Ma to ti je dva minuta posla

Postoje "ozbiljni" životni poslovi kao što je bankar, računovođa, obućar, pekar i mesar, ministar i zastupnik u nekom od 290 parlamenata ili skupština, radnici i radnice na šalterima opština. Ipak, možda to ni ne znaš, postoje i oni poslovi koji nisu ozbiljni, tačnije oni za koje nije potrebno ništa sem "pet minuta".

foto: pexels.com

NOVINARSTVO

Zapravo gotovo svaka pisana reč – nešto je što svako od nas može. Šta je to napisati tekst od 1.000 reči, pogotovo ako je to nešto paušalno, tipa kolumna, mišljenje, argumentovanje, pozivanje na neke informacije i istorijske događaje. Pet minuta, realno. Nije sad da je taj neko pročitao hiljade tekstova, pogledao hiljade dokumentaraca, dnevnika i političkih emisija i da u svakom momentu mora da zna šta se dešava, a pri tom i da poznaje zakone i pravo, zdravstvo, pristojno zna matematiku, poznaje ekonomiju i njena makar osnovna pravila i još ima neki stil.

FOTOGRAFIJA

To je, u stvari, posao koji ne postoji. To su izmislili ljudi što vole te velike kamere i za njega ne treba da se plaća, jer "on ili ona svakako imaju aparat i šta je sad to da se okine dva, tri puta, pa da svi imamo fine profilne slike". Ipak, kako smo čuli iz pouzdanih izvora, aparati, ali i objektivi, stativi, tripodi, monopodi, torbe, sve to ima tamo u Futogu na jednoj gomili, samo odete i uzmete. Da ne kažemo da nikakvo znanje nije potrebno. Okreneš na ono zeleno što piše "auto". Sličan je utisak fotografkinje Lilit Andrić.

"Biti fotograf znači biti dežurna budala za profil fotke prijateljima, na to mi najviše liči situacija u poslednje vreme. Ja sam lično u znanje uložila tri godine više škole, četiri godine srednje, iako to nije jako neophodno. Najviše znanja se stiče radom i ličnim eksperimentisanjem, istraživanjima. Pored toga, do sada sam svu svoju opremu, koja košta oko šest hiljada eura, jer treba uračunati i jači laptop/bolji ekran za efikasniju obradu fotografija, obezbedila sebi radeći na work&travel programu i na kruzeru", priča Lilit.

Rad na sebi se kod nje vidi i kako sama kaže, fotografi konstantno uče o obradi i svetlu, ali i karakterima ljudi i tome kako im prići.

Lilit Andrić

"Smatram da kao fotograf treba da razviješ i etičku svest o tome kada je u redu prići i napraviti fotografiju, a kad ne. Kao i kada se treba prepustit trenutku i uživati u njemu, bez podešavanja aparata i jurenja kadrova. Zato mi generalno i smeta kada neko kaže, ma uslikaj to, to ti je pet minuta. Pogotovo ako je to neko koga slabije poznajem, a treba im za neki proizvod/promociju. Blago se nasmešim i kažem cenu ili ako mi se baš svidja njihov rad, predložim saradnju/razmenu dobara. Nije okej da neki ljudi olako shvataju fotografiju kao profesiju, ali to ne znači da mi treba da živimo u besu i da se ustručavamo od svoje kreativnosti jer je nešto 'neplaćeno' a ispunjavalo bi nas duhovno", zaključuje Lilit.

DIZAJN

Bilo čega i bilo kog profesionalnog usmerenja. "Kako to misliš logo je 200 eura. Pa šta radiš? Sedneš i povučeš tri crte i staviš ime firme, malo obojiš. A šta dokument od 100 strana 300 eura. Ma daaaaj. Vi niste normalni. Baš ste preplaćeni umetnici. Nije sad da ste učili nešto godinama o bojama, oblicima, simbolima niti da morate imati neki kompjuter sa strašnom grafikom od nekoliko hiljada eura. To moj mali na telefonu napravi". Ako si mlada osoba koja se bavi dizajnom, ovu rečenicu sigurno znaš. Živimo u svetu koji boje dizajneri, a nesvesno potcenjujemo njihov rad, kaže dizajner Darko Kosić.

"Desi se, na primer, neki drugar radi u firmi i na brzinu mu treba nešto da se odradi. Samo me pita 'je l' bi mogao samo nešto da uradiš, to je tebi pet minuta posla?' I ja kažem, hajde, naravno, zato što smo drugari. Ali na kraju to nikada ne bude pet minuta posla, bude mnogo više i naravno, opet me zove da se popravi, prepravi i oduzme mnogo više vremena. Ima i klijenata i to dosta, koji zahtevaju mnogo više od onoga što smo se dogovorili. Zacrtamo nekada šta treba da se uradi i onda vide da sam ja to možda uradio i prebrzo, pa žele posle da im možda još nešto uradim, što nije bilo u sklopu prvobitnog dogovora. A to nije samo nepoštovanje mog rada, već ponekad i pohlepa", objašnjava Darko.

