Mladi u Srbiji ne prepoznaju svoja radna prava

Obrazovna struktura mladih Srbiju smešta na donju polovinu evropskih zemalja na lestvici Eurostata. Najveći broj mladih ima srednje obrazovanje (oko 69%), više i visoko obrazovanje ima oko 22 %, dok je 6,5% mladih sa osnovnom školom. Ipak, u velikom procentu mladi u Srbiji su u kategoriji podzaposlenosti. Oko polovine zaposlenih mladih ljudi radi na poslovima ispod svojih kvalifikacija i stručnosti. 

Baš zbog ovakvih brojki postavlja se pitanje u čemu je problem pri zapošljavanju mladih, i koliko su oni upoznati sa svojim pravima. 

Prema Zakonu o radu zabranjeno je da budete stavljeni u nepovoljniji položaj na osnovu ličnog svojstva poput rođenja, boje kože, starosti. Zabranjeno je i da poslodavac od vas traži podatke koji nisu neposrednoj vezi sa radnim odnosom, na takva pitanja niste obavezni da odgovorite. Mladi u većini slučajeva nisu upoznati sa ovakvim pravima. Zbog toga je nastala publikacija pod nazivom "Radna knjižica za mlade" a kako je došlo do ove ideje, objasnila nam je dr političkih nauka Marija Martinić.

"Dolazim iz centra koji se bavi istraživanjem, a istovremeno se dugi niz godina bavim strategijom zapošljavanja  mladih. U okviru sindikata Nezavisnost mi imamo svoju sekciju mladih i prosto primetite vremenom gde postoje problemi, gde postoje nekakve rupe u znanju. Mi smo još davnih godina radili nešto slično ovoj knjižici, a evo zahvaljujući na saradnji sa Centrom za regionalizam smo uspeli to da je uradimo i objavimo. Mladi ne znaju da prepoznaju radna prava i to je činjenica, tako da, ovo je nekakav napor jer niko ne može zaštiti mladog čoveka od bilo kakve zloupotrebe koja može da se desi na tržištu rada ukoliko on ne poznaje svoja prava", rekla je Marija Martinić.

Mišljenje mladih na ovu temu je takođe negativno ali iz različitih razloga. 

Mladi nisu upoznati sa svojim pravima na radu i mislim da ih to i ne interesuje mnogo . Prisećam se nekih razgovora sa ljudima koje poznajem koji rade legalno, prijavljeni su, ne rade na crno imaju određen broj sati nedeljno ali kada im kažem neke stvari poput toga da ne smeju da rade preko 40 sati nedeljno, da to mora da se plati, noćne smene su ograničene i slično oni me gledaju kao: "Što ti to nama govoriš to je nebitno to nas ne zanima". 

Oni ne znaju precizno koja su im prava u radu ali znaju da imaju pravo da budu prijavljeni, da imaju pravo na penzijsko i zdravstveno osiguranje ali pošto na tržištu vlada zakon ponude i potražnje znaju da ako oni ne budu želeli da rade po uslovima po kojim poslodavac nudi uvek će biti neko ko želi i prosto prihvataju takve uslove koji su ilegalni.

Mladima je izuzetno bitno da dođu do posla, samim tim i do nekog novca i u tim godinama mislim da ne vode preterano računa o svojim pravima. Ali naravno ukoliko dođe do nekog problema sa svojim nadređenim tada svako od nas sigurno malo više posvećuje pažnju tom segmentu.

Jedan od razloga neinformisanosti kod mladih u Srbiji je što se suočavaju sa problemima zastarelih obrazovnih programa i njihovom neusklađenošću sa potrebama privrede. Naša zemlja, na primer, godišnje iškoluje hiljadu informaciono-tehnoloških stručnjaka, a trenutno devet nedostaje oko petnaest hiljada kadrova, dok je procena da će u narednom periodu taj broj dostići pedeset hiljada. Zbog toga, Marija Martinić predlaže rešenje u vidu socijalnog dijaloga.

"Ne bi se instistiralo na radnom iskustvu da nama obrazovni sistem pruža neke dovoljne veštine i znanja. U ovoj situaciji, kada to još nije izbalansirano, opet je sve stvar socijalnog dijaloga a najbolji dijalog je između omladinskih organizacija koji okupljaju te nezaposlene mlade i privrede. Jer ako se vi dogovorite sa poslodavcem da mladi prođu kroz jedan proces sticanja radnog iskustva i ukoliko se tu napravi dobar dogovor tu onda može da se reši taj problem, takođe, Zakon o dualnom obrazovanju je donet, još nije primenjen, ne znam kako će to izgledati u praksi, možda će moći i na taj način deo da se problema reši", objasnila je Marija Martinić.

Poslodavac je dužan da zaposlenog prijavi Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja pre stupanja zaposlenog na rad. Prilikom zaključivanja ugovora o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova, utvrđenih ugovorom o radu koji može da traje najduže šest meseci. Još ovakvih informacija potražite u "Radnoj knjižici za mlade". 

S.P.