisam hteo da čekam godinu dana pa sam master upisao u Temišvaru, International development and management global affairs, ali na engleskom jeziku, što je na neki način sužavanje u jedan domen Međunarodnih odnosa. Već u prvom semestru prijavio sam se opet na razmenu. Otišao sam u Firencu u Italiju na jedan semestar i bilo je super. Dok sam bio u Italliji prijavio sam se na još jedan, pošto preko Erazmus programa smeš sve ukupno 12 meseci da budeš na razmeni. Odmah posle Italije sam se prijavio za Belgiju, pa ćemo videti kako će biti, optimističan sam.

Odakle ta ideja da konstantno nastavljaš da se prijavljuješ za studiranje u inostranstvu?

Obožavam da putujem i da upoznajem nove ljude, kulture i jezike. Sada učim već šesti jezik. Informisao sam se, video kako funkcioniše program i proverio da li je moguće da ja krenem. Nakon prvog prijavljivanja mi je bilo samo još lakše, jer sam znao kako procedura funkcioniše. Iskombinovao sam ono što moram, što je na neki način studiranje i ono što volim, odnosno, putovanja.

marko2 jpg

To su ukupno tri fakulteta do sada, uskoro ti kreće i semestar u Belgiji. Po čemu se oni međusobno razlikuju?

U Temišvaru smo mnogo učili teoriju, nismo imali neke prilike i mogućnosti da radimo praksu. U Nemačkoj, samim tim što je Univerzitet u Konstancu među najboljih 150 fakulteta na kojima se uče političke nauke, više su se bazirali na praktičnom znanju. Istraživanje, korišćenje činjenica i dolaženje do zaključaka... U Italiji je bila kombinacija i teorije i prakse. Iako sam bio malo razočaran u Italiju zato što su provesori konstantno kasnili, dopada mi se sistem, jer su dovodili goste koji su bili stručnjaci iz svoje sfere. Može tebi profesor da ispriča bilo šta, ali kad slušaš i stručnjake, dobiješ još jednu dodatnu perspektivu iz koje možeš da sagledaš celu tematiku kojom se baviš. Što se Belgije tiče, nisam stvorio neka posebna očekivanja. Prvo što mi padne na pamet je da je to jedna potpuno nova država za mene. Živim u francuskom delu tako da sad učim i francuski i imam neku pretpostavku da će biti slično kao u Nemačkoj. Da će se više bazirati na istraživanju nego na teoriji, ali videćemo.

Šta bi izdvojio kao prednosti a šta kao mane studiranja u inostranstvu?

Što se tiče prednosti i mana u drugim državama, bila mi je velika olakšica to što imam hrvatsko državljanstvo, pa već jesam građanin EU tako da nije bio nikakav problem. Da sam otišao sa srpskim pasošem morao bih da plaćam ogroman novac za obrazovanje. Ono što mogu da poredim jeste Srbija kao država koja nije u Evropskoj uniji i ove tri koje jesu. Preko se nudi mnogo više mogućnosti studentima i što se tiče načina studiranja i pristupa materiji i samom studiranju.

Što se tiče planova za dalji period, da li si razmišljao da se vratiš u Srbiju?

Nemam više neku volju, želju i ideju da dolazim u Srbiju na neki duži period, pogovoto da studiram. Pretposlednji semestar mi je u Belgiji a poslednji u Rumuniji, nakon toga ću gledati ili da stičem iskustvo putujući negde drugde ili ću graditi dodatno iskustvo za svoju struku. Ako ne uspem, probaću da odem do Nemačke ili gde već završim. Što se tiče Srbije – ne baš.

Intervju možete poslušati u plejeru:


M. M.

.
Tim studenata treće godine Departmana za arhitekturu i urbanizam FTN-a osvojio je prvu nagradu za najbolji dizajn paviljona u kategoriji…
.
Četvoro mladih umetnika, koji dolaze iz različitih zemalja, ovih dana boravi u Novom Sadu. Oni su iz Grčke, Makedonije, Bugarske,…
.
Mladi zainteresovani za život u Italiji i studiranje iz oblasti komunikacija i menadžmenta, imaće priliku da se malo detaljnije…
Program
Kalendar događaja
Novembar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
   
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
  
Anketa

Koliko institucije u Srbiji rade u interesu građana?