Istopolne zajednice rešavaju egzistencijalne probleme

Predlog Zakona o istopolnim zajednicama je dobar korak ka ostvarivanju prava LGBT zajednice, iako neka rešenja koja donosi nisu idealna i mogla bi biti znatno bolja, upozoravaju organizacije koje se bave zaštitom i promocijom ovog korpusa prava. Sa druge strane, pravno normiranje istopolnih zajednica naišlo je na oštru kritiku verskih zajednica, desničarskih organizacija i političkih stranaka u Srbiji.

Kada je Zakon promovisan, Ministarka za društveni dijalog Gordana Čomić rekla je da taj predlog treba da izbriše diskriminaciju LGBT osoba i omogući im da žive u zajedici sa uređenim međuljudskim pravima i obavezama kao i svi drugi ljudi. Prema njenim rečima, donošenjem tog zakona Srbija će biti 50. zemlja u svetu koja će takva prava poštovati.

Posle objavljivanja nacrta zakona, u društvu se povela oštra rasprava o njegovoj prirodi i svrsishodnosti. Stefan Šparavalo iz organizacije "Da se zna" za Oradio kaže da se ovde radi o značajnom koraku za LGBT zajednicu, iako tekst ovog zakona nije idealan.

"Tekst ovog zakona kaže da će njegova primena početi godinu dana od datuma izglasavanja u Skupštini, što smatramo krajnje nerazumnim i demotivišućim procesom. Najkasnije šest meseci je dovoljan rok da se sklopi prvo istopolno partnerstvo. Zakon takođe kaže da se istopolna zajednica može raskinuti kod notara, za razliku od bračne zajednice koja se raskida kod matičara. Ta usluga je kod notara jako skupa i istopolni parovi bi bili dovedeni u neravnopravan položaj", kaže Šparavalo.

Prema njegovim rečima, sporna je i odredba koja kaže da se neregistrovana zajednica izjednačava sa brakom tek posle tri godine zajedničkog života.

"Neregistrovana zajednica postaje jednaka braku posle jedne godine kod heteroseksualnih parova i ne vidim razlog zbog čega bi ovde istopolne zajednice bile diskriminisane", kaže Šparavalo.

On napominje da nije optimista po pitanju izmene spornih odredbi.

"Sastanci sa ministarstvom su bili manje više ok. Na poslednjem, oni nisu prihvatili nijednu sugestiju iz civilnog društva. Posebno nam se nije dopalo to što smo neke stvari sa njima uspeli da dogovorimo, ali ih posle nisu uvrstili u nacrt zakona", navodi Stefan.

Predlog Zakona podržalo je Društvo psihologa Srbije. Kako su saopštili, pravno regulisanje istopolnih zajednica donosi direktne psihološke dobrobiti LGBTQ osobama i njihovim porodicama. Pravna nevidljivost istopolnih zajednica sprečava parove da ostvare prava vezana za nasleđivanje, izdržavanje, obaveštavanje o medicinskom stanju, posetama u bolnici i medicinskim odlukama u slučaju bolesti, regulisanje prava raspodele imovine u slučaju rastanka, mogućnost ostvarivanja zdravstvenog osiguranja preko partnera, nasleđivanje penzije partnera, organizovanje sahranjivanja i mnoga druga.

Sa druge strane, Zakon o istopolnim zajednicama neprihvatljiv je za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC), kao i za Katoličku crkvu.

"Nedopustivo je istopolne zajednice zakonski izjednačavati sa brakom i porodicom, kako je navedeno u tekstu Nacrta zakona, jer se tako diskriminiše bračna zajednica, kao hrišćanska i zakonom zaštićena vrednost", ističe Sinod SPC. Sinod je, kako se navodi, "saglasan da postoji potreba za ostvarenjem određenih ličnih, imovinskih i drugih prava onih koje tretira navedeni nacrt zakona, a istovremeno ističe da je argumenovano ukazao na mogućnost da se ona u pravnom poretku Srbije ostvaruju u potpunosti administrativnim putem, bez zadiranja u bračno i porodično zakonodavstvo", saopštio je Sinod SPC.

Protiv Zakona se izjasnila i grupa od 212 intelektualaca, mahom desničarski opredeljenih, proglasom koji je pozvao Vladu da ga ne usvoji jer on, kako tvrde, "narušava nacionalno biće srpskog naroda". Protivnici ovog zakona su i desničarske organizacije i partije poput Dveri, SRS i Narodne stranke.

Helena Vuković je transrodna osoba koja u istopolnoj zajednici živi već četiri godine i smatra da je ovaj predlog zakona dobar, jer će konačno omogućiti ljudima iz gej zajednice da ostvare neka prava o kojima su do sada mogli samo da sanjaju.

"Ovaj zakon donosi nam pravo koje nam rešava egzistencijalne probleme, konkretno, oko nasleđivanja, zdravstvenog i socijalnog osiguranja, oko poseta u bolnicama, oko brige o detetu koje je jedan od partnera uneo u zajednicu", objašnjava Helena.

Helena Vuković na Paradi ponosa 2019, foto Wikipedia

Naša sagovornica kaže kako njoj lično donošenje ovakvog Zakona mnogo znači.

"Ako već živim sa nekim, zašto ne bismo bili i pred zakonom izjednačeni, kao i osobe koje žive u braku. Ako moja partnerka i ja želimo da kupimo stan, mnogo je lakše podići ga kada ste u registrovanoj zajednici, nego kada to pokušavate s nekim prema kome nemate nikakve pravne obaveze. Ovaj zakon će nam doneti i nasledna prava i to je veliki korak u napred za sve nas", kaže Helena.

Ona napominje da je donošenje Zakona o istopolnim zajednicama velika pobeda za LGBT zajednicu, ali i poraz za aktiviste, jer su "dočekali da im država kreira zakon".

Ceo razgovor sa Helenom i Stefanom, kao i stavove koji im se protive, poslušajte na našem podkastu.

P. K.