Život sa osmehom na licu

Bez obzira da li imate malo dete, posećivali ste klizalište, Štrand ili ste bili na nekom od festivala, sigurno ste sreli grupu mladih talentovanih ljudi u crvenim majicama pod nazivom "Haos Animatori". Svojim radom već nekoliko godina uveseljavaju ne samo klince već i dosta stariju decu donoseći svakom posetiocu radost, sreću i osmeh na lice. Pripremajući se za jesenju sezonu, u gostima nam je bila Latica Cvetić, pored Neše, Marka, Filipa, Crvene i ostalih "Haosa" prepoznatiljiv lik sa većine predstava ove trupe.  "S obzirom da letnja sezona za animaciju podrazumeva neko zatišije, za nas to pravilo izgleda nikada ne važi. Samo u avgustu smo imali oko stotinjak rođendana, ali i nastupa na festivalima i raznim događajima. Bilo je veoma uzbudljivo, sa puno putovanja po Srbiji i regionu i  mi smo zaista prezadovoljni“ ispričala nam je Latica na početku razgovora za Oradio. 

Kojim veštinama ste sve zabavljali mališane?

Pored toga što plešemo sa njima, pravimo im igre bez granica, strateške takmičarske igrice, oni imaju priliku da se smeste i pogledaju neke od naših veština a to su ples sa vatrenim rekvizitima, hodanje na štulama, akrobacije u vazduhu,... Ono što je ovog leta privuklo najveću pažnju je veliki robot na štulama koji svetli u mraku. To je ostavilo decu bez daha širom svih gradova koje smo prošli.

Ko smišlja program, trikove, igre?

Mogla bih da kažem da smo to mi ali najčešće dobijemo zadatak od naših malih drugara. Ispunjavamo njihove želje, a onda mi to dalje razvijamo. Generalno, cela ekipa Haos Animatora funkcioniše tako da smo svi uključeni u planiranje i idejno kreiranje. Bilo ko od ekipe kada dođe sa idejom od ostalih dobije podršku i ta ideja će se najverovatnije ostvariti.

A ko je zadužen za kostime?

Imamo jednog klovna krojača (smeh) koji je veoma kreativan i šašav tako da je uvek tu sa svojim spretnim prstima da nam napravi šta god zamislimo.

Kako si došla do toga da ti animacija i akrobacija bude životni stil?

Iskreno, na prevaru (smeh). Rekli su mi hajde sa mnom na rođendan, biće lepo, deca, torta, biće zabavno. Od tog dana, kada sam otišla kao gost animatora sve se promenilo. Sledeći put sam pridržala neki rekvizit, pa sam puštala muziku, đuskala sa njima da bih danas došla do toga da sam animator koji vodi program.

Kako napreduješ, postoji li neka škola za sve to?

Na žalost ne postoji. Ovo čim se mi bavimo na neki način i izmišljamo, kreiramo. Postoji pedagoška akademija, sportski programi, ali baš specifično ovo čime se mi bavimo praktično sami smišljamo. Želja nam je da ljude podučimo veštinama kojima smo ovladali pa smo zbog toga napravili kurs animacije gde su građani Novog Sada bili pozvani da besplatno dođu i dobiju makar osnovne informacije o onome čime se mi bavimo i da ih podučimo. Planiramo sve to da ponovimo i mislim da je to jedina škola, barem za koju ja znam.

Pored animacije uspešno se bavite i plesom?

Ples je nešto što smo uneli u animaciju kao program koji nije bio tako često prisutan, osim nekih koreogafija gde deca plešu sa animatorima, odnosno prate njihove pokrete. Ples smo, kao umetnički, mogli videti samo u pozorištu ili na nekim dečijim festivalima. Mi smo uspeli da to ubacimo u program proslava pa je ples sada i deo dečijih rođendana.

Koliko "Haosa2 ima i kako se uopšte postaje član?

Trenutno nas ima dvadesetoro, a član se postaje na vrlo jednostavan način. Potrebno je da nas pronađete i kažete nam: "Hej, hoću da budem vaš drugar" (smeh). I onda mi kažemo ok. Vrlo je jednostavno.

Gde vežbate, gde se krije kreativna laboratoriija Haos Animatora?

Na sve strane. Kada je leto u pitanju, ili topli dani onda smo u parkovima i vežbamo na otvorenom. Inače imamo nekoliko sala u gradu u kojima možemo da izvedemo sve te akrobatike. Takođe, imamo naše prijatelje iz rođendaonica koji nam ustupaju svoj prostor. Nekako, šta god da osmislimo od programa, ukoliko nam je za to potreban određeni prostor, ta vrata se otvaraju.

 Koliko je teško uvek zadržati osmeh?

Ni malo (smeh). Evo možda sam ja neki dobar primer tome, verovatno je razlog upravo ono čime se bavim. Kada radiš nešto što voliš i što tebe ispunjava, a to kod drugih ljudi izazove osmeh i sreću, želju da se druže, skaču, igraju onda je to ostvarenje svih mojih želja pa je osmeh tu non stop.

Šta planiraš u nekom bliskom narednom periodu na ličnom planu?

Kao i uvek, svi planirmo da se usavršavamo na ličnom planu, da budemo bolji u onome što radimo. Ali, ja bih volela da podučim još ljudi ovom čime se bavim, da još više ljudi uključim u to jer vidim da je potražnja za ovom vrstom zabave i nastupa velika. Prosto mi je žao kada me ljudi pozovu a mi nemamo slobodnih ljudi i termina. U tom smeru ću se kretati u narednom periodu.

A da li će biti nekih iskoraka u predstave koje nisu samo za decu?

Sigurno. Pored animacije imamo i umetnički program i ekipu koja se bavi plesom i akrobatikom a taj sektor smo nazvali "Art grupa Haos". Od jeseni je plan da to razvijamo i dalje, pa odrasli mogu da očekuju nove programe od nas.

Čime bi ti trebalo da se baviš u životu, šta si po zanimanju?

(smeh) Pa ja sam u stvari muzičar, završila sam muzičku akademiju, odsek klavir. Ali kako to često biva, život nas odvede drugim putevima, svašta sam uspela da naučim, razvijem nove veštine. Iako se u detinjstvu nisam bavila plesom danas me redovno pitaju da li sam gimnastičarka (smeh). 

Fotografije: Marko Ristić