Darko Kosić

Da bi to bilo "pet minuta", napominje, konstantno moraš da radiš na sebi i svom iskustvu. "Moraš da budeš u trendu sa svim novim tehnologijama, da budeš u trendu da svim inovativnim i ne toliko inovativnim industrijama, jer dobijaš mnoge zahteve i moraš da ih ispuniš. Može da se dogogi da dođe zahtev iz blokčejn industrije kriptovaluta, gde moraš da imaš određeno znanje i stil za tako nešto, a sledećeg dana ti stigne zahtev iz tradicionalne industrije, kao što je farmaceutska ili bilo koja druga, tako da moraš da budeš upoznat sa obe strane. Ipak, danas se dosta priča o IT industriji, dizajnerima i developerima, tako da su ljudi postali upoznati sa time šta je dizajner i šta on radi, ali to nije bilo tako pre 7-8 godina kada sam počinjao da radim. Bilo je mnogo nerazumevanja i mnogo više dogovora je trebalo da bi se došlo do nekog zaključka", tvrdi Darko.

MUZIKA

Šta god svirao i u kom god kapacitetu i kvalitetu, ako si muzičar, tebi je pet minuta da malo uzmeš instrument i odsviraš nam jedno tri, četiri sata, naravno besplatno. Ako imaš restoran, pab ili kafanu, treba zvati muzičare da "promovišu svoj rad", a ti ćeš im za to "dati prostor". Instrumente, kao i svu popratnu opremu, treba da nose sa sobom. I to ako si profesionalni muzičar, kao Petar Banjac.

"Kako reći nekome da si profesionalni muzičar? Ali da, jesam i to jeste zanimanje kao i svako drugo, potrebno je mnogo truda i rada i ulaganja da bi bio profi u nečemu. Mnogi to gledaju kao hobi. Ali verovali i ne, da, postoji zanimanje profesionalni muzičar i mnogi ljudi se njime bave. Možda izgleda kao lagan posao, ali nije. Iziskuje mnogo rada i truda. Vreme i trud koji uložiš je jednak tome koliko ćeš dobiti nazad. Ako želiš da rasteš i napreduješ, konstano ulažeš neki napor i trud da naučiš nešto novo. Da se stalno razvijaš i ideš napred. Ako ne postoji interesovanje za to čime se baviš, verovatno se baviš pogrešnom stvari. Pored toga, moraš i da ulažeš konstantno. Kod nas muzičara je to neminovnost, jer kolika god da su ti primanja i da li je korona ili nije, bilo da su to gitara, žice, trzalice, palice, membrane i ostalo, to su sve neke vrste potrošnih materijala. Koliko god da ih koristiš moraš stalno da obnavljaš resurse. Ulaganja su konstantna, od sitnih do većih", priča Petar.

Petar Banjac

On dodaje da za muzičara nije dovoljan samo talenat, ali se najčešće taj rad koji muzičari ulažu, potcenjuje.

"Susrećeš se sa ljudima koji su ubeđeni da sve znaju, jer su završili ili kurs ili rade nešto jako kratko, pa misle da sve znaju. I to posebno iritira muzičare koji se jako dugo bave ovim, nas koji smo dugo u toj materiji. Ali, što manje ego tripova, da se ne nerviramo za džabe. Takvih ljudi ima i biće, a ti moraš u se u svoje kljuse i bitno je da znaš koliko radiš i koliko vrediš, da budeš samosvestan. I da budeš realan. Da imaš realnu sliku o sebi, da ne ideš preko svoje granice. Ipak i dalje ume onako da bocne kada ti kažu 'ma tebi je to pet minuta'. Pa važi, uradi ti ako je pet minuta. Navikli smo mi na sve. Ranije sam bio temperamentniji, a sada gledam da uradim to zbog čega sam tu. Predstavljem sebe i svoj rad, moram da stojim iza toga, pa se ne obazirem previše. Ako sam već tu i radim, onda ću to uraditi kako treba", kaže Petar.

BILO KOJA VRSTA POSLA KOJA UKLJUČIJE HUMOR

Glumci, stend ap komičari, satiričari, karikaturisti. Sve su to profesije koje su nebitne i za njih ne treba nikakva veština, pa zato često dobijo ono "moglo bi ono tvoje da se narod malo zabavi". Inače, isto tako, za ovakve oblike "poslova", ne treba nikakva priprema, ništa da se radi i sve to tako pada s neba.

