Nedopustivo mali broj mladih u Skupštini

Novi saziv Skupštine Srbije je raznovrstan po pitanju politika i broja poslaničkih klubova, ali ne i po starosnoj strukturi. Prosečan broj godina poslanika iznosi 49, dok je svega sedmoro mlađih od 35 godina uključeno u donošenje odluka u okviru Parlamenta. Krovna organizacija mladih Srbije smatra da je broj mladih u Skupštini nedopustivo mali.

Od 250 poslanika iz 30 stranaka, trećinu čine žene, najviše je poslanika iz Beograda dok su ostali gradovi u Srbiji kroz poslanike relativno zastupljeni. Broj mladih u Skupštini varira, ali je njihov broj i dalje nizak što se može opravdati dominacijom starijih političkih figura kojima ne znače mnogo efikasnost i moderno viđenje sveta koje mladi mogu da uvedu i brzaju proces rada Parlamenta.

"Činjenica da imamo stranke koje 25 godina vode isti ljudi i da se konstantno osnivaju nove kako bi svi bili šefovi barem nečega, govori dovoljno o tome, zar ne? U skladu s tim, veoma je upitno koliko se prva mesta zaista dodeljuju u skladu sa zaslugama tokom poslednjih nekoliko godina ili u poslednjoj kampanji, a koliko sa 'večitim zaslugama", navodi Alisa Kockar iz Društva za akademski razvoj, organizacije koja se inače bori za transparentnost među strankama i ukidanje "političkog zapošljavanja".

Predstavnica Inicijative "Otvoreni parlament" Bojana Džulović kaže da su na osnovu analiza koje su sproveli, liste stranaka imale znatno više mladih uoči izbora, ali ih je u Skupštinu ušlo značajno manje, što znači da su bili na niskim pozicijima u svojim strankama.  

"To nam govori i da partije nisu bile spremne da se reformišu i u prvi plan istaknu mlade. Sa druge strane mladi treba da se nametnu, izađu sa konkretnim predlozima i na prvo mesto stave svoju kategoriju - kategoriju mladih", objašnjava Džulović.

Krovna organizacija mladih smatra da je ipak nedopustivo to što stranke nisu više uključile mlade ljude i prepoznale njihov značaj, budući da imaju svoje omladinske aktiviste. Predstavnik ove organizacije Đorđe Jovićević kaže se to može tumačiti kao skeptičnost starijih poslanika prema odgovornosti svojih mlađih stranačkih kolega.  

"Postoje predrasude da mladi nisu odgovorni, ili da nisu dovoljno kompetentni. Mi hoćemo da ohrabrimo mlade ljude na dalji rad time što će videti druge mlade na važnim pozicijama na kojima donose odluke. Jedno od mogućih rešenja jeste organizovanje Parlamentarne mreže mladih koja će uključiti sve nevladine organizacije i podmlatke političkih partija, ali i druge poslanike i poslanice koji mogu da se bave temom mladih" izjavio je Jovićević.

Iz Inicijative "Otvoreni parlament" ipak poručuju da ne treba stvarati sliku o tome da ostali poslanici, iako nisu mladi, ne žele da se zalažu za mlade. Bojana Džulović tim povodom ističe Odbor za nauku i obrazovanje kojima će mladi biti prioritet.

"Dakle, u Parlamentu imamo i odbor za nauku i tehnološki razvoj koji cilja mlade i bave se njihovom tematikom. Postoje mehanizmi koji mladima pomažu da izađu u prvi plan", ističe Džulović. 

Alisa Kockar dodaje da je način da se nešto među mladima u tom pogledu promeni tako što će se sa njima raditi konstantno.

"To ne mogu da budu dva seminara i da onda posao bude gotov - to je dugoročan proces. I nije dovoljno organizovati edukacije samo za 'buduće aktiviste'. Neophodno je zaista raditi i sa mladima koji sada jesu zauzeli neke pozicije, kako sa njih troje u Narodnoj skupštini, tako i sa malobrojnim mladima u skupštinama lokalnih samouprava i u Skupštini AP Vojvodine", rekla je ona.

Krovna organizacija mladih takođe skreće pažnju i na to koliko je važno da opstane Ministarstvo omladine i sporta jer bi se na taj način koordinisano rešavali problemi mladih u okviru Nacionalne strategije mladih do 2025. godine.

"Što se tiče naših zahteva za novu Vladu, mi smatramo da se problemi mladih moraju uključiti u njihove prioritete. Smatramo da je mladima potrebno prići na međusektorski način odnosno da se njihovi problemi rešavaju koordinisano u okviru jednog resora Ministarstva. Vrlo često imamo problem da je to veoma nekoordinisano i da se svako Ministarstvo bavi mladima u okviru svog resora, što nije rešenje", rekao je još Jovićević.

Sudeći prema zalaganjima prethodog saziva Parlamenta kada su mladi u pitanju, rešenje može biti u radu nevladinog sektora, koje će ovaj nedostatak angažovanja nadoknaditi lobiranjem i apelovanjem. Time bi problemi mladih kao što zdravlje, nezaposlenost ili bezbednost bili prvi na listi rešavanja novog saziva Vlade.

Nataša Šaru (natasasaru@gmail.com)