Iskustvo zavisi isključivo od nas

Jedan od težih zadataka koje studente čeka pri kraju studija je pronalaženje posla. Kako na završnim godinama, tako i po završetku fakulteta. Firme traže iskustvo, fakulteti posvećenost, te je izuzetno komplikovano postići i jedno i drugo. Iz ovog začaranog kruga ipak je moguće izaći zahvaljujući sticanju iskustva tokom studija. Odgovor na pitanje kako to uraditi, pokušala je da pronađe ekipa Oradija.

Ono što, po mišljenju studenata, može da se izdvoji kao najveći problem jeste to što im fakultet ne pruža adekvatno obrazovanje, samim tim ni dovoljno prakse. Zabeležili smo nekoliko njihovih razmišljanja:

Ne znam kako steći iskustvo, odnosno praksu za posao, jedino ako se angažuješ sam. Za praksu definitivno sve moraš sam. Fakultet nudi neku obuku, ali minimalnu. 

Studenti očekuju da im fakultet pruži praksu, ali to nije slučaj, pogotovo kod nas. Moraju da stvore sami sebi praksu i da se angažuju jer je bitno imati radno iskustvo na terenu. Jeste, treba nešto naučiti iz power point prezentacija, ali najbolje je uz praksu.

Pošto sam tek na prvoj godini, još uvek nisam siguran kakve su mogućnosti za sticanje neke prakse. Mislim da postoje ali nisam siguran da su dovoljno velike, tako da ću morati sam da se pozabavim pronalaženjem nekog vida prakse.

Da nije baš sve krivica fakulteta, te da su zapravo sporne obe strane, smatra profesor Žurnalistike sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić. On za Oradio kaže da, koliko je to stvar studenata koji se ne trude dovoljno, toliko je stvar i fakulteta.

"Fakultet kao fakultet je samo fundament, odnosno baza koju bi, po mom mišljenju, svaki mladi čovek trebalo da proba, da završi i da posle toga ima jedno šire obrazovanje. S tim što ne treba imati izluziju, ne postoji fakultet koji vam može dati ključ u ruke, jer sutra kad se zaposlite, sigurno nećete odmah doći na odgovorne funkcije, odnosno nezamenjiva je ona praksa sa kojom ćete se suočiti tek kad završite fakultet", kaže Gruhonjić.

On dodaje i da fakultet služi da mladi ljudi shvate da li su sposobni za nešto što su odabrali ili su prosto tu zalutali. Poštenije je, po njegovim rečima, priznati sebi da si zalutao nego gubiti vreme za nešto za šta nisi, "jer ako za nešto jesi, nema sumnje da ćeš se i tokom studiranja baviti tim poslom".

Sticanje iskustva tokom studiranja, direktno je proporcionalno snazi volje kod pojedinca. Svedoci smo velikog broja volonterskih centara, kao i kurseva i obuka za mlade koji u takvoj situaciji dođu nešto kao prva pomoć. Jednu od sličnih opcija iskoristila je Jovana Zdjelarević koja je pre šest godina učestovala u Eurodisej razmeni koju je pronašla sama, po završetku studija.

"Odlučila sam po završetku fakulteta da bi bilo dobro da imam neku vrstu prakse, a istovremeno da boravim u stranoj državi i da usavršavam strani jezik. Na sugestiju i uz pomoć drugarice koja je već koristila Eurodisej program, otišla sam u Francusku i boravila u jednom gradu na istoku Francuske tri meseca, od novembra do januara. Radila sam na studentskom radiju - Radio Kampusu i radila sam novinarski posao u potpunosti kao i bilo ko drugi ko je bio deo te redakcije. Nama kao stažistima su davali neke zadatke koji su bili adekvatni za nas, u skladu sa iskustvom koje smo imali, odnosno nismo imali" ispričala nam je Jovana.

Po njenim rečima, sve je prilično dobro teklo i dobro se snašla. Program je podrazumevao i napredni kurs jezika koji je trajao prvih mesec dana, a nakon toga je samo išla na posao.

Pored razmena postoji još mogućnosti, među kojima su prakse koje nudi Američki kutak i volontiranja u volonterskim centrima, te koliko god na prvu loptu izgledalo nemoguće i možda zvučalo loše – fakultet je tu da nas nauči teoriju, dok za praksu ipak treba sami da se snađemo.

Prilog o ovoj temi možete poslušati u plejeru:

M. M.