MENADŽER DRUŠTVENIH MREŽA/MARKETING

Malo novija i kao i sve druge, naravno izmišljena i nepostojeća profesija. Iako Nike, Coca-Cola, Adidas, Apple i sve druge kompanije već imaju timove ljudi zaposlenih na ovim poslovima, ozbiljni ugostiteljski objekti utrostručuju prodaju tako što kvalitetno rade ovaj posao, jer te mreže može da vodi i onaj mali sestrin što je non-stop na telefonu. Čuj, da to još treba platiti. Činjenica da svako od nas ima makar jedan profil na društvenim mrežama, uopšte ne znači da posao nije voditi tuđ profil. Dunja Grubor je social media manager, s tim samo da ona nije samo "neko ko pravi plan objava na društvenim mrežama", već njen posao uključuje mnogo više.

"To podrazumeva da puštam i reklame na društvenim mrežama, što je jedan poseban segment rada. Osmišljavam gde ta reklama mora da se pojavi, ko su ti ljudi, kakva su njihova interesovanja, koliko godina imaju, gde se nalaze. Tu se koristi jedan poseban program, koji isto tako mora da se poznaje i u kome ne zna svako da radi. Za to ne postoji ni škola, u formalnom smislu. Postoje neformalni načini da se to nauči. Različiti kursevi, verovatno neke privatne škole, ali ne postoji prava škola. Iako možda liči na to da je samo tehničke prirode, taj posao to nije. I ne može da se okači bilo šta. Ti imaš, za početak, odgovornost, kada komuniciraš nečiji brend, kada se obraćaš javnosti, da ne možeš da komuniciraš bilo šta. I to nije 'samo jedan post', mora da ima svoje značenje i smisao. To nije makar šta što bi se moglo naći na privatnim profilima. Mada, mislim da se ljudi danas ni na svojim privatnim profilima ne ponašaju tako. Iza svakog posta je niz promišljanja - šta treba ovime da poručim, kako da se prikažem, kome se obraćam. Pa u skladu sa time komuniciram sa dizajnerom, gde mogu da pomognem, da dam smernice, ideje kako vizual da izgleda i tako dalje. Nije to samo da sednem i napišem dve rečenice, nego je to ceo paket. Pogotovo kada se radi o temama u kojima moram da pružim dodatne informacije. O tome moram dodatno da se informišem. Ako se radi o oblastima koje mi nisu toliko bliske, ja o tome moram dodatno da učim", priča Dunja.

Dunja Grubor

Bilo kakav kreativni posao i posao koji podrazumeva da moraš da sedneš i da promisliš od nule da stvoriš nešto - a svaka objava na bilo kom profilu je nešto gde si ti krenuo od nule – nije posao od "pet minuta".

"Imam dosta drugarica koje su počele time da se bave. Kada su tek počinjale da rade u nekim firmama, prvo pitanje za mene bilo je – a šta ti to imaš da radiš osam sati. Ja sad ne mogu ni da da zamislim da sutra sedim osam sati negde i stalno imam posla. Ja sam samo rekla – videćeš. I posle su mi svi potvrdili da sam bila u pravu. Ipak, nisam sklona tome da osudim ljude sa takvim stavom, jer sam svesna da je to profesija koja je još uvek mlada. Istina je da se puno ljudi danas bavi time, ali još mnogi ne razumeju opis posla, pogotovo kod nas. Imam, pre svega, neki svoj unutrašnji stav, znam šta i koliko radim, pa ne može niko da opovrgne taj moj rad. Ali je činjenica da se ponekad, a mislim da je tako sa svim poslovima u komunikaciji, da se nekada stvarno zapitaš – je l' ja prodajem maglu? Neko radi mnogo vrednije stvari od mene, neki ajtijevac, konobar ili neko u zdravstvu. Na primer, moja drugarica koja je medicinska sestra. Ali onda to brzo prevalim. Svesna sam da i ja radim puno toga. Mislim da je sudbina svih ljudi koji se bava komunikacijama, da nikada neće doći taj momenat u društvu da te svi cene, nego će svi misliti, ma to je nešto lagano što mogu sam. A nije tako", zaključuje Dunja.

Jedini referentni rečnik danas – Vukajlija – frazu "Tebi je to pet minuta" definiše kao: Korištenje nečijih komparativnih prednosti kao razlog za odrađivanje vašeg posla. Rečenica koja često (ne)svesno omalovažava tuđi rad koji je itekako na ceni.

Znaš li koji su najduži poslovi? Oni za koje ti je potrebno samo pet minuta. Jer za tih pet minuta ide i pet, deset, dvadeset godina iskustva, učenja, rada i truda. 

Ako imaš pritužbi na poslove od dva minuta, celu emisiju poslušaj u podcastu.

Ivana Miloradov