Više sam kazni platio, nego što sam zaradio

"Ošišao sam dredove jer sam dobio ponudu za posao u nekoj ozbiljnoj firmi, a to je bio jedan od uslova. Kad sam došao u tu firmu opet, rekli su mi da su zaboravili da mi kažu da je uslov i da imam položen vozački. Na kraju sam ostao i bez dredova i bez posla. E, takve sam ti ja sreće u životu." Ovako je razgovor sa nama započeo Marko Veselinović, poznatiji kao Kick Kong, ali to ni izbliza nije sve što nam je ispričao.

Marko Veselinović je dvadesetšestogodišnji momak koji već neko vreme živi i radi u Novom Sadu. Iako ga mnogi znaju upravo po tom pseudonimu Kick Kong, ono što malo ljudi zna jeste da je ovaj momak zapravo iz Zaječara. Kao vrlo mlad, već sa 18 godina, otišao je od roditelja, a kako bi se snašao potpuno sam, pravio je žurke u svom stanu i naplaćivao ulaz 50 dinara, da bi mogao da skupi dovoljno novca za svoje troškove. Sada je, međutim, to skroz druga priča.

Od kad si počeo samostalno da se baviš muzikom, nastupaš pod pseudonimom Kick Kong. Koje je značenje iza toga?

Da, 2009. godine je počela ta moja di džej karijera, a pre toga sam četiri godine imao bend. I tu sam bio Kick Kong, ali je više u pitanju bio bend kao celina. Nemam pojma odakle taj pseudonim. Vrtim uglavnom i striktno jungle, Kong asocira na džuglu, a Kick na neki jako bitan deo u celoj toj elektronskoj priči, konkretno baš u jungle muzici. Što se bolje čuje Kick, to je bolja stvar. Zato.

Imaš 26 godina, kad si stigao da pre solo karijere imaš i bend?

Imam 26 godina, ali igrom slučaja slabo poznajem ljude koji su moje godište. Uvek je to bilo društvo nekih starijih ljudi koji sad imaju mnogo ozbiljne veze, žene, decu. Bio sam tu kad su svi slušali 50 Cent-a i slične zezancije, ali je to trajalo kratko. Pored takvih ljudi ja nikad nisam znao za lošu muziku. Posle toga sam nabavio svoj prvi gramofon, ploče svih tih izvođača i posle je sve samo išlo svojim tokom.

Pravac koji tebe okupira je hip hop, ali je tu i drum and bass, oldskul jungle, dubwise... Šta je to što te najviše pokreće i šta od toga po tvojoj proceni najviše pokreće publiku koja dolazi na tvoje nastupe?

Definitivno hip hop i jungle. To sve sad izvuči izmešano i isprepleteno, ali u isto vreme kad je krenuo bend, ja sam već počeo da rokam gramofon i da sarađujem sa našim, sada poznatim reperima, koji sad imaju karijere. Rekao bih da je na prvom mestu to hip hop, pa jungle, ali kapiram da su te dve stvari jako usko vezane. Tu je mejn stvar funk, koji sve spaja.

foto: Miloš Delić

Najveći uticaj na tvoj rad je imala UK scena. Zašto je ona posebna i drugačija?

UK elektronika je nešto što je bilo presudno da se za mene čuje. To se desilo kad sam počeo da puštam upravo jungle i da se bavim elektronikom. Dok je to bio hip hop, ljudi su znali za mene, ali sam bio jako mali. I što se tiče godina, a i u odnosu na neku ekipu koja je i tad ali i sad, bitan faktor za scenu. Bio sam klinac koji stoji iza i nešto petlja. Što se tiče UK-a, to što je Užičko kolo za Srbiju, to je jungle za UK, za London, njihov geto, predgrađe. Kompletna ta priča, znači i dub, dubwise, jungle, čak i drum n bass, ali to već prelazi u komercijalu i nije nešto što ja volim uvek da čujem.

Kada bi poredio jungle i drum'n'bass u smislu interesovanja publike, šta bolje prolazi?

Drum'n'bass, definitivno. I to jako loš. Ja sam uvek tu glavni hejter i često čujem da sam mnogo mlad da budem tako mator, ali sad se sve svodi na mnogo elektronike i umiksa se sve i svašta. Mislim da dnb-om može da se bavi svako ko se iole razume u softver. Ne mora više ni u softver, sad je tu jutjub na primer. Dok, sa druge strane, jungle mora da se svira i da se kapira. Najbolji džanglisti su bubnjari i to je to.

Imaš redovan posao, radiš u IT kompaniji, ali uporedo i dalje guraš priču sa muzikom. Zašto si uopšte time krenuo da se baviš?

Zapravo je moja baba glavni krivac za sve i najbitnija osoba u mom životu. Mislim da je 2003. godina bila u pitanju i dešavao se neki Zalet fest, koji je bio jedna od jačih alternativnih stvari što se tiče muzike i grafita. On je bio održan na nekom košarkaškom igralištu u Zaječaru ,blizu mog kraja, tu je bio Graffiti jam i hip hop koncert. Bili su Prti Bee Gee i Bičarke na travi. One su inače i tad, kad su nastupale i dalje bile u onom fazonu šipki. To je počelo oko šest popodne i trajalo je do ponoći i ja sam sve vreme sedeo sa svojom babom na klupicama i gledao to. Posle toga sam počeo da ctam grafite, što sam do nedavno i dalje radio, ali tad sam najviše shvatio da želim da se bavim muzikom.

Sarađuješ i sa grupacijom Kontakt?

Da, to je nekoliko mojih drugara koji su odavde, ali nisu bili mnogo aktivni. Postoje možda šest meseci. Radim s njima jer rade iskreno i bitan im je kvalitet. Bave se organizacijom, ali i puštaju. Danas, ako si di džej, moraš i da cimaš prostor i da kupiš opremu i da organizuješ žurku i da konstantno budeš u minusu.. Više puta sam u životu platio kaznu, nego što sam zaradio.

foto: Miloš Delić

Zašto si plaćao kazne?

Zato što sam bio glavna budala koja je organizovala žurke. Preko krovova, do česme i usred grada gde samo dođem i postavim se, ne pitam nikog, pa dođu i napišu mi kaznu 100 evra. Ili na primer, neka devojka dođe malo pijana, udara glavom u znak stop i slomi ga, a to je mnogo skupo, pa komšije sutradan prijave da sam ja, moje ime i prezime. Ako meću mesec dana u zatvor, moram da platim kaznu 100 evra. Bilo je svačega, ali od tad se više bavim samo puštanjem muzike, a ne organizacijom.

Nastupao si i van zemlje, u Hrvatskoj, u Španiji, u Novom Sadu su to bili Dvorište, Dom b612, Borisov atelje. Za vikend si u Bačkoj Palanci.. Šta možemo očekivati na PDFep-u i koji su ti planovi kad prođe festivalska sezona?

Očekujte jungle set dva sata, nema tu šta. Ja sam posle Stereo Banane.. Često sam posle njih, jer smo skoro isti, ali oni imaju naglasak na vokalnim sposobnostima. Što se tiče planova, planove nikad nisam ni imao. Verovatno neću da radim ništa osim ako me neko pozove. Baš sam opasno lenj. Vrlo moguće da ću da odem kući u Zaječar.

M.M.