Motivacija mladih zamagljena različitim pritiscima društva

Verovali ili ne, moguće je završiti fakultet sa 10.0 prosekom. Stereotipno, ako ovakav podatak pomenete nekom studentu, odmah će reći da onaj ko ima takav prosek ne izlazi iz kuće, samo uči i nema privatan život. Međutim, oni greše. Najbolja studenkinja Filozofskog fakulteta ove godine Sanja Veselinović završila je svoje osnovne i master studije sa pomenutim prosekom na Katedri za srpsku književnost. Ona je za Oradio objasnila kako se mogu uskladiti privatan i akademski život. 

Šta je to bilo što te je motivisalo da se okreneš knjigama u detinjstvu?

Od pete godine sam uzimala bratove knjige iz škole, sama sam naučila da čitam, a kada sam se učlanila u biblioteku to nije prestajalo. Stalno sam nešto uzimala da čitam. Da, jeste kliše kada kažu da književnost prestavlja upoznavanje novih svetova, širenje vidika i slično ali mislim da me je to privlačilo. Naravno da je putovanje drugi vid tog upoznavanja drugih svetova, kulture i ljudi, ali meni je to i književnost pružila. A drugo, taj neki senzibilitet, osećajnost, prilika da se ja izrazim na takav način. Nisam pisac ali sama prilika da i ja ispoljim svoje emocije makar pišući o književnosti, što sam konačno naučila na Fakultetu. Naučila sam da pišem eseje, prikaze, radove, da razmišljam o književnosti na neki drugi način.

Kako si napravila svoj sistem učenja kada si upisala Filozofski fakultet?

Od početka sam znala da želim da se posvetim svakom predmetu. Razumela sam ulogu svakog predmeta u sistemu. Učila sam redovno, bilo je dosta učenja od prve godine. Mislim da sam kasnije pronalazila način kako da na drugačiji način učim, a ne da provodim sate i sate u čitaoni. Bila sam motivisana od prve godine. Išla sam redovno na predavanja, mislim da je to jako bitno, nekad na konsultacije kada sam smatrala da su mi potrebne i ono što je jako važno, pogotovo za studente knjiženosti ali i druge studente je literatura, traženje pomoći u literaturi a ne oslanjanje na skripte i priče starijih kolega koje nekad mogu da pomognu a nekad znaju da uplaše. Učlanjenje u Maticu srpsku mi je otvorilo mnoga vrata jer sam mogla da nađem svu potrebnu literaturu i nisam bila ograničena seminarskom bibliotekom. Traženje odgovara, ne samo pitati se. Aktivno sam tražila odgovore i mislim da se to isplatilo.

Kako se postiže ovakav uspeh a da ne moraš da budeš zatvoren u četiri zida, kako bi ljudi stereotipno rekli?

Da, to su predrasude o ljudima sa dobrim prosekom ali ja se nisam trudila da ističem svoj prosek. Mislim da je mojim prijateljima bilo najzanimljivije to da izreknu kao najzanimljiviju činjenicu u vezi sa mnom kada smo na nekom događaju ili slično. Susretala sam se sa nekim predrasudama kao što si napomenula da osoba koja ima takav prosek ili uspeh nema privatan život. Ja sam zapravo smatrala suprotno, da je važno naći neku ravnotežu i uklopiti sve. Bavljenje sportom ili neki vid treninga, druženje, povremeno i izlasci, smatrala sam da mi to ograničavanje samo na učenje pa makar to bilo učenje nečega što ja najviše volim, da bi se u jednom trenutku suočila sa paradoksom da učim o životu samo kroz književnost a ne kroz privatni život.

Da li si imala neke probleme prilikom studiranja poput stresa u ispitnom roku, neke prepreke?

Mislim da su ispitni rokovi bili jednako stresni kao i svima što su. Bila sam uplašena, nenaspavana i slično ali na samim ispitima nisam imala tremu. U tome je bila velika uloga profesora. Mnogo mi je značilo što niko nije pokušao da me sabotira znajući za moj prosek. Nikad nije postojala sujeta kod profesora. Tokom pisanja radova dosta su mi pomogli saveti profesora. Tako da, konstatno neko novo učenje, promena i prevazilaženja tih ispitnih rokova. Mi smo imali 66 ispita na osnovnim studijama i mislim da smo se navikli na određenu dozu stresa kada stojimo ispred kabineta profesora.

Po tvom mišljenju, kako student da održi motivaciju za učenje?

Mislim da svima nama treba da bude jasno da ne postoji 10 lakih koraka do motivacije kao ni do sreće, ljubavi i slično. Tako ne postoji neki recept ali mislim da nam je ta unutrašnja motivacija pogotovo ako smo odlučili da se bavimo onim što volimo zamagljena različitim pritiscima društva. Konstatan zahtev za samousavršavanjem je bitan ali to treba da radi u meri koja njemu odgovara, na svoj način u skladu sa njegovim strastima, željama i slično. Svako od nas treba da se vrati tom unutrašnjem glasu koji zna kojim putem treba ići a te spoljašnje nagrade i ciljevi oblikovani prosekom koji težimo i brojem koji ćemo zauzeti na listi za master i slično, mislim da je takva motivacija kratkog roka i da posle toga dolazi razočaranje jer se javlja pitanje Šta posle.

Ti si završila osnovne i master akademske studije sa 10.0 prosekom na književnosti. Ipak, svesni smo činjenice da su mladi sve više okrenuti prirodnim naukama i da ih upisuju zbog profita a ne iz ljubavi, kako komentarišeš to?

Svako od nas treba da traži priliku da istakne sebe, autentičnog sebe a opet da stvara i da ispunjava svoje želje. Kod mene konkretno je to strast za stvaranjem, razmišljanjem, za nekim osećajnim doživljavanjem sveta. Mislim da onaj ko izabere da ide linijom manjeg otpora iz različitih razloga i da odabere ono što je profitabilno, ta reč tako omiljena danas, mislim da se suoči sa onim što smo malo pre govorili a to je potpuni nedostatak motivacije. Ne treba idealistički zamišljati svet nego pronaći način da učestvujemo u svetu. Meni je zanimljivo to, iako još nisam počela da tražim posao, zaista su stizale različite prilike jer je neko primetio da sam se istakla, da li učenicima u školi, da li kroz pisanje i tako dalje. Naravno, ne treba čekati da prilike padnu sa neba, ja ću u budućnosti tražiti svoje mesto. Mislim da prilike postoje samo ako postoji odgovarajuća želja da se uključimo i da damo ono što je potrebno a ne da sanjalački razmišljamo jer želimo da mislimo o književnosti, da osećamo književnost a da ne nudimo ništa svetu i društvu ono što je potrebno. Treba pronaći način da ne budemo na površini stvari ali da budemo vidljivi.

Prilog možete poslušati u studentskoj emisiji Pokretač 

S.P.