Novosadska atletika ima budućnost

Kakvi su utisci posle trećeg mesta na Evropskom prvenstvu za mlađe juniore?

Bilo je to najveće takmičenje na kojem sam bio do sada, vrlo napeto i neizvesno do samog kraja. Pokušavao sam da ostanem smiren i opušten i da ne razmišljam mnogo o takmičenju i rezultatu, da dam sve od sebe, a da na samo takmičenje gledam kao da je neko obično. Tako sam uspeo da zadržim mirnoću i za vreme treninga koji su prethodili, pa i na samom takmičenju. U kvalifikacijama se nisam mnogo opterećivao da li ću proći ili ne, pošto sam došao sa petim rezultatom, pa sam na kraju kvalifikacija bio prvi. A finale? Pa finale je bilo dosta napeto, skočio sam 2,10, malo je falilo za lični rekord od 2,13 što ovoga puta nisam uspeo.

Koji je tvoj lični rekord? I koliko si uopšte visok?

Moj najbolji rezultat je 2,12 cm, od pre mesec dana, a na ovom takmičenju prvo mesto je osvojio momak sa preskočenih 2,16, drugi je preskočio 2,13. Što se moje visine tiče, već par meseci sam na neka dva metra, ali doktori kažu da još rastem, pa ćemo videti.

Koliko često treniraš, s obzirom na to da još uvek ideš u srednju školu?

Poslednje četiri godine treniram svakog dana osim nedeljom, a kada je sezona onda su vikendima takmičenja. Za sada su treninzi jednom dnevno, u trajanju od oko dva sata. Što se škole tiče, treba da krenem u treći razred Elektrotehničke škole.

Uskoro te očekuje još jedno veliko takmičenje, na drugom kraju sveta, u Argentini?

Tako je, idem u Buenos Aires gde će biti održana Olimpijada mladih. Takmičenje mi je 11. oktobra, tamo idem par dana ranije da bi se malo aklimatizovao.

S obzirom na to da je osvajanje evropske medalje veliki uspeh, koliko razmišaljaš o daljoj karijeri?

Osvajanje medalje je veliki uspeh jer je došlo 30 godina nakon osvajanja prethodne, takođe u skoku u vis, Petra Maleševa. Svakako da sam upoznat sa velikim rezultatima naših skakača, prvenstveno Stevana Zorića i Dragutina Topića, koji su skakali preko 2,30 i da bih voleo da njihove rezultate dostignem. U Buenos Airesu ću pokušati da napadnem državni rekord koji iznosi 2,16 cm, pa ako uspem da ga oborim to će biti super.

Koliko pratiš atletiku, da li ti je neko uzor?

Redovno pratim atletiku i to sve discipline. Uz mene je uvek i moj trener Feđa Kamasi, a uzori su mi svi naši vrhunski atletičari, prvenstveno Ivana Španović koja je svakako naša najbolja atletičarka ikad, dok sam sa Topićem radio par treninga i zaista mogu da kažem da je izuzetan čovek.

A kako popunjavaš vreme u pazi takmičenja ili dok čekaš da krene tvoja disciplina?

Uglavnom sam na stadionu i podržavam prijatelje, gledam kako ide takmičenje, navijam. Kad nismo na takičenju tu su igrice, slušam muziku...

Hoće li atletika biti tvoj život?

Kao mali sam počeo da treniram karate, pa sam prešao na fudbal, pa na plivanje, posle toga sam probao i košarku i nisam ni razmišljao o atletici. Znao sam da ću nešto trenirati, ali nisam znao koji sport. Atletikom se bavim već četiri godine i nadam se da ću tu i ostati i stići do nekih velikih takmičenja i uspeha. Ko zna, možda posle Olimpijade mladih dođe vreme i za onu veliku Olimpijadu.

Jovan Marjanović