Neizvesna budućnost avganistanske generacije Z

U napadima na Ameriku 11. septembra 2001. ubijeno je skoro 3.000 ljudi. Osama Bin Laden, vođa islamističke terorističke grupe Al Kaida, brzo je identifikovan kao glavni krivac. Talibani, radikalni Islamisti koji su vladali Avganistanom i štitili Bin Ladena, odbili su da ga izruče. I tako su, mesec dana posle napada 11. septembra, Sjedinjene američke države pokrenule vazdušne napade na Avganistan. 

Kada su se druge zemlje uključile u rat, Talibani su brzo svrgnuti s vlasti, ali nisu samo nestali. Prošle godine Trampova administracija je objavila da će se Amerika povući iz Avganistana, a onda je Bajdenova to i sprovela – u rekordnom roku i sa velikim posledicama.

Promena kompletne administracije ostavila je zemlju u rasulu, uz samo jedno pitanje – šta donosi novi dan, objašnjava urednica spoljno političke rubrike Radio televizije Vojvodine, Marija Stokuća.

"Rekla bih da to ne znaju ni oni koji žive u Avganistanu, pošto iščekuju kakav će biti odgovor novih talibanskih vlasti i da li će se pridržavati svih onih obećanja koja su dali, koliko će strogo primenjivati šerijatski zakon. Velika je ekonomska neizvesnost, bankarski sistem ne radi, inflacija je poslednje dve tri nedelje primetna, žene ne mogu da idu na posao, rekli su da je to privremena odluka, a hoće li biti trajna, to isto niko ne zna. Većina novinara je kod kuće, ne rade svoj posao, mnoge televizijske i novinarske stanice su utihnule bez da im je to neko i rekao, muzika više nije poželjna… Tako da je ceo Avganistan u iščekivanju šta donosi sutra", kaže Marija.

Foto: Kabul, Reuters

A šta stvarno donosi sutra? Od 2001. do danas, u Avganistanu je stasala generacija Z. Ova generacija je umorna od rata i spremna za mir, a upravo pred njih stavljena je neizvesna budućnost. Generaciji kojoj faktički pripada i dvadesetpetogodišnja Fanu Bašir. Fanu je fudbalerka, bivša reprezentativka, devojka koja je poslednjih godina vodila ženski fudbalski klub i ujedno radila kao građevinski inženjer. Od 15. avgusta, kada su talibani došli na vlast, bila je zatvorena u kući, pokrivena hidžabom, sve dok nije uspela da pobegne u Francusku.

"Psihički je ovo jako teško. Imali smo mnogo snova i planova za svoju zemlju, za našu budućnost, za budućnost žena u Avganistanu. I onda se desila naša noćna mora. Talibani su zauzeli Avganistan u samo nekoliko dana. Mi nismo bili spremni, ni mentalno... Naši roditelji jesu, oni su se ranije susretali sa time, u vreme mudžahedina i građanskih ratova u Avganistanu. Ali, naša generacija nije bila spremna na ovo".

Foto: Fanu Bašir u Francuskoj (lična arhiva)

Sličnu sudbinu deli šesnaestogodišnja Sumaja Faruk. Jedna od članica avganistanskog robotičkog tima, koje su, doduše bez porodice, prošle nedelje uspele da pobegnu iz te zemlje. Sumaja i njene drugarice deo su isključivo ženskog robotičkog tima koji je privukao pažnju javnosti u martu ove godine, kada su pobedile na svetskom robotičarskom takmičenju napravivši ventilator koji pomaže u prečišćavanju vazduha od korone. One su deo generacije koja je odrasla u Avganistanu koji je poslednje dve decenije dozvoljavao devojkama da se školuju.

"Ja se ne sećam tog vremena pre 20 godina, ali su mi roditelji pričali da devojčice tada nisu išle u školu, nisu imale ni tu, ni druge slobode. Bile su odgajane u kući, tu su učile. Nadam se da se to vreme neće sasvim vratiti. Želim da devojčice u Avganistanu nastave da se obrazuju i da im Islam tu slobodu dozvoli.

Foto: Sumaja Faruk i članice avganistanskog robotičarskog tima na takmičenju u martu 2021.

Ali malo je izgleda za povratak slobodi. Kabul, višemilionski grad, sada gotovo da deluje prazno. Devojaka skoro i da nema na ulicama, kaže nam dvadesetogodišnji avganistanski student i član Erasmus plus programa, Mohamad Džaved. 

"Devojke su u kućama, nisu napolju. Poslednja dva dana nisam video ni jednu devojku na ulici u Kabulu. Uplašene su, boje se Talibana."

Mohamad je trenutno u Kabulu. Njemu je dozvoljeno da prisustvuje časovima, ali su predavanja u ovom trenutku zaustavljena. Takva klima, kaže, ne daje nadu njegovoj generaciji.

"Ne, ne mislim da sam bezbedan u Kabulu, jer situacija nije kakva je bila ranije. Uplašeni smo od Talibana, uplašeni od ove situacije. Svakodnevni život deluje normalno, pretpostavljam... Ali naša generacija nije naviknuta na ovu situaciju i to nas plaši, čini mi se."

Foto: Mohamad Džaved, printskrin razgovora

Taj strah preovađuje među avganistanskom generacijom Z. Talibani su do sada pokazali umerenost, čak i nakon što su osvojili glavni grad Kabul. Ipak, mnogi upozoravaju da je taj utisak varljiv i tvrde da će islamisti radikalno da sprovedu u delo svoja reakcionarna predubeđenja o muslimanskom društvu, najkasnije onda kada Avganistan više ne bude u centru pažnje međunarodne javnosti. 

Do tada, sa fokusom na prava žena i devojaka, nevladinim i misionarskim organizacijama, uz priče oko povlačenja, među potresnim slikama sa aerodrome, nekako je sa stola međunarodne javnosti sklonjena čitava generacija. Generacija rođena u Avganistanu u vreme američke administracije. Generacija sasvim drugog sveta.

Ceo prilog možete poslušati u plejeru:

I. Miloradov