...
TRENUTNO17:00 - 21:00Music Mix by Bea

Društvo / Intervju

Suština stvaralaštva su emocije

01.02.2020.

Gala Čaki je likovna umetnica koja živi i radi najviše u Novom Sadu, ali je njen rad prepoznat i nagrađivan širom sveta. Potvrde kvaliteta stizale su joj redom iz velikih centara, od renomiranih galerija i muzeja, gde je izlagala svoja dela, do pravih, ozbiljnih kolekcionara umetničkih dela. Gala je doktor umetničkih nauka, ali i organizator zanimljivih umetničkih simpozijuma. „Nedavno sam završila jedan simpozijum, malo sam prešla i u organizacione vode jer sam smatrala da mogu i time da se bavim, da i za to imam mogućnost i talenat. Odazvalo se 13 svetski poznatih umetnika,  oni su došli u dvorac Šulhov i to je zaista bilo impozantno. Svi zajedno smo stvarali, živeli i bili jedna porodica i tek tada zapravo shvatite ko su oni, kako žive i rade i naučite da cenite te kontakte na neki drugi način. Ponosna sam što mogu da dovedem sve te ljude, što sam do njih dospela svojim radom i da na taj način bogatimo kulturu i umetnost ovog grada, ali i cele Srbije. Pored mene, iz naše zemlje su bili Miodrag Perić i Viktor Kiš, a ostalo su bili umetnici iz Azije i Evrope “ ispričala nam je Gala na početku našeg razgovora u okviru emisije Dnevna Soba Oradija.

.

Godina je tek počela, još uvek se svode računi o prethodnoj. Kakva je tebi blia prethodna godina?

Mogu da kažem da je bila odlična. Prelazim na druge nivoe komunikacije, sve sam bliža sa kolekcionarima, radim za njih i put me sve više vodi u Aziju. Tamo prolanazim drugačija utočišta i mogućnosti za moja izlaganja i mislim da ću sve više ići u tom smeru. Uskoro idem na Filipine, imam izložbu u Manili, zatim me očekuje odlazak u Peking. Trudim se da profesionalizam dovedem na jedan drugi, viši nivo i čini mi se da sam sprema da sve više izlažem u muzejiima, da sam dorasla takvim izazovima.

 

Koju emociju i priču prenosiš kroz slike?

Muškarce! Ko nas više muči nego muškarci (smeh). Šalim se, naravno. Suština mog stvaralaštva jesu emocije, ima tu i odnosa sa nekim muškarcem, sa prijateljima, generalno odnos sa ljudima, to me najviše interesuje u ovom materijalnom svetu. Drugačija energija nastaje kada sa nekom osobom ostvarite poseban odnos. To me nagoni na stvaralaštvo tako da to nisu realni prikazi tih ljudi nego više odnosi i emocije koje imam prema njima. Suštinski je tu ljubav. Treba nam malo više ljubavi na ovom svetu.

 gala2 jpg

Kako neko tvoje delo dobije naziv?

Prozove se samo. Moje stvaralaštvo nije plod intelekta već je to samo emocija. Ja zapravo ne znam šta stvaram, tek posle određenog broja godina spoznam šta je to tačno. Tako i sam naslov, kroz niz nekih čitanja i razmišljanja, dubokog gledanja dela sam ispliva. To je nesvesni deo toga što ja stvorim.

 

Koja tehnika preovladava u tvom radu?

Ne mogu baš da preciziram koja je to tehnika, nikad to nije samo jedna, uvek je to neka igra. Od crtačkih tehnika do ulja na platnu i kombinacija raznih tehnika. Volim da istražujem, pogotovo ono što nije dozvoljeno u tehnologiji da „pokvarim“ (smeh). Takav sam tip ličnosti. Možda sam najbliža ulju na platnu, jer ono iziskuje jednu drugačiju vrednost  i ima neku drugu dubinu koja odgovara onome što je predstavljam. Za mene jesu karakteristična velika platna. Ja ovako mala (smeh) stvaram platna i do deset metara. Možete da uđete u sliku, a upravo to me interesuje. Volim uvek da sam u samoj srži problema.

 

Koliko se razlikuje pogled izbliza i pogled iz daleka?

Drugačije je. Ja sam uvek u slici, slika mi je dozvolila da u nju uđem. Bilo bi dobro da tako bude i sa ljudima, da možemo da zađemo u njihove druge delove ličnosti. To je, na neki način, ista igra, ali svakako nije lak posao. Kopati po sebi i svojim osećanjima, ploviti po svojoj mračnoj ili svetloj strani ličnosti je suština. Treba zaći u sebe i videti sebe nekim unutrašnjim vidom. To je ono kako ja zapravo radim. Da biste sliku osetili morate je ipak videti uživo, drugačija je energija, bojene su površine i slika uživo drugačije isijava. Drago mi je da različiti tipovi ljudi osete tu energiju i mislim da je to posebnost slikarstva i verujem da će se mnogi pronaći bar malo u mojim delima.

 

A šta od pribora koristiš? Četkice, ruke, noge...

Sve živo (smeh). Nogama istina još nisam slikala. Uglavnom su to velike četke, krpe, kante, nekad pobacam sve po sobi, sve zavisi u kom me je stanju ostavio neki muškarac (smeh). Šalim se, ali je tačno da sebe celu utkam u sliku i sam proces stvaranja. Ne biram sredstvo kojim radim, nema pravila, odnosno sama ih sebi smišljam i postavljam.

 gala3 jpg

Mnoge grane umetnosti imaju moderne trendove u kojima tehnika prednjači u odnosu na ideju. Kako je u slikarstvu?

U realnom, materijalnom svetu, što se slikarstva tiče, postoje prvaci koji se dobro plaćaju kao što je fotorealizam ili slični, koji su jasni i svakom laiku, običnom posmatraču. Ono što pravi poštovaoci umetnosti cene jeste lična poetika. Kada vi dosegnete sopstevni nivo razmišljanja i rada, to je ono što je pravo, što je umetnost. Tome svakako i ja težim, kolika je moja sposobnost da sve to dosegnem to ćemo videti. Shvatila sam da se tako nešto izuzetno ceni u Kini i da su oni prepoznali šta umetnost danas jeste i da suština svakako nije samo u novcu. Nadam se da i dalje ima spasa za umetnost.

 

Kako običan gledalac, posetliac izložbe, koji nije stručan, treba da pristupi jednom delu? U čemu je razlika između kvalitetnog dela od onog koje to nije?

Samo pristupite i gledajte sliku. Nema nekog univerzalnog pravila gledanja. Važno je da vas to delo prozove. Čak i ako odete u Luvr i pogledate sve slike tamo, neće vas svako delo dotaći, ali nekad je dovoljno da to bude samo jedno. Ako to osetite znači da je to delo ekvivalentno energiji koju je sam slikar preneo i to je dovoljno. Dovoljno je da vas jedna slika pronađe na svoj način i otvori neku Beksonovsku fioku i učini da spoznate sebe na drugi način. Mislim da je to suština slikarstva, a ne da naučite kako treba da se gleda jedno delo ili da čitate stejtmente ispod i da vam na osnovu toga kažu kako da razmišljate. To treba da uradite sami.

 

Kako u današnjem svetu koji je prepun konkurencije jedan mlad umetnik može da se nametne i skrene pažnju na sebe?

Samo enormnim radom. Morate biti uporni, jer i kada znate šta želite, morate da usmerite energiju tačno na taj cilj i stremite ka tome. Na početku sam puno ulagala u svoja dela, nisu mi to naravno plaćali, kada je trebalo da se naslika jedna slika ja napravim pet velikih ne bih li na svoj rad skrenula pažnju. Neko onda to ipak vidi, da se trudite i da vaš rad zaista vredi. Mislim da mladi danas ne shvataju koliko je to ozbiljan posao, zato je moj savet da se prione na posao i da se radi ozbiljno, jer inače se ništa samo neće desiti.

