...
TRENUTNO16:00 - 17:20Leto na O radiju

Društvo / Obrazovanje

I u onlajn životu treba razumevanja

08.04.2020.

U marketingu se kaže da ako danas nisi onlajn, ne postojiš. To se trenutno čini kao globalni ultimatum. Za samo nekoliko nedelja, ceo svet je morao da se prebaci u digitalni mod. Nastava, poslovi, kulturni sadržaji, ako su želeli da opstanu prešli su u onlajn svet. Isto važi i za različite apoteke, dostave lekova i hrane, kurseve, savete, ishrane, kompanije, čak i pijace, o čemu smo već pisali. Neki su se snašli lako, neki se još snalaze, a kod nekih se ništa nije promenilo. Život u onlajn okruženju je nekima majka, a nekima maćeha.

.

Foto: Pixabay 

Profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jelena Kleut kaže da je odziv studenata na onlajn nastavu dobar, ali ne i idelan. Ona napominje da se u obzir moraju uzeti i različite životne okolnosti u kojima se studenti nalaze.

"Neki imaju lošiju internet konekciju i imajući to u vidu, ne čudi da trećina do polovina studenata učestvuje u ovakvim oblicima nastave. Profesori će imati razumevanja prema studentima koji nisu stigli da uzmu svoje udžbenike ili prema studentima koji nemaju redovan pristup internetu. Prema mom iskustvu, postoji deo studenata koji uopšte ne voli da sluša onlajn predavanja i ja ih potpuno razumem, jer je to vrlo nezgodan način komunikacije, koji omugućava određenu interaktivnost, ali to uopšte nije interaktivnost kao u učionici", kaže profesorka Kleut

Prema njenim rečima, mora se razmišljati i o tome da li studenti mogu da isprate sve što im se nudi i zadaje.

"Naravno, posmatrajući tehnološke mogućnosti koje neki imaju ili nemaju u svojim domovima, deleći računare i laptopove sa roditeljima. U početku smo krenuli sa ambicioznim idejama, a onda morali da ih prilagodimo životnim okolnostima studenata", ističe ona.

jelenakleut png

Foto: Medija centar

Studentkinja žurnalistike Irena Čučković kaže da se online sistem pokazao kao prilično dobar i što se tiče fakulteta, a i posla.

"Dobili smo sve informacije od profesora o njihovim konkretnim predmetima, na koji način i kako će se odvijati nastava. Jedino što je u početku bilo konfuzno je to što koristimo različite platforme za različite predmete, trebalo je vremena pohvatati sve to. I rad od kuće funkcioniše uz korišćenje svih mogućih aplikacija. Radim u kolektivu gde je i pre postojala dobra i otvorena komunikacija, te sve ovo onlajn nije teško palo. Bez obzira na to, jedva čekam da se vratim i u kancelariju i na fakultet. Svima nam nedostaje međuljudski kontakt, bez obzira na to što smo našli način da radimo, živimo i studiramo", ističe Irena.

Međutim, prelazak na onlajn ritam nije baš svima išao lagano. Nekim prosvetnim radnicima je bila potrebna dodatna obuka, upoznavanje sa onlajn okruženjem i vreme za prilagođavanje, koje nisu imali, s obzirom na to kakva je trenutna situacija u zemlji. Profesorica srpskog jezika Violeta Grujičić vidi i mane i prednosti ovakvog rada.

"Meni lično je lakše, jer ne putujem, nisam zatrpana svim onim sveskama i radovima učenika. Što se tiče mana, mislim da učenici neće usvojiti dovoljno znanja, samim tim što nemamo uvid u to da li oni rade samostalno, ili ih zamenjuju roditelji, ili jednostavno slikaju nečiji zadatak. Meni se, recimo, desilo da dobijem identičan zadatak od učenika kojima peticu i od učenika koji ima dvojku. Zatim, tu je i prelazak na formativno ocenjivanje, gubi se na kvalitetu nastave i nisam sigurna koliko će njihova slika znanja biti relana", navodi Violeta.

violetagrujiciconline png

Foto: Oradio

Mladi sa kojima smo razgovarali su različitog stava kada je reč o radu u onlajn okruženju. Kod nekih se ništa nije promenilo, nekima prija ovakav način rada, a neki sada imaju i manjak vremena:

"Mnogo bolje se snalazim nego uživo s ljudima, što se tiče društvenih mreža, a i posla i informacija"

"Moje navike na internetu se nisu promenile ni sada u vanrednom stanju. I dalje ih koristim za komunikaciju sa ljudima, istraživanje, praćenje vesti, itd..."

