Društvo
Mladi i mreže: Samo da je zabavno i jednostavno
Brz razvoj tehnologije i još brži protok informacija doveo je do toga da se mlađe generacije sve više okreću interaktivnijim sadržajima na društvenim mrežama, koje u sebi sadrže video i audio efekte. Tako su poslednjih godina Jutjub, Instagram i Snepčet sve popularniji kod osoba u tinejdžerskom dobu, dok su starije osobe više privržene društvenim mrežama kao što su Fejsbuk i Tviter.
Preko društvenih mreža informiše se sedam od deset mladih ljudi. Izbor o tome koje medije pratimo je na nama, a za godinu dana društvenu mrežu Fejsbuk napustilo je više od 2,8 miliona korisnika ispod 25 godina. Samo četvrtina stanovnika Srbije mlađeg uzrasta nema profil na Instagramu. Veselin Vladimir Zvekić, koji ima više od 280 hiljada pratilaca na Instagramu, od kojih je najbrojnija mlađa populacija, kaže da je danas najprimamljivije da sadržaji koje mlađe generacije prate budu zabavni i jednostavni.
"Mislim da su mladi prestali da koriste ostale društvene mreže i više se fokusirali na Jutjub i na Instagram zato što su to dve društvene mreže koje su postale mnogo jednostavnije i zabavnije za upotrebu, kako za ljude koji ih koriste, tako i za one koji snimaju za te platforme. Kao i svuda u svetu, tako i kod nas, više se traži ono što će ti oduzeti manje vremena a više te zabaviti", kaže naš sagovornik.
Korisnici i dalje imaju Fejsbuk profile pretežno zbog kontakata ili nekih dragih uspomena, ali postavlja se pitanje da li mladi gase profile na Tviteru i Fejsbuku zato što te mreže koriste i njihovi roditelji, dede i bake. Iako taj problem može delovati simpatično i bezazleno, novinarka TV Magazina "Dnevnik", Snežana Milovanović tvrdi da mladi vole sami da biraju svoju realnost, ali da problem svih novih medija u stvari leži u manjku koncentracije kod mladih.
"Čitanje knjiga, udubljivanje u rečenicu, to traži koncentraciju. Ne znam da li će iko sada pisati one dugačke Andrićevske rečenice, Crnjanskog da i ne pominjemo. Poenta je što je lakše 'izbrbljati' nego sesti, koncentrisati se, zapisati. Lakše je sebe uslikati i reći 'evo ja živim ovako', nego opisati kako bi to trebalo da izgleda. I lakše je biti individualac, na način da treba da govoriš ono što je tvoje mišljenje, a tuđe biraš ili ignorišeš", navodi Snežana.
Osim preko mobilnih telefona, mladi se informišu preko računara ili televizije. Nekada su novine bile glavni izvor informisanja. Mladi danas jedva da čitaju, a značaj televizije u informisanju slabi. Manje od polovine mladih gleda informativne emisije i vesti, više se odlučuju za filmske i dokumentarne kanale. Doktor književnosti, Nastasja Pisarev, tvrdi da mladi brže i više primaju informacije za razliku od starijih generacija kojima mnoge informacije uopšte nisu bile dostupne.
"Imajući u vidu iskustvo iz vremena dok sam predavala u školi, imam utisak kao da mladi danas više čitaju, samo što čitaju stvari koje su više informativnog sadržaja nego pre. Ako uzmemo klasične tekstove, kao što je književnost, imam utisak da kao iz potaje čitaju više nego prethodne generacije, baš zbog toga što ih toliko vuče taj sadržaj na Internetu", kaže Nastasja.
Poslušajte prilog o ovoj temi emitovan u studentskoj emisiji "Pokretač"
Jedna od najbitnijih stavki prilikom izbora sadržaja koji ćemo pratiti je tema. Ukoliko mlađe zainteresuje tema, nateraće ih da posegnu za najnovijim informacijama. Zbog ekspresnog protoka najnovijih informacija, analize takođe pokazuju da mladi sve manje žele da stvaraju trajnije sadržaje. Snepčet i Instagram nude kratkoročne promene u vidu opcije "Stori". Iako su ove dve mreže prema istraživanjima u Velikoj Britaniji proglašene za najštetnije, stručnjaci ipak savetuju da je daleko relevantnija edukacija mladih o bezbednosti na ovakvim društvenim mrežama.
Jana Vukojević
