Mladi depresivni zbog pristisaka sa svih strana

Podrška roditelja, nastavnika i profesora i mnogo ozbiljniji fokus politike na mlade ključni su načini da se preokrene alarmantna slika po kojoj je više od 50 odsto mladih anksiozno i depresivno.  U okviru projekta "Sa problemima na ti", tokom prethodnih šest meseci, stručni tim sastavljen od pedagoga, psihologa, andragoga, psihoterapeuta i karijernih savetnika pružao je besplatnu psihološku i karijernu podršku mladima uzrasta 14-19 godina.

Rezultati tog istraživanja pomalo su šokantni. Još veći procenat mladih ima nedostatak samopouzdanja, a oko 50 odsto njih ima probleme u porodici, rezultati su upitnika koji su popunjavali mladi na projektu "Sa problemima na ti". Osim ovih nevolja, mlade muči i rastuće nasilje i potpuno odsustvo izvesnosti u društvu.

Psihoterapeutkinja iz organizacije "Sa problemima na ti" Marjana Radulović rekla je za N1 da postoji velika potreba mladih za ovakvom podrškom, i da se više mladih prijavilo nego što je prvobitno bilo planirano. Plan je bio oko 700 mladih u pilot fazi, a uključeno je više od 900.

"Mi smo se fokusirali na psihološku i karijernu podršku, ali one su povezane jer je stvar u osnaživanju mladih i sticanju veština za život koje teže stiču u školi. Postoje razne teme koje njih interesuju. Bavili smo se samopouzdanjem, komunikacijom, konfliktrima, nasiljem koje je prisutno na svakom koraklu. Važno nam je bilo da osvetle svoje potencijale i da ih motivišemo za dalje", kaže Radulović.

Mladi nisu bili svesni svojih sposobnosti i kapaciteta i to je najveći problem. Sa druge strane nikakva pomoć niti informacija ne stižu im iz spoljnjeg sveta.

"Generalno vlada apatija i teško im je da sanjaju i razmišljaju šta bi zaista želeli... Nekako su sputani sa svih strana i kao da ograničavaju sebe... I neke životne značajne izbore koji ih čekaju u tim mladim godinama donose na osnovu manjka informacija ili poluinformacija, povođeni ovim i onim, i izuzetno je bitno da nauče kako da se informišu i da postanu svesni sebe i onoga u čemu su dobri", navodi Radulovićeva.

Anksioznost i depresija se kod mladih često manifestuju na drugačiji način nego kod odraslih osoba. Psihološkinja Dragana Petrović kaže da depresivni adolescentiu često nisu neaktivni i zatvopreni već agresivni i oportunistički raspoloženi, što može da dovede do ozbiljnih posledica. Prema njenim rečima, podrška iz porodice je najvažnija, a ona se svodi na dopuštanje i učenje dece da je u redu iskazivati emocije.

"Kada je devojčica tužna to OK, ona plače i to je prihvatljivo jer treba da bude nežna, okrenuta porodici i slično. A, kada plače dečak govore mu da ne sme to da radi, da je već velik, da je muškarac. Ali to je uvek u redu. I u mojoj praksi koju radim sa roditeljima i decom stavljam naglasak na emocije i ubeđujem klijente da je potpuno u redu da deček bude tužan, da to pokaže kada se tako oseća. Ta podrška je jako važna, a isto to bi morali da nauče i nastavnici, prijatelji, društvo u celini", rekla je Petrovićeva.

Prema njenim rečima, pritisci na mlade stižu sa različitih strana, iz škole, fakulteta, očekivanja od budućnosti, slabe mogućnosti da se pronađe pristojan posao, a niko im se osim odabranih nekoliko ne obraća niti pita šta im je potrebno. Petrovićeva kaže da je društvo za to najodgovornije jer su mladi kategorija kojoj se posvećuje najmanje pažnje i politike.

Mladi bi trebalo sebi da postavljaju ciljeve koji su ostvarivi, ali moraju biti svesni i da mogu da se predomisle bilo kada u životu. Podršku bi morao i da im pruži sistem prilagođavanjem obrazovnog procesa, nametanjem prihvatljivih društvenih uzora i obezbeđivanjem uslova za lako dostupnu psihološku pomoć. I roditelji i društvo bi trebalo da  osluškuju šta je mladima potrebno, bez oslanjanja na uobičajene stereotipe, slažu se naši sagovornici.

Petar Klaić

foto: Pexels.com