"Super se snalazim, jedino mi se ne sviđaju onlajn sastanci i to je nešto što mi ne prija. Imam manjak samopouzdanja onlajn, ostalo je sve super."

"Mnogo više vremena sada provodim za školu, sve kucamo, sve radimo preko prezentacija. Za mozak nije zahtevno, ništa ne učimo, ali zahteva više vremena."

Nikola Ristić iz Krovne organizacije mladih napominje da je vaoma važno organizovati svoje radno vreme, čak i u ovakvim okolnostima.

"Najbitnije je dobro iskomunicirati i napraviti nedeljni ili mesečni raspored rada i samim tim će procesi funkcionisati. Mane jesu nedostatak "živog" kontakta, duža objašnjenja u mejlovima, ako štuca konekcija... I u nekim trenucima možete da imate više vremena, pa da se malo ulenjite, ali treba prihvatiti da je kuća kancelarija", kaže Nikola i dodaje da mladi dobro reaguju na novonastalu situaciju.

"Mislim da su oni očekivali da ćemo se snaći (KOMS), ali i ceo omladinski sektor je dobro odgovorio na krizu. Imamo dobre povratne reakcije. Osećam da su društvene mreže prezasićene i vidi se pad u interakcijama, jer su fidovi zatrpani. Non stop nešto iskače. Linkedin otvara malo više prostora. Malo je teže doći do mladih, jer počinje da im bude previše sadržaja i previše priče", ističe Nikola.

nikolaristic png

Foto: Privatna arhiva

Sa druge strane, imamo i one mlade kojima onlajn svet nije tako dostupan. O tome kako oni prate aktivnosti razgovarali smo sa Dajnom Marinković iz Centra za omladinski rad, koja kaže da postoji mobilni omladinski klub koji specifično radi sa ovakvom ciljnom grupom na Klisi i u Adicama.

"Ono što smo do sad zaključili je da je potrebno samo pronaći određeni mehanizam komunikacije. Snalazimo se putem telefona, dobar deo korisnika koristi instagram ili vajber preko telefona svojih roditelja. To nije konstantna komunikacija, ali gledamo da im putem tih kanala ostavljamo pozitivne poruke, motivišuće. Informišemo ih, dajemo im predloge i aktivnosti kojima mogu da se bave, a koji osiguravaju fizičku distancu. Važno je da ih podsećamo da smu tu za njih, u ovakvim situacijima, vezano za školu, za porodičnu situaciju ili za nedostajanje društva", kaže Dajna.

Bilo da se snalazimo ili ne, ovakav način i stil života sada već neko vreme vodimo, bar dok traje policijski čas, a za mnoge i mimo njega. Problema ima - ne funkcioniše sve savršeno, ali ni u životu van onlajn sfere često ne ide sve kako smo zamislili. Na kraju krajeva, većina stvari je prešla u onlajn mod upravo zbog još jedne veoma važne funkcije - bezbednosti koju ostajanje kod kuće trenutno pruža.

Opširnije o ovoj temi u našoj emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim?"

J. Božić

Možda te još zanima:

.

Nije poenta baviti se muzikom samo zbog novca

Anita Šunjić se bavi pevanjem sviranjem, komponovanjem i produkcijom. Iza nje stoje brojni singlovi, nastupi na različitim događajima i festivalima,…

.

Srednjoškolcima više odgovara onlajn sistem

Kako je život sa koronavirusom postao nova normalnost od koje svi jedva čekamo da pobegnemo, tako se i za septembar…

.

PCR i serološki testovi su dve potpuno različite stvari

Pandemija koronavirusa donela nam je nova znanja iz virusologije, imunologije, mikroogranizama, njihovih funkcija i osobina, ali i pregršt informacija iz…

.

Muzičari ozbiljno ugroženi pandemijom

Pandemija, vanredno stanje i karantin ostavili su velike posledice na društvo. Najpre zdravstveno, a onda i finansijski. Mnogi su bili…

.

Remi: U redu je da kažeš "nisam dobro"

Vreme pandemije je nešto na šta ne možemo da utičemo, ali nas to ne sprečava da se izrazimo, budemo kreativni…

.

Bioskopi pred kolapsom

Bioskopi su prva kapitalna ekonomska žrtva koronavirusa u okviru filmske industrije. Snimanje filmova je delimično prekinuto, snima se samo ono…

  • 15:00 Leto na O radiju
  • 15:40 O tome se priča
  • 16:00 Leto na O radiju
  • 17:20 Gost O radija
  • 18:00 Music Mix by Bea

Anketa

Da li planirate letovanje?

Oradio logo