.
Trenutno
Popodne na O radiju
 Oradio ekipa
Društvo / Intervju

Kultura prostora

16.06.2017.

Arhitektura jednog grada je ogledalo vremena, politike, života,... Iako je prilikom gradnje na mnoge stvari teško uticati, postojeće građevine mogu se iskoristiti, unaprediti i dati im uz novo ruho, bolju i lepšu upotrebnu vrednost. Bilo da su u pitanju fiksne postvake ili privremene, ovim, ali i mnogim drugim stvarima u sferi arhitekture i dizajna prostora bavi se udruženje građana Ephemera. Među pokretačima ove ideje je i docent Depatmana za arhitektru i urbanizam Miljana Zeković. 

.

"Ove godine imamo baš dosta posla pa možda zato nismo, posle dosta godina saradnje, uključeni direktno u ogranizaciju Infanta. Deo naše ekipe odlazi na jedan od najvećih svetskih festivala koji se bavi prostorom na specifičan način, "World stage design" u Taipeju na Tajvanu, koji traje od prvog do desetog jula ove godine. Tamo dalje plasiramo finu kulturu razmatranja prostora kroz kreativni odnos sa internacionalnom grupom ljudi" ispričala nam je Miljana na početku razgovora za Oradio.

Šta je u stvari Ephemera kao udruženje?

Ephemera nije samo udruženje građana, već skup fantastičnih ljudi sa jako specifičnim afinitetima koji su nas ujedinili na jednom mestu, a to je ljubav prema prostoru na poseban način. Mi pokušavamo da proširimo delovanja arhitektonske prakse i u nekim kreativnim sistemima, pokušavamo da ostavimo ozbiljniji impakt na grad.

 miljanab jpg

Vaša delovanje specifično je i po saradnji sa mnogim festivalima. Koji festival po tvom mišljenju zadovoljava kriterijume a koji bi se mogao doraditi?

Imali smo fantastičnu saradnju sa Festivalom uličnih svirača prošle godine. Razlog je u tome što ljudi koji vode taj festival imaju sluha i razumeju šta znači napredno mišljenje o prostoru, ni na koji način ne isteruju svoje ideje nego su raspoloženi da čuju nekoga ko stvarno ima i zna nešto da kaže na tu temu. Na Infantu smo mnogo radili, međutim, ovaj festival može prostorno dalje da se unapredi, a i plan i vizija za sledeću godinu uvek dosta kasni. Bilo bi bolje da koncept proizađe direktno iz teme, a ne da se ideja stvara u nekom opštem smislu koja se kasnije dorađuje. Ono što radimo od početka, zajedno sa Društvom arhitekata Novog Sada (DaNS) koji su i glavni organizatori ovog događaja, idejno i konceptualno, je Festival kulture prostora koji će po prvi put zaživeti krajem septembra ove godine. Tu će po prvi put udružene mlade snage arhitekture izaći u grad i kroz participaciju sa građanima pokušati da pronađu nove kulturne pulsirajuće tačke u kojima bi se sretali i podigli kulturu stanovanja na jedan viši nivo. 

Mi se u odnosu  na svet, u svemu, razlikujemo po visini budžeta. Šta ipak možemo doprineti festivalima u našim uslovima?

Možemo doprineti dobrom voljom. Mislim da se čitava ideja zasniva na tome da li smo raspoloženi za investiranje u