Iva Uzelac: Želim da doprinesem nauci u Srbiji

Doktorantkinja na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Iva Uzelac uvrštena je u deset najcool naučnika Novosadskog univerziteta, po izboru studenata. Rođena Vrščanka stipendistkinja je Ministarstva prosvete, tek je doktorantkinja i najmlađa je među odabranima. Osnovne studije biologije upisala je 2009. godine na Departmanu za biologiju i ekologiju i diplomirala sa prosečnom ocenom 9.92. 

Iva se od svoje šeste godine aktivno bavi šahom i do sada je postigla brojne uspehe u toj disciplini. Bila je dva puta druga i dva puta treća na Prvenstvu Srbije i Crne Gore, a učestvovala je i na Svetskom prvenstvu za mlade u Španiji. Takođe, više puta je osvajala titulu šampiona Vojvodine u kadetskoj konkurenciji. Istovremeno, Iva je aktivna i kao šahovski sudija i kao šahovski novinar.

Za titulu najcool naučnika Iva kaže da joj je podstrek da istraje u svojoj akademskoj karijeri, jer je sjajno kada neko prepozna strast u nauci.

"Meni je to veliko priznanje za dosadašnji trud i rad. Za dve godine doktorskih studija nisam stigla da postignem neke velike uspehe, ali mi je drago da je moj rad kao saradnika u nastavi i kao doktoranta primećen i da sam se našla u društvu tako eminentnih profesora", kaže Iva. 

Smatraš li da ovakav način promocije može da doprinese popularizaciji nauke?

To svakako. Na ovaj način se popularišu mladi naučnici i to otvara šansu da se nađu novi ljudi koji bi eventualno poželeli da uđu u ovaj svet i počnu da se bave naukom. Na ovaj način oni vide da je to sasvim moguće čak i u Srbiji i da mogu da postignu akademsku karijeru.

Može li, između ostalog i  ovaj način promocije da pomogne nauci da dobije makar jednu bitku sa svim pojavama koje odvraćaju mlade od studija?

Teško je nauci da se bori u konkurenciji sa svim tim drugim stvarima poput rijalitija i drugih ometajućih faktora u odrastanju mladog čoveka. Mislim da je ovo dobar način jer nauku približavamo ljudima i pokazujemo im da ne rešavamo nikakve kosmičke probleme već svakodnevne i ljudske. Sve što radimo može da se primeni negde u poljoprivredi, industriji i naučnici mogu mnogo da doprinesu boljitku naše zemlje.

Koju doktorsku tezu sada pišeš i zašto si se odlučila za biologiju?

Teza je u vezi otpornosti insekata na hladnoću. Ispitujemo moleklarno-biološke fenomene kod insekata i akcenat je na kukuruznom plamencu koji je velika štetočina. To je vrlo primenjiva stvar jer, ako ispitamo koji je pesticid bio atraktivan u suzbijanju ove štetočine, poljoprivreda bi dobila novo pojačanje. Što se biologije tiče, ona mi se oduvek sviđala kao nauka o živom svetu. Nekako mi je sveobuhvatna nauka jer sadrži i hemiju i fiziku. Dopada mi se kao multidisciplinarna nauka.

Kada završiš doktorske studije koji je tvoj dalji plan?

Volela bih da odem barem na godinu dana usavršavanja u inostranstvo da naučim neke stvari koje ovde ne mogu i da odradim neke analize koje ovde ne mogu, jer nemamo tako sofisticiranu opremu. Posle toga bih se vratila u Srbiju gde bih volela da pronađem posao na fakultetu ili na jednom od instituta i da tako doprinesem nauci u Srbiji.

Ljudi o tebi treba da znaju i da si strastvena šahistkinja. Bila si na brojnim takmičenjima gde si imala dosta uspeha. Od kada datira ta tvoja privrženost šahu?

Datira još od pete godine od kada sam gledala tatu kako igra. Odveli su me kod trenera i tako je počela moja karijera. Nastavila sam da se bavim šahom čak i sada kad studiram i nemam dovoljno vremena za turnire.

Koliko je šah kao intelektualna sportska disciplina pomogao tvojom akademskom razvoju?

Dosta mi je pomogao tokom čitavog školovanja, ne samo studija. Sada mi pomaže da na stvari gledam logički, koristeći strateške principe koji važe u šahu. On mi je pomogao da budem precizna i organizovana, svesna da poraz nije smak sveta i da neuspeh u laboratoriji nije smak sveta, niti poraz, već još jedan korak do rešenja i pobede.

Ti si postala i šahovski sudija u međuvremenu. Kako se postaje sudija u šahu i zašto si takmičasku karijeru zamenila ovom?

Nisam više imala vremena za turnire, a ni za profesionalne treninge pa sam odlučila da položim ispit za sudiju. Prvo sam postala sudija na opštinskom nivou, potom sam napredovala do regionalnog i sada sam šahovski sudija na državnom nivou.

Imaš li šahovskog idola?

Ne baš idola, ali jedan od najpoznatijih šahista u istoriji, Bobi Fišer, je igrač kojeg volim. Puno je uradio za promociju i sam razvoj šaha. Izmislio je posebnu vrstu sata, a čak je smislio i verziju šaha koja nije zaživela, a po kojoj bi figure na početku bile raspređene po slučajnom principu na tabli. Generalno bio je veliki inovator i veliki šahista i velemajstor.

Zašto danas ne gledamo titanske okršaje poput onog Fišer – Spaski ili Karpov – Kasparov?

Šah su, na žalost, potisnuli popularniji sportovi poput fudbala, košarke i drugih. Samim tim mnogo je manje dece koja počinju da s bave ovim sportom, pa i kandidata za vrhunske velemajstore. Danas imamo prvaka sveta koji je moje godište, ima 26 godina i pobeđuje mnogo starije i iskusnije protivnike, što daje nadu da ćemo i dalje dobijati velike igrače pa onda i imati priliku da gledamo tako velike mečeve.

P. Klaić