Želja za novim saznanjima je najveća motivacija

Srednja škola je period u kome se opredeljujemo da li nam više odgovaraju prirodne ili društvene nauke. Međutim, postoje i oni koji su vrlo uspešni i u jednoj i u drugoj oblasti. Jedan od takvih je ovogodišnji mladi heroj, srednjoškolac Veljko Đurić. Ima samo 15 godina i trostruko više priznanja. 

foto: Privatna arhiva

Pri upisu u gimnaziju "Svetozar Marković" osvojio si 111,33 boda što te je učinilo najuspešnijim đakom Srbije, koji je ove godine položio malu maturu. Na koji način si došao do ovakvog uspeha?

Veoma mi je drago da sam pored brojnih priznanja raznih organizacija, sa takmičenja i konkursa, tokom školovanja poneo i jedno takvo, koje je na simboličan način obeležilo i zaokružilo sve moje uspehe tokom prethodnog perioda. Naravno, sav taj put nije bio nimalo lak, ali najuspešniji rezultat na maloj maturi i upis u  Gimnaziju "Svetozar Marković" bili su ciljevi koji sam sebi postavio kao izazov još na samom početku i uložio dosta resursa - pre svega vremena, truda, rada i zalaganja. Na posletku, uz 99.33 poena osvojenih na testovima, na samom polaganju male mature, kao nagradu za prva mesta na republičkim takmičenjima, prvo mesto na internacionalnom takmičenju Ekološka olimpijada i dodatni poeni, sve na kraju rezurtiralo konačnim zbirom od 111.33 poena, na koje sam, moram priznati, izuzetno ponosan.

Osvojio si 47 nagrada na raznim takmičenjima, 33 su čak prva mesta. Šta je ono što te pokreće da učestvuješ na velikom broju takmičenja?

Učešće na velikom broju takmičenja, koja su međusobno neretko bila potpuni kontrasti po svojoj prirodi, jeste bio veliki, ambiciozni izazov koji je zasebna stranica u mojoj knjizi. Naravno, kao što sam već napomenuo, takmičenja iz prirodnih nauka, od matematike, preko fizike i hemije pa sve do biologije i ekologije, ali i iz društvenih, kao što su istorija, književnost i gramatika, bila su bazični, sastavni deo mog školovanja u starijim razredima. Najveća motivacija bila je želja za novim saznanjima i svestranost koja me je nagonila na konstantni rad i zalaganje. Prepreke koje su se pojavljivale rešavao sam u hodu, zapravo ih ni ne doživljavajući kao kamen spoticanja, već ambiciju koja će me dodatno osnažiti, obogatiti znanjem i unaprediti, ali i rezultirati mojom ličnom evaluacijom, kako na polju nauke, tako i u svakodnevnom životu i periodu odrastanja i sazrevanja.

Dvostruki si državni šampion u oblasti istorije, vicešampion iz književnosti, ali imaš nagrade i u prirodnim naukama, poput drugog mesta na republičkom takmičenju iz fizike, trećeg iz matematike. Iz ovakvih rezultata vidi se da ti odgovaraju i prirodne i društvene nauke. Šta više preferiraš?

Veliki faktor je bila moja svestranost i želja da zavirim i u najtajanstvenije kutke kako prirodnih, tako i društvenih nauke, budući da je bogatstvo i jednih i drugih nemerljivo i jednako primamljivo - može ponuditi saznanja srazmerna svakom uzrastu i interesovanju. Upravo je to ono što me je dosta puta i podstaklo da se takmičim iz toliko disciplina, koje su katkad bile definitivni kontrasti. Međutim, iako sam sada učenik prirodno-matematičkog smera u gimnaziji i donekle bi se očekivalo da se kod mene razvije veća privrženost ka prirodnim naukama (što će naravno biti tačno i realizovaće se u velikoj meri), moja ljubav i okrenutost ka poljima društvenih nauka neće nestati, već ću takođe nastaviti da je paralelno negujem.

foto: Exit fondacija

Prvak si internacionalne ekološke olimpijade. Kolika je svest mladih o značaju ekologije, po tvom mišljenju?

Smatram da su ekologija i zaštita životne sredine polja nauke čiji ćemo značaj tek spoznati u narednom periodu, pre svega zbog činjenice da je antropogeni faktor koji, nažalost, sve učestalije i sve efektivnije i negativnije deluje na životnu sredinu, sve bliži kulminiciji koja će se odraziti i odražava se katastrofalnim posledicama. Značaj mladih je nemerljiv, međutim, nivo svesti i zainteresovanosti svih generacija danas je jako mali. Svodi se tek na neke beneficije koje će dobiti u finansijskom smislu zbog reciklaže, ponovne upotrebe ili odlaganja otpada, pa je to sa ekološkog aspekta, na našu veliku žalost, velika nula, ali smatram da će se brojnim akcijama, predavanjima i tribinama koje imaju za cilj da podignu nivo svesti i otvore oči kako mladima tako i ostalim generacijama o značaju očuvanja životne sredine i odgovornog, moralnog i ekološkog ponašanja stav u budućnosti promeniti, pošto svakodnevno postajemo svedoci svog negativnog dejstva koje se fatalno odražava.

Organizator si jedinstvenog kviza znanja iz biologije "Takmičarskim duhom do pobede". Zašto je ovaj kviz bitan?

Na samu ideju za organizaciju kviza došao sam kao učesnik brojnih takmičenja i kvizova, stekavši veliko i veoma korisno iskustvo, ali i želeći da uspostavim i osnažim veze među mladima zainteresovanim za biologiju i ekologiju, kao i ostale prirodne nauke, koji su istovremeno ambiciozni i takmičarski nastrojeni. Pre svega, to je za mene bio novi tip izazova sa kojima se do tog trenutka nisam susreo, ali i želja da se oprobam "sa druge strane katedre" - budući da sam do tog trenutka bio isključivo učesnik takmičenja. Kako i sam naziv kviza kaže "Takmičarskim duhom do pobede" jeste bio moj projekat koji je na prvom mestu potencirao timski rad i ispoljavanje individue u timu, pri čemu su učenici odgovarali na različite tipove pitanja iz biologije, a prva tri mesta očekivale su i vredne nagrade. Međutim, budući da finansijski faktor igra veliku ulogu, ovaj kviz je održan samo jednom, ali se nadam da će se u budućnosti pojaviti uslovi da se njegovo održavanje ponovi, ovog puta u novom ruhu i sa nekim svežijim, inovativnijim idejama.

Autor si priče "Vilinska grobnica", koja predstavlja spoj istorijskog, avanturističkog i kriminalističkog romana u malom.  Postoji li posebna knjiga koja te je inspirisala?

"Vilinska grobnica" je bio izuzetan poduhvat za mene, pre svega jer je moja svestranost i želja za neobičnim, ambicioznim eksperimentisanjem došla do izražaja ovog puta i u literarnom staralaštvu. Centralna priča jeste usredsređena na epsku fantastiku, to bih izdvojio kao centralni žanr koji prati glavni tok priče, dok su elementi istorijskog, odnosno kriminalističkog romana došlo do izražaja upravo kao proizvod mog interesovanja u svetu književnosti i rada na polju nauke. Upravo zbog te specifičnosti, ne bih mogao da izdvojim jedan roman kao inspiraciju, već, kao i u svemu što radim, to jeste bio proizvod ideja koje su se akumulirale tokom dužeg perioda i čekale pravi trenutak da se iskažu.

foto: Privatna arhiva 

Uskoro se očekuje i objavljivanje mog prvog samostalnog romana "Krvavi lavirint". Možeš li nam otkriti malo više o ovom romanu?

Paralelno sa "Vilinskom grobnicom" pisao sam i roman "Krvavi lavirint" čija će glavna tema biti kriminalistički slučaj i istraga zločina, na šta je posebno uticalo to što su kriminalistički romani moj omiljeni žanr prema kome gajim posebne afinitete, upravo zbog velikog broja pročitanih romana Agate Kristi i Jua Nesbea koji se svrstavaju u sam vrh u ovom književnom svetu. Čitajući brojna dela i romane rađale su se i nizale ideje koje sam napokon odlučio da utkam u jedinstveno delo čije objavljivanje očekujemo uskoro, kada ću o tome govoriti nešto više.

Zašto je tvoja parola "Šta je čovek koji nema snove"?

Najveća inspiracija i motivacija bili su ciljevi koje sam sam sebi postavljao, čvrsto verujući, ma koliko ambiciozni i zahtevni bili, da ću ih realizovati i da će ono o čemu sam sanjao i maštao napokon ugledati svetlost dana u nekoj potpuno drugoj dimenziji. Zato je "čovek koji nema snova", želje, ambicije i nagona za uspehom i timskim radom unapred osuđen na neuspeh i propast, ali da bi ih dostigao, potrebno da je da puno luta, sanja, mašta i veruju, jer je, napokon, jasan cilj pred sobom pola puta do uspeha, jer ne postoji tajanstvena formula, magični napitak i lift koji će vas ekspresno odvesti do uspeha. Onaj koji se penje stepenicama znanja i želje za istim nikada neće biti dovoljno blizu da ugleda vrh i završetak, niti će ikada biti zadihan od napornog laganja i bezmernog ulaganja.

Proglašen si za Youth hero-a ove godine od strane Exit fondacije i Naftne industrije Srbije? Šta za tebe predstavlja mladi heroj?

Ovo priznanje je vrlo značajno pre svega kao veliki stimulans za moj dalji rad, ali i kao jedna od brojnih nagrada koja će dodatno obogatiti moja iskustva, uspehe i priznanja sa različitih smotri i takmičenja. Pre svega, treba napomenuti da priznanje Youth Heroes pokazuje da moja generacija nije tek samo jedna izgubljena generacija u svetu poroka i zarobljena među zidinama savremenih tehnologija, već da još uvek postoje mladi koji smerno, vrsno prate putokaze moralnog života i sveta obrazovanja, kulture, nauke i sporta, neretko se tiskajući u homogenim gomilama onih koji su sa pravog puta skrenuli, ali i boreći se da svoje i uopšte prave ideale predstave kao svetlo na kraju tunela. Najzad, ovo priznanje pokazuje da, iako neretko i u mraku, tog svetla na kraju tunela još uvek ima, jer sjaj kojim mladi talenti obasipaju ne možemo zanemariti, i upravo su oni vera u bolje sutra, neka nova i bolja budućnost - mladi heroji!

S.P.