Novo iskustvo ili šansa da se zauvek ode iz zemlje?

Programi Work and travel poslednjih godina su sve popularniji. Međutim, primetno je i da je sve više mladih koji po okončanju tog programa ostaju da žive u Americi. Pokušali smo da nađemo odgovor na pitanje šta je to što ih privlači da napuste studije i odluče se na takav korak.

Program pod nazivom "Radi i putuj" postaje sve popularniji kod današnjih studenata. Uglavnom se odnosi na Sjedinjene američke države, za koje studenti dobijaju J1 vizu, koja im omogućuje da četiri meseca rade sezonske poslove, uglavnom na turističkim lokacijama, dok je peti mesec rezervisan za putovanja. U teoriji sve zvuči idelno: prilika da se zaradi novac, steknu nova iskustva, da se obiđe svet. Ali, u praksi nije baš sve tako. Naime, sve je veći broj mladih koji odu na Work and travel program i ostaju u Americi, pa se onda postavlja pitanje da li studenti koji se uključe u ovaj program to vide samo kao priliku da odu iz zemlje, jer se viza dobija relativno lako, ili kao jedno u nizu novih životnih iskustava?

Anketa koju smo sproveli pokazuje da su mišljenja podeljena, pa tako jedni misle da mladi koriste program samo kako bi prešli granicu i planski ostali tamo, drugi misle da odlaze da bi probali nešto novo, što im se kasnije svidi pa se odluče da ostanu, a treći pak smatraju da studenti samo žele da budu bogatiji za koje iskustvo više.

Iako posredničke agencije, kao i sama ambasada, pribegavaju sve rigoroznijim proverama studenata, iz godine u godinu se povećava broj onih koji se nakon završetka programa odluče da život nastave u "zemlji mogućnosti".

Nataša Kirić ispred "Exipirience Work and travel" agencije iznosi statistiku koja kaže da je samo prošle sezone čak 25 odsto studenata, nakon završetka programa, ostalo da ilegalno živi u Americi. Prema njenim rečima, primećuje se i rast tog procenta iz sezone u sezonu. Kompletan proces povratka se privodi kraju, pa oni još uvek nemaju podatke za ovu godinu, ali se očekuje da će taj procenat biti srazmerno jednak prethodnim sezonama.

Dvadesettrogodišnja M.K. koja je već drugu godinu u Americi, kaže da su je lagodan život, laka zarada i mogućnost da pomogne svojoj porodici naveli da tamo i ostane.

"Pre nego što sam uopšte dobila vizu, kada sam čula da postoji ovaj program, shvatila sam da je to jedino rešenje koje može da te izvuče iz države i svih problema koji se trenutno tamo dešavaju. Nisam se predomislila kada sam došla ovde, već sam znala da ću ostati i pre nego što sam krenula na put", kaže ona za Oradio .

Istraživanje koje je prošle godine sprovela organizacija Fridrih Ebert kaže da više od 70 odsto mladih ne vidi pozitivno svoju budućnost u Srbiji, a otprilike isti procenat želi da ode odavde. Kao glavni razlog se uglavnom navode nezaposlenost i nesigurnost, što potvrđuje i naša sagovornica M.K. 

"Budućnost u Srbiji je neizvesna, ne želim da sedim kod kuće i da ne znam šta ću sa sobom, šta će se desiti sutra. Bolje je da preuzmeš stvar u svoje ruke, a ova zemlja ti pruža priliku da napreduješ i da gradiš karijeru", dodaje ona.

Primetno je da je odliv mozgova iz Srbije sve veći, a tome doprinosi i činjenica da država izgleda vrlo nemoćna da uradi bilo šta po tom pitanju. Roditelji za svoju decu žele samo najbolje, pa im tako neće stajati na putu ukoliko se oni odluče na takav korak. Sada već poznata izreka "ko izađe poslednji neka ugasi svetlo" prestaje da bude smešna kada se u ulozi onoga ko odlazi nađe neko vaš.

Isidora Kostić