Dualno obrazovanje i u Srbiji

Dualni model populariše trogodišnje škole, zanate, koji su poslednjih godina manje popularni, a plan je da se u budućnosti sličan sistem prenese i na druge profile u oblasti poljoprivrede, tekstila...

Dualni model obrazovanja biche uveden u Srbiji, najavljeno je danas, a ova inicijativa je, kako kažu u Ministarstvu prosvete, proizašla iz potrebe da se obrazovni sistem što više prilagodi potrebama privrede. Stručnjaci upozoravaju i na moguće teškoće u primeni.

Ideja je da se čitav sistem usklađuje sa privredom, i to tako što učenici zanatsko-tehničkog obrazovanja imaju intenzivnu praktičnu nastavu u preduzećima u kojima će se kasnije zaposliti, rečeno je u Ministarstvu prosvete.

Na taj način ubrzava se priprema i osposobljavanje za zaposlenje i drastično se skraćuje period trajanja obuke za posao. U projektu razvoja dualnog sistema u Srbiji, Ministarstvo prosvete ima podršku nemačkog GIZ-a, tako što se u sedam škola u Srbiji već razvijaju novi trogodišnji profili (industrijski mehaničar, bravar, zavarivač i limar i električar) i to u saradnji sa nekoliko kompanija.

Dualni model populariše trogodišnje škole, zanate, koji su poslednjih godina manje popularni, a plan je da se u budućnosti sličan sistem prenese i na druge profile u oblasti poljoprivrede, tekstila...

Međutim, profesor Ivan Ivić upozorava na izvesne poteškoće i probleme sa kojima bi se mogli suočiti. “Dualni model, ako strogo gledamo, odvaja opšteobrazovne od stručnih škola, nakon kojih gotovo da ne postoji način za nastavak školovanja, već samo za zapošljavanje, koje je kod nas slabo”, rekao je Ivić, jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

Podsetivši da je za dualni model važna saradnja sa kompanijama u kojima bi se mladi nakon srednje škole zapošljavali, Ivić je naveo da je kod nas malo takvih kompanija. Takođe, naše stručne škole nisu dobro pripremljene za uključivanje u rad, rekao je Ivić, smatrajući da bi škole morale biti moderno opremljene, umesto što se naši učenici obučavaju za rad u privredi na zastarelim mašinama.

Ivić, stručnjak u oblasti obrazovanja, ističe i da je nejasno u kakvoj je vezi dualni model sa Strategijom obrazovanja, koja ga ne promoviše.

Zbog tih primedbi, a i zbog prirode obrazovnog sistema, u Srbiji nije moguće primeniti već razvijena rešenja dualnog modela, pa je, kako kažu u Ministarstvu, potrebno prilagođavanje s obzirom na naš tip privrede, mentalitet, zakonsku regulativu.

Inače, značajne rezultate taj model je dao u Nemačkoj, Austriji i Švedskoj, a sopstveni sistem razvile su i države poput Malezije, Singapura i Indonezije. Ove tri države prešle su na dualni sistem obrazovanja, ali ga nisu slepo "iskopirale" od Evrope već su ga prilagodile i u tome ostvarile čak i veće rezultate, podsećaju u Ministarstvu.

Model je već počeo da se razvija u Mašinskoj školi u Kraljevu, Tehničkoj školi u Subotici, Politehničkoj školi u Kragujevcu, kao i u Novom Sadu, Obrenovcu, Lazarevcu, Mladenovcu. 

Izvor: Tanjug