 

Tvoja internacionalna karijera je zasita neverovatna. Kako si uspela da stigneš do svih tih udaljenih krajeva?

Rekla bih čudnim putem. Htela sam da doktoriram u Tokiju, pa sam zbog toga učila japanski punih pet godina. Onda sam shvatila da to nije moja lična karta i da trošim enormnu količinu energije i vremena na učenje nekog jezika, a da to za moj posao nije potrebno. Onda sam rekla  sebi kako bi bilo najbolje da konkurišem svuda po svetu, jer u Srbiji nisam prolazila ni na jednom konkursu. Usledili su pozitivni odgovori sa raznih strana sveta, da dođem, pokažem svoj rad, izlažem. Tako sam na bijenalu u Pekingu počela da izlažem svoje radove u njihovom Narodnom muzeju sa 25 godina, a nakon toga su me primetili mnogi i usledilo je još više poziva. Ulazila sam sve više i više u krugove ozbiljnih ljudi i sada više ne dobijam pozive nego idem direktno kod kolekcionara. Mislim da je to jedan redovan put napretka i jako sam zahvalna što sam, za relativno kratko vreme, to dosegla. Možda je to slučajnost, enorman rad, volja, želja ili sve zajedno. Često imam u glavi sliku gde ću biti i to me nekako pozove. To su neke čudne slike, ili možda želje, jer kada nečemu stremimo iskreno, desi se da se to na kraju i ostvari. 

 

Koliko je važno za jednog modernog umetnika da svoj rad promoviše i kroz socijane mreže i druge svaremene vidove promocije?

Važno je predstaviti sebe i svoj rad. Tako istovremeno iz drugog ugla posmatrate šta ste uradili, kako se vi ponašate i šta generalno poručujete drugim ljudima. Za mene je to interesantno, poput neke igre gde mogu da vidim koliko i da li upošte utičem na druge ljude. Mislim da sve to sa medijima uopšte nije loše, svakako je zanimljivo da se na primer jedna Coca Cola i dalje reklamira iako svi za taj proizvod znamo. Mora se konstantno biti prisutan. 

gala4 jpg

Koje bi delove svoje internacionalne karijere izdvojila?

Azija, Azija, Azija (smeh). Mene zaista ta Azija interesuje zato što tamo ima drugačijeg duha, drugačiji su ljudi, ima drugačijeg razvitka duše i meni je to važno jer me ovaj materijalni svet ne nagoni na stvaralaštvo. Tamo na svakom koraku imate muzeje, stare građevine i kao da me tamo nešto poziva, možda moje hunsko poreklo, (smeh) ne znam. Ostrva takođe, ona imaju neku čudnu energiju. Tako da, to više nije samo izlaganje u galerijama i muzejima, to su mesta gde možete da upoznate neke neobične ljude koji će vas nahraniti. To je suština.

 

Često odlaziš u inostrantsvo ali se ipak vraćaš. Verujem da si imala mnogo poziva da odeš, Srbija je mesto gde živiš. Kakav je tvoj stav prema tome?

Ja odlazim da bih se pronašla i vratila ovamo da to prikažem. Dom je tamo gde boli, gde su najbliži ljudi oko vas. Ovde drugačije stvaram. Ipak, ne mogu stalno ovde da živim, moram da budem u stalnom pokretu, takva sam ličnost. Mislim da to što sam naučila negde po svetu treba da prikažem mladima i da probam da utičem makar na nekoliko ljudi i to je dovoljno. Nakon toga, i taj čovek će drugačije stvarati, drugačije će posmatrati stvarnost. Mislim da je uloga svih nas da se pokrećemo.

 

Ti svoje slike prodaješ. Kakav je osećaj kada neko odnese tvoju sliku? Odlazi deo tebe ili je to deo tebe koji se proširio?

Plačem (smeh). Kada ste zasejali svoja dela svuda po svetu i kada ljudi reaguju na vaše slike, kada se jave i kažu mi se budimo uz tvoje slike i uživamo svaki dan, to je zaista divan osećaj. Ah, pa i zaplačem, naravno, jer sam dušu istkala u toj slici (smeh). Volim da znam gde su mi slike, ne volim kada se preprodaju pošto vodim tačne dnevnike gde se koja nalazi. Tako da je i jedno i drugo.

 

Koju bi ti sliku želela da imaš?

Pa nemam neku želju za posedovanjem. Enorman je broj slika kojima se divim i meni je drago kada su one postavljene u javnosti. Tako bih volela, ako jednog dana dosegnem određeni kvalitet u mom stvaralaštvu, da moje slike jednog dana, za 100 ili 200 godina, budu vidljive nekim drugim ljudima. To jeste pravo bogatstvo, a ne kada je neko ima u svom privatnom posedu. Volim te ljude koji su veliki kolekcionari, a nesebični su, pa daju muzijema svoje zbirke na korišćenje. To jeste poenta slika, da hrane dušu drugih ljudi, a ne da budu sebično čuvane za njihov dom.

 

Koja zemlja je ona u koju ćeš se uvek vraćati?

Za sad je to Kina, ta zemlja mi je nekako najinteresantnija. Sve je veliko, monumentalno, interesantno. Ljudi su drugačiji i mi imamo drugačiju predstavu o Kini. Svakako bih tamo preporučila ljudima da odu, jer to je danas centar svega. Ako želite da budete prisutni u današnjem vremenu treba da budete u centru zbivanja. To je drevna kultura i mislim da treba da je poštujemo. Mislim da možemo puno da naučimo od njih.

 

Šta je ono čime ćeš se baviti u skorijoj budućnosti?

Planirala sam da pred jedan odlazak iz Srbije, o kojem za sad ne bih otkrivala mnogo, napravim jednu veliku izložbu u Beogradu, jer se neko vreme nećemo viđati. To će biti u maju ili junu ove godine i želela bih da se predstavim na pravi način i volela bih da to poseti što veći broj ljudi.

Foto: Višnja Milić

 

Jovan Marjanović

Možda te još zanima:

.

Vredi pročitati: "Čvor na omči"

Likovna umetnica iz Novog Sada Gala Čaki preporučila nam je knjigu "Čvor na omči", bosanskog autora novije generacije Draška Sikimića. "Zaista nećete pogrešiti ako…

.

Nova linija Samsung telefona

Mesecima je kružila priča i bila najavljivana nova linija Samsung telefona, a sada se konačno se i dogodila.

.

Vredi pročitati ponovo: Autostoperski vodič kroz galaksiju

Zoran Otrupčak jedan od pokretača nezavisnog omladinskog centra pod nazivom Dom b 612 preporučio nam je klasik svetske književnosti koji…

.

Velika žurka na 40 lokacija

Omladinska prestonica Evrope dočekaće 7527. godinu po julijanskom kalendaru prilično bogato, na više od 40 lokacija u gradu. Posetioci Novog…

.

Samsung sa tri kamere na poleđini

Iako se telefon Samsung Galaxy S10 još uvek nije pojavio, glasine o njemu uveliko kruže. Jedna od njih je da…

.

Vredi pročitati: "Čvor na omči"

Likovna umetnica iz Novog Sada Gala Čaki preporučila nam je knjigu "Čvor na omči", bosanskog autora novije generacije Draška Sikimića. "Zaista nećete pogrešiti ako…

  • 15:00 Bluegrass
  • 16:00 Strip o vedač
  • 17:00 Music Mix by Bea
  • 21:00 Music mix by Marko

Anketa

Da li se pridržavate preporuke o ostajanju kod kuće tokom epidemije korona virusa? 

Oradio logo