Laka zarada ili veliki rizik?

Verovatno ste već pročitali gomilu naslova o blizancima milionerima, tinejdžerima koji su odustali od škole i biznismenima koji se brzo bogate. I sve to zbog zarade na virtuelnom novcu, preko interneta. Taj novac zove se bitkoin. U novembru prošle godine vredeo je 17.000 dolara, a u januaru čak 20.000 dolara.

foto: n1info

Prema podacima na internetu, ovu valutu je stvorio Satoši Nakamoto 2009. godine. Za sada se ne zna o kome je reč, ali ono što je sigurno, jeste da Satoši Nakamoto trenutno uživa u novcu zarađenom od bitkoina.

Bitkoin ne stvara nikakva Centralna banke, već njegovi korisnici. Decentralizacija je dobra, jer zbog nje niko ne može da upravlja ovom valutom. No, to svakako stvara mogućnost prevare, pa su korisnici sami odgovorni ako izgube.

Profesorka ekonomije i finansija Ljiljana Lučić sa Visoke tehničke škole u Novom Sadu, naglašava da bez obzira na to što je ta valuta digitalna, ona se ne sme brkati sa elektronskim novcem. Elektronski novac je, kako kaže, utemeljen u zakonskom sredstvu plaćanja svake države, te ima regulatorni okvir.

"To je digitalni novac, međutim, on u poslednje vreme izlazi iz digitalne sfere i počinje da se menja za keš novac, što bi mogao biti problem ako toga bude više. Bitkoin jeste jedna od kripto valuta i on jeste neko sredstvo plaćanja, ali na međunarodnom nivou još uvek nije postigut konsenzus šta je to - da li je to vrsta aktive, vrsta robe ili je to sredstvo plaćanja. Procenjujem da se to u skorije vreme mora rešiti, jer sada već postoje pretnje za stabilnost finansijskih i privrednih tokova u nekim zemljama", dodala je Ljiljana Lučić.

foto: blic.rs

Student Bogdan Vinka, koji već neko vreme prati ovaj fenomen, objasnio nam je kako se dolazi u posed bitkoina.

"Bitkoin funkcioniše kao akcija na berzi. Vi kupite određenu količinu tog virtuelnog novca i čekate da vidite kako će se njegova cena (vrednost) ponašati na toj 'berzi'. Tu njegova cena raste, opada, a što je popularniji to ima veću vrednost. U poslednje vreme opala je popularnost bitkoina i pojavile su se neke nove kripto valute. Postoji i način da učestvujete u samom stvaranju bitkoina. Potreban vam je jak procesor koji će za vas rešavati neke spore matematičke zadatke i tako stvarati bitkoin", kazao nam je Bogdan.

Ipak, čini se da studenti Novosadskog univerziteta nisu previše upućeni u priču o bitkoinu. Oni sa kojima smo razgovarali znaju da je to kripto valuta i da ima određenu vrednost, ali nisu se previše bavili ovim fenomenom. Ima i onih koji su malo više upućeni, pa tako pojedini znaju da se tim novcem može plaćati preko interneta, te da se tako može uštedeti na porezu.

I dok nekima bitkoin pruža zadovoljstvo, te se nadaju da je to novac budućnosti, drugi u tome vide rizik. Zbog toga nam ostaje da se zapitamo Ima li velike zarade bez velikog rizika?

Prilog o ovoj temi možete preslušati na podkastu Oradija, u emisiji "Pokretač" koju pripremaju studenti Novosadskog univerziteta.

Milica Bikicki i Filip Ilić