...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music mix by Anja

Društvo / Intervju

Rosić: Bunt je uzeti život u svoje ruke

24.12.2015.

Srbija je džinovski advertajzing. Opravdanje sam nalazio u tome da glavni štab stranke, a samim tim i života, jer nama vladajuća stranka određuje život, kontrolišu advertajzing stručnjaci, priča u razgovoru za O radio čuveni panker, novinar i pisac Branko Rosić, sa kojim smo razgovarali nakon promocije romana "A tako je dobro počelo" (Laguna, 2015), u SKCNS Fabrici. 

.

foto: Ivana Čutura/citymagazine.rs

"Zašto je glavni junak romana 'A tako je dobro počelo' marketinški stručnjak? Postoji tu odstupnica, a nešto je iskreno. Kada sam krenuo da radim na romanu bio sam u dnevnim novinama. Nisam bio protočni bojler ali sam video takve ljude, protočne bojlere za vesti iz stranaka, spinovanje, nameštanje afera i hteo sam da pišem o tome. Počelo je malo da mi biva muka, to je bilo vreme izbora, razočarenja u neke, tamo sam izgubio ideale da će mi političari rešiti život.

Osetio sam se u hodniku tih dnevnih novina kao neki čovek koji je imao principe, a sada radi sve opravdavajući to računima za infostan, kreditima i ostalim. Hteo sam da pišem o junaku koji nalazi opravdanje za svoju prodaju time što mora da otplati račun za toplu vodu i struju (smeh). Pošto je ta ideja dolazila u medijskoj kući, da sam stavio glavnog junaka novinara to bi bilo, 'evo ga ovaj, piše o sebi', i to sam hteo da izbegnem, to je pod A. Pod B, mislim da su advertajzing stručnjaci prešli iz rokenrola i bendova u glavni štab predsednika Srbije, pa sam pomislio da je prošli predsednik Srbije marketinški proizvod. Na neki način, pomislio sam da je i Srbija veliki marketinški proizvod spinovanja, nameštanja i režiranja stvarnosti.

Srbija je džinovski advertajzing. Opravdanje sam nalazio u tome da glavni štab stranke, a samim tim i života, jer nama vladajuća stranka određuje život, kontrolišu advertajzing stručnjaci", govori nam panker, novinar, pisac i vatreni fan Čelzija Branko Rosić, s kojim dalje pričamo o marketinškoj manipulaciju politikom i medijima.

"Mi smo sluge i taoci marketinških agencija. 'Nemoj taj tekst, jbg, ovaj je dao oglas, tu treba da nam da satove koji koštaju 200 evra'. Ako karikiramo, ispalo bi da se novine rade po tome gde je oglas za papriku, a gde za satove. Nije bukvalno tako ali u bizarnom slučaju, a umetnost jeste karikirana, prenaglašena stvarnost, može i tako da se posmatra".

Kako je moguće da nas marketing i politika tako lako drže u šaci?

Prvo, zato što su se mediji nagomilali. Pitali su me da li su novinari sami krivi i rekao sam da ne znam, ali su ih novine dovele u položaj da kleče. Ima ih suviše za ovu zemlju, ima ih koliko ih je bilo u staroj Jugoslaviji. Osiromašili su čitaoci, pojavili su se silni kanali, pa interent, to su tri udara na tiraž. Kako mediji nemaju tiraž, a novinari moraju da žive, onda se mediji ne oslanjaju više na tiraž nego reklame. Ako je tako, onda su naravno zavisni od izvora zarade – reklame.

Ivan Lalić je na promociji knjige rekao da je plebs mislio da je 5. oktobra važio scenario "mi protiv njih", a da se 6. oktobra ispostavilo da su "oni" sve vreme zajedno i da "nas" nema?

Gledao sam kako to rade marketinški stručnjaci u dnevnim novinama - za plebs je nova godina u Beogradu sa folk zvezdama, za plebs je "Farma", tabloid, a mi ćemo sa akaunt ljubavnicama da odlazimo i izvlačimo crte kokaina. Takva je podela, to smo mi i oni, i to sam tako video, pa sam iskarikirao obrise te podele kako su je ustrojili spin doktori, kako su oni zamislili Srbiju. Pa, nije Milošević formirao toliki broj tabloida, formirala ih je Demokratska stranka. Nisam naprednjak, ne moram da se opredeljujem ali sam bio glasač te opcije, ne baš njih, ali da ne pričam sad šta. Išli smo na proteste 90', pa glasali za njih, mislili da će nešto promeniti, ali ništa nisu promenili, ostavili su medije koje je zapatio Milošević. Novine su samo metastazirale, još gore nego kada je bio Milošević.

Na kraju, imali smo ranije nove godine gde sviraju Partibrejkersi, sada znamo ko će svirati u Beogradu. Naravno da je prostiji oblik zabave prijemčiviji, nismo mi stara Grčka da pričamo o Platonovoj gozbi, ali spin doktori su odjednom odredili šta narod treba da gleda i šta narod voli. To su izrežirali sa opasnom idejom zaglupljivanja naroda i to se pokazalo idealnim za svaku vlast. Zato je i opstala ova televizija koja je opstajala od 90', zato je bila ugašena nekoliko sati jer se setilo da je idealna za zaglupljivanje mase. I Gebels je bio ministar propagande, marketinški stručnjak.

Da li je pošteno reći da su se stari pankeri bolje pokazali u tranziciji od novotalasnih muzičara?

Možda. Možda bi ti oni rekli da su se oni bolje snašli. Ja njih srećem, meni je Srđan Šaper (VIS Idoli, prim.aut) rekao "nisam uzeo tvoju knjigu, sve mislim, bojim se da neću naći sebe…" A ja mu kažem "ma ne bre, opusti se, to su fikcije" (smeh).

Gde su stari pankeri danas, kako su oni preživeli nevreme tranzicije?

Neki su se snašli super. Sad, kada kažem "snašli" to uvek ima loš prizvuk. Evo, snašli smo se Vladimir Arsenijević i ja, on je pisac sa karijerom, ja sam novinar sa karijerom, sada i s knjigom koja ima dobar život, onda, snašao se Srđan Dragojević, to je bilo početno društvo u Begradu. Snašao se i Cane koji postoji toliko…

brankorosic jpg

foto: krokodil.rs

Da li se Dragojević baš "snašao" sa SPS-om?

Ne znam. On je moj prijatelj, sad da kažem, "on je loš ali je moj prijatelj", nije tačno. On ima jezik, on hoće da opali, nisam njegov advokat ali mislim da je njegov ulazak bio uslovljen sa oživljavanjem bioskopa. Moram da kažem, ne kao njegov PR, jer nikada ga to nisam pitao, ali mislim da je ušao kao čovek koji je filmski romantičar. Juče sam bio sa Srđanom Todorovićem, pitao ga kako se oseća jer je glumio u filmovima s velikom zaradom, on nije pozorišni glumac, a danas se štapom i kanapom snimaju filmovi. On kaže da je uzrok toga ukidanje bioskopa. Ne razumem taj problem, možda sam ja naivan i dalje skroz to ne razumem, međutim kaže mi da je silno ukidanje bisokopa uništilo proizvodnju novih filmova i mislim da je Dragojević ušao u SPS da bi oživeo bioskope širom Srbije, a samim tim oživeo film. Uvek hoćeš da tvoje zanimanje dobro funkcioniše.

Stičete li utisak da su pank i rok sve ređe muzika mladih?

Moramo da se naviknemo na jednu stvar. Moj tast je džezer i sad gledam, rok je došao u neku fazu tradicionalne muzike. Glupo je reći, ali se to svodi na dobru ili lošu grupu, nema tu više histerije. Kod roka smo imali pojačani nadražaj kroz imidž, to je bilo osvajanje sloboda, setimo se, Oskar Vajld je uhapšen zbog homoseksualnosti, da bi 70 godina posle u njegovoj zemlji na prvom mestu top liste bio muškarac odeven kao žena. On nije osvojio tu poziciju pripovetkama nego upravo kroz pop i rok muziku. Nije to slučajno, slobode su osvojene, pa danas i kasirka u marketu izgleda kao Rijana, a Rijana izgleda kao što je nekada izgledao Vati iz benda The Exploited.

Kakve nadražaje mladi danas primaju?

Totalno zaglupljujuće. Šta je ova ili ovaj radio. Meni je rizična priča o mladima, da ne bih bio neki starkelja, ali neke stvari se menjaju. Generalno, političko-marketinški stručnjaci idu na zaglupljivanje svih, pa i mladih.

Kako 2015. izgleda kreativan i konstruktivan bunt?

Tako da ljudi da počnu da se bave svojim životom. Da prestanu da očekuju da će im život rešiti političke elite. Mislim da je opredeliti se za obrazovanje velika prednost  ovih godina. Devedesetih je to bilo maglovito, da li da prodaješ benzin u kanisterima ili da studiraš elektrotehniku, nisi imao pojma da li ćeš naplatiti tu elektrotehniku. Mladi danas imaju privilegiju da znaju da će naplatiti obrazovanje i usavršavanje. Ovo nije lupetanje, slušao sam prijatelje iz IT-ja, programeri i inženjeri su jako traženi, a mladi, snalažljivi i vredni ljudi dobro žive. Gledam to iz daljine, da ne misle ljudi da sam geek, neki mladi su pronašli rešenje za svoj život ali to su upravo mladi ljudi koji ne očekuju da im država i politika reše život. Ovde država nikada i nikome nije rešila život.

Zašto je vaš spisateljski motiv lutanje i, usuđujem se reći, toplo beznađe?

Jeste, to je vreme u kom živimo. Uhvatio sam sebe, odvratno, da bežim u to, kako kažete, toplo beznađe (smeh) ali tu sam nalazio smisao. Pa mi žena kaže "čoveče, daj malo konkretno, vrati se malo". Kažem, ja čim se vratim, a ne mislim da idem po oblacima, realan sam i te kako, ali čim se vratim… nekada, to bežanje mi pomaže da anesteziram probleme.

Igor Mihaljević

Možda te još zanima:

.

Vredi pročitati: "Za sutra najavljuju konačno razvedravanje"

Maja Cvetković iz beogadskog benda E play ove nedelje preporučila nam je knjigu jednog domaćeg autora.

.

Vojvodina čista od "krokodil" droge

   „Zašto se sada spominje, kada praktično još nije ni ušla u našu zemlju ili mi nemamo informaciju o tome.…

.

Novosadske LEGO figurice: hobi koji postaje umetnost

Bilo kakva vrsta kolekcionarstva, aktivnosti ili hobija u čoveku se razvije u jednom mometnu života i ugalvnom, nikada ne prestaje,…

.

Mladi Borani pod pritiskom: Kako opstati u rudarskoj koloniji

Jedna od prvih stvari koje se primete pri ulasku u Bor jeste vozni park. Voze se skupi automobili, džipovi, limuzine.…

.

Radionica medijske pismenosti i odnosa s javnošću u Američkom kutku

U Američkom kutku Novi Sad u ponedeljak 24. juna biće održana radionica na temu medijske pismenosti i odnosa s javnošću. Radionicu…

.

Borska mladost u senci rudnika: paljba, bleja, lopata

Bor je grad sa drugom najvećom prosečnom platom u Srbiji. Prvi je Beograd. 

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 05:00 Music Mix by Bea
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo