Jeftina zabava za popunu medijskog prostora

Nakon ere osamdesetih i popularnosti rok i pop muzike, na scenu je u poslednjih dvadesetak godina stupio turbo-folk. Iako se ova vrsta muzika često karakteriše kao kič, ona je i dalje najslušanija i najzastupljenija je u medijima. Zašto je to tako?

Posleratno stanje u društvu je sa sobom povuklo mnoge probleme, kako političke i ekonomske, tako i kulturne i socijalne. Od devedesetih godina turbo-folk je najslušanija muzika u Srbiji. Prema ranijim istraživanjima, više od 60 odsto mladih svakodnevno sluša turbo-folk i odlazi u klubove gde se ta muzika pušta.

Sa druge strane, podaci govore da država za kulturu izdvaja svega 0,8 odsto sredstava iz budžeta, domovi kulture se zatvaraju, a bioskopa je sve manje. Da li se ovim može objasniti tolika prisutnost turbo-folka?

Urednik i voditelj radijske emisije Novosadski talas Ivan Varnju smatra da je razlog u tome što se ova vrsta muzike doživljava kao jeftina zabava, poput junk fooda i dodaje da je to način da se brzo zaradi velika količina novca.

"To je zapravo povlađivanje širim narodnim masama, koje na taj način uživaju u nekoj jeftinoj zabavi. Urednici u medijima na taj način verovatno pokušavaju da stignu do brze zarade, jer plasiraju takvu vrstu sadržaja", kaže Ivan.

Ivan Varnju

On još dodaje da nijednoj vlasti nije u interesu da ima obrazovane građane, pa se to odnosi i na muziku.

"Političke elite, kako onda tako i sada, uopšte nisu zainteresovane da nekim državnim mehanizmima pokušaju to da suzbiju. Mislim da nikome nije u interesu, nijednoj vlasti, da na neki način ima obrazovane građane. Tako je i po pitanju muzike, jer obrazovan građanin razmišlja, pa je onda teže manipulisati njime", kaže Ivan.

Pevač u bendu za svadbe i proslave Duško Janković najviše voli da peva domaći pop, ali kaže da ljudi najviše traže narodnjake i da to najbolje prolazi. Što se tiče novih pesama, za to postoji dogovor u bendu.

"Mi smo se dogovorili da skidamo samo one pesme koje imaju deset ili više miliona pregleda na Youtube-u i to baš ako ljudi traže, jer se danas muzika proizvodi na kilo", rekao nam je Duško.

Sociolog Radoš Radivojević smatra da ima dosta nekompetentnih i nekvalitetnih urednika, koji umesto pravih umetničkih vrednosti, zastupaju trivijalne, jer je to najlakši način da se popuni medijski prostor.

"Nije toliko narod podložan toj vrsti kulture, nego se mediji jednim delom pojavljuju kao sredstvo za oblikovanje ukusa ljudi, kako bi zaradili novac", kaže Radoš.

Radoš Radivojević

On još dodaje da je profit ključni faktor za degradaciju kvaliteta.

"Profit dovodi do degradacije. Profit služi medijima na neki način da oblikuju ukus, kako bi imali stalne potrošače", rekao nam je sociolog.

Činjenica je da profit bira ono što će se naći na TV programima i radio stanicama i dokle god se na kulturu bude gledalo kroz novac, ona će ostati siromašna. Naši sagovornici slažu se u tome da je država dužna da reguliše pravila na medijskom tržištu, kako kič i šund ne bi bili dominantni sadržaji.

Stefan Rudakijević