Lični razvoj se ne sme zaboraviti

Dr Snežana Tovilović je docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku za psihologiju. Deo je Kliničkog tima sa drugim profesorima, doktorandima i studentima, a aktivno učestvuje na raznim tribinama, grupama i radionicama na različite teme.

"Moje viđenje je da su mladi veoma aktivni i da se rado bave temama koje se tiču ličnog razvoja. Mnoštvo je takvih sadržaja i putem interneta i različitih psiholoških savetovališta, organizacija, klubova, grupa, te imaju priliku da se kroz tako brze medije i susrete afirmišu i slušaju o stvarima koje se tiču njihovog identiteta, načina života i o tome kako mogu da poboljšaju sebe", kaže naša sagovornica.

Postoji dilema kako selekcionisati sve te sadržaje, kako se usmeriti i u kom pravcu ići. Bilo bi dobro kad bi postojala neka vrsta preporuka za to koga pratiti, ali to je nemoguće, pa mladi ljudi u zavisnosti koja ih tema intrigira zapravo sami nalaze i biraju svoj put. 

"Najveći izazov ovog vremena jeste da mladi izgrade lični identitet nezavisno od svih okolnosti u kojima se nalaze i da ne zaborave na sopstvenu posebnost. Koliko god imali potrebu da se pridruže nekim grupacijama i da kroz to ostvaruju socijalni identitet i da nekome ili nečemu pripadaju, lični razvoj se ne sme zaboraviti. Veliki je takođe izazov da mladi u poplavi medija ostanu u konekciji sa sobom i da mlad čovek poveruje svom unutrašnjem glasu čime bi želeo da se bavi u životu odnosno šta je poziv koji ide iznutra, a ne samo šta je adaptacija na postojeću stvarnost", ističe Snežana Tovilović.
 

Organizacije i institucije koje se bave mladima, kao i društvo u celini, nedovoljno koriste potencijal mladih ljudi, ali čini se da je odgovornost obostrana.

"Žaliti se stalno kako 'nemam gde da se uključim', a s druge strane, mi organizujemo, a mladi neće da se uključe, to samo govori o tome da zapravo 'telefonska linija' nije dobro otvorena sa obe strane. Energija mladih po prirodi traži svoj put i institucije bi mogle da se fleksibilno 'nameste' i iskoriste tu energiju. Ima puno mladih ljudi koji žele da volontiraju, da obavljaju aktivnosti u skladu sa svojim raspoloživim vremenom, koji imaju tu vrednost da žele nešto da čine za druge i sa drugima", ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, bez obzira na to koliko im internet pruža mogućnost saznanja, ne postoji uvek jasan kanal šta da odaberu i čemu da se pridruže.

"Institucije bi trebalo da imaju projekte koji traju, da postoje stalno otvorena vrata, a ne da se ona privremeno otvaraju. Bolje imati manje kontinuiranih projekata koji će trajati i živeti, koji imaju tradiciju stalnih priliva mladih koji se onda usmeravaju na različite aktivnosti i zadatke, nego to sve raditi ad hok", zaključuje profesorka Tovilović.

Mladi se danas uglavnom vode filozofijom ciljeva, što je odlično kada su usklađeni sa sopstvenim vrednostima, ali ne copy/paste od drugih. U žurbi za ostvarenjem svih svojih potencijala, u trci koja je brza i dugo traje, bilo bi poželjno sebi ostaviti prostor za "neuspeh" odnosno prostor za istraživanje, traženje, razmišljanje, za greške i korekcije.

A.T.