Kod blizanaca je važna individualnost

Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i novosadski Medicinski fakultet pod pokroviteljstvom republičkog Ministarstva prosvete i nauke izrađuju prvi zvanični registar blizanaca u Srbiji, u sklopu istraživanja koje se bavi utvrđivanjem koliko na razvoj blizanaca utiču nasledni, a koliko spoljašnji faktori.

Kada kažemo blizanci uglavnom imamo sliku identičnih, jednojajčanih blizanaca, koji čine jedan odsto populacije, dok dvojajčani čine pet posto. Sem što su rođeni u isto vreme, slični su, odnosno različiti ništa manje od drugih neblizanačkih parova. Željka Nikolašević, doktor psiholoških nauka i jedna od istraživačica, kaže da poredeći sličnosti i razlike između jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca poredimo koliko nasleđe, a koliko sredina utiču na formiranje i održavanje osobina ličnosti, inteligencije ili različitih zdravstvenih navika.

"Blizanci su prirodni eksperiment i zato ih koristimo kako bismo kontrolisali određenu vrstu uticaja genetike. Kad poredimo, ako su za datu osobinu jednojajčani blizanci sličniji u odnosu na dvojajčane, znači da za datu osobinu vrlo verovatno genetika igra veću ulogu. Mada, za sve psihološke osobine koje smo mi izučavali, a bihejvioralna genetika ima tradiciju preko pedeset godina u svetu, dokazano je i da genetika i sredina utiču. Proporcija je različita, ali suštinski bitni su i jedan i drugi faktor", kaže ona.

Željka je i sama bliznakinja i kaže da je blizanaštvo specifična vrsta odnosa. Zvanična nauka ne potrvđuje da blizanci imaju telepatske veze, kako se može ponekad čuti, ali tvrdi da u blizancu dobijete najboljeg prijatelja za ceo život. Međutim, ona ističe i da je za zdravo blizanaštvo važno da roditelji od najranijeg detinjstva ipak podstiču individualnost, odnosno separaciju.

"Kada previše blizanaštva isključuje druge ljude, onda se ni socijalizacija ne odvija na adekvatan način i prosto oni ne dostižu svoj pun kapacitet. Stalno imaju osećaj da su dužni blizanačkom paru ili ako jedan blizanac napreduje više u odnosu na drugog, on iz osećaja lojalnosti koči svoj razvoj da bi ostao sličan svom blizanačkom paru. Isto tako, kad razvijaju zdrave partnerske relacije često nisu u stanju da se adekvatno vežu ili očekuju da će i partner biti isto duplikat, ostvarivati svaku njihovu želju i čitati njihove misli, kao njihov blizanac", objašnjava Željka.

Dvadesetpetogodišnje Andrea Ema i Adrijana Ena Spevak jednojajčane su blizankinje koje kažu da su ceo život pratile jedna drugu, od stila oblačenja, preko druženja do školovanja, ali dešavalo se i da se mimoilaze u željama. Adrijana kaže da su tako naučile da budu popustljive jedna prema drugoj, ali i da prave kompromise.

"Mislim da nam je to pomoglo u daljem životu kako bismo mogle sa drugima da pravimo neke kompromise. U suštini shvatamo da nisu ljudi svi isti kao što sam ja, tako nije ni ona skroz identična. Možda izgled ume da zavara, međutim što se tiče psihičkog i mentalnog dela, tu nismo iste, svaka ima svoje mišljenje, ali uvek je tu bio kompromis", objašnjava Adrijana

Kroz životne navike, ali i po temperamentu, primetno je da razlike postoje i da su sve vidljivije kako bliznakinje odrastaju. Blizanačkim parovima postaje sve bitnije da ih pored svih sličnosti, okruženje prepoznaje pre svega kao individue. Kako kaže druga bliznakinja Andrea, u šali često kažu da su njih dve kao dan i noć.

"Ja sam uvek bila ta koja je bila noć - za zabavu, za izlaske, za provod, za avanture, dok je sestra uvek bila onako malo smirenija. Ona bi govorila 'Nemoj, možda se to mami neće dopasti', dok sam ja uvek bila, onako, buntovnica. Umem da se pobunim i da lupim šakom o sto i da kažem 'Neće biti tako' zato što se meni to ne dopada. Ona je bila uvek, onako, ne povučenija, već prosto veća pristalica onoga što kažu roditelji", s osmehom kaže Andrea.

Njih dve su jedan od preko 200 blizanačkih parova koji su učestvovali u testiranju, a prvo naredno se održava u subotu, 20. maja na novosadskom Filozofskom fakultetu. Ukoliko ste punoletni, želite da učestvujete, upoznate se i družite s drugim blizancima potrebno je da se prijavite u registar na sajtu blizanci.rs, nakon čega će sa vama kontaktirati istraživački tim i objasniti detalje istraživanja. Zanimljivost je i da će blizanci koji se prijave i učestvuju u istraživanju do 3. juna, imati šansu da osvoje dve karte za ovogodišnji EXIT festival. Željka Nikolašević napominje i da je otvoren Centar za bihejvioralnu genetiku u sklopu koga se održava seminar za buduće roditelje blizanaca kojima tim sastavljen od psihologa i lekara nudi korisne savete o odgoju blizanaca.

Audio prilog poslušajte u plejeru:

Jovana Zdjelarević

Foto: privatna arhiva