Panonska prašina koja inspiriše i pokreće

Ima onih koji stalno nešto rade, stalno nešto prate, stalno su u poslu, pa se često može postaviti pitanje kako i odakle crpe motivaciju? Kako uspevaju to sve da postignu? Koja je njihova tajna? I postoji li neki recept? Jedna od takvih osoba jeste Mila Pejić, mlada fotografkinja, koju je većina vas mogla videti na ulicama našeg grada, nasmejanu sa aparatom u ruci, kako stalno nešto škljoca! A možda ste i fan njenog instagrama ili tumblera pod nazivom pannoniandust, iliti panonska prašina.

Mila kaže da je fotografija njena velika ljubav.

"Vidim neki spontani momenat, samo kažem 'cap' i to je to. Takođe, volim da budem neprimetna, da samo škljocam".

Mila Pejić je dvadesetšestogodišnja studentkinja fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ono što verovatno ne znate, jeste da je Mila završila srpski jezik i književnost, kao i da je masterirala na Filozofskom fakultetu a onda smelo upisala fotografiju, jer je to ono što je ispunjava.

Kako ona kaže, ovo su najbolje godine za učenje i upoznavanje sebe.

"Smatram da sam u godinama, i da smo svi mi u godinama, odnosno, svi ljudi u dvadesetim pa na dalje, kada stvarno treba raditi na sebi, koristiti ove godine maksimalno za saznavanje i za bilo šta što pokreće nekoga. Samo da koriste to i stvaraju, stvaraju, stvaraju..."

Foto aparat joj je najbolji prijatelj već sedam godina. Tom vrstom umetnosti počela je da se bavi, kako kaže, sasvim spontano, bez nekih preteranih ambicija. Koristila je mali digitalac koji je imala kod kuće i beležila njoj drage momente. U početku je fotografisala grad.

"Prvo sam bila fokusirana na sam grad Novi Sad, jer sam želela da predstavim svoj grad onako kako ga ja doživljavam, kroz neki svoj objektiv i svoje viđenje".

Volela je da fotografiše iz raznh uglova, pa je često dolazilo do smešnih situacija, kada je tim malim aparatom pokušala da zabeleži neki momenat. Bio joj je potreban bolji aparat. Po njenim rečima, kada je roditeljima pokazala fotografije, odmah su shvatili da je za nju fotografija više od hobija. Tako je uzela aparat i sa njim krenula u nove avanture.

Sa tim aparatom špartala je po gradu, odlazila na Tvrđavu, u parkove i beležila zanimljive momente. Pronalazeći svoj fotografski stil, možda pomalo i otkrivajući i tražeći sebe, koraci su je doveli do Akademije umetnosti, gde sada sve ono što zna, pokušava da poveže sa umetnošću, ali i sa jezikom i književnošću, koje je  ranije već "završila". Studira sa dosta mlađim kolegama od sebe, ali to je, kako kaže, ispunjava i inspiriše.

"To su iskustva i razmene ideja, mišljenja... Što ja od njih, kada primam neke informacije, što oni od mene".

Mila Pejić pojašnjava da je fotografija jedna posebna vrsta umetnosti i dodaje da joj je drago što na Akademiji postoji odličan odnos između studenata i profesora.

"Fotografija je takva vrsta umetnosti da mi je ni jedan profesor ne može objasniti rečima 'e, sad to se tako i tako radi'. To konstantna razmena ideja između mene i njih. Vidim kod nekih profesora da me često pitaju za mišljenje: 'kako bi ti sada, s obzirom na neko umetničko delo, neku knjigu, kako bi ovo protumačila?' I meni je to divno, jer se osećam kao saradnik u svemu tome".

S druge strane, za srpski jezik najviše ju je zainteresovala razredna iz osnovne škole kojoj je, kako kaže, zahvalna na svemu, jer ih je učila da se trude, rade na sebi i da ne odustaju. Ne zna da li će fotografija biti ono čime će se baviti, no za sada uživa u tome.

"Pokretač je definitivno ljubav. Ne bih da zvučim patetično, ali stvarno jeste tako. Kada sam na tom polju ispunjena, nebitno da li su to partnerski odnosi, da li su porodični odnosi, da li je to ljubav koju dobijam od svog psa... Apsolutno, kada je na tom polju sve okej, meni je to pokretačka snaga, stvarno jako velika", dodaje Mila Pejić.

Već 21. aprila, na Aprilskom salonu fotografije u Beogradu, ona će izlagati svoju seriju fotografija, pod nazivom "U ogledalu", na kojima su njena baka Sara i ona.

"Rekla sam, hajde sada da vidimo šta je ono što ja gledam kao svoje ogledalo. I to je bila baka. U tom trenutku sam to shvatila i to je bila ta iskrenost koja je proradila iz mene. I napravile smo sjajne fotografije. Ona je savršeno sarađivala".

Ne prati slepo pravila, bitno je konstantno učiti i istraživati. Kada radi portrete, bitno joj je da uhvati ono što osoba nosi sa sobom, ali i da da lični pečat fotografiji.

"Uglavnom fotografišem glumce, koje ne poznajem sve, pa ne znam njihovu životnu priču. Kažem, 'hajde popićemo kafu, ispričaćemo se jedno pola sata'. To je jako malo da bi nekoga upoznao, ali meni je dovoljno da vidim njihovu gestikulaciju, njihovu priču koju nose sa sobom. I onda nekako stvorim sliku o osobi i fotografišem je".

Mlada fotografkinja se trudi da kupi dobre osobine od ljudi oko sebe.

"Uvek se ugledam na kvalitetne osobe, nije bitno kog su pola, uzrasta, zanimanja ili bilo čega. Ja sam zapravo moja okolina i trudim se da ja predstavljam nečiju okolinu, kojoj ću biti inspiracija i nadam se da to negde i uspevam".

Svaka fotografija, ima neku svoju melodiju, ali kaže da bi svojim najčešće dala "francuski zvuk".

"Najbitnije mi je da kroz boju, kroz to što sam ufotkala, kroz atmosferu, prikažem svoja trenutna osećanja".

Mila Pejić kaže da jedva čeka nova poznanstva, nova iskustva, nove događaje i neke nove izazove. Životna filozofija ove mlade umetnice jeste da se proživi svaki trenutak, kako onaj lep, tako i onaj težak. Treba iskoristiti svaki minut u potpunosti, a njoj je kaže svaki novi dan nova epizoda.

Iskoristite i vi ove lepše dane za nešto što volite, pokrenite se i pronađite inspiraciju oko sebe.

Razgovor s Milom preslušajte u emisiji "Pokretač", na podkastu Oradija.

Filip Ilić

Fotografije: Mila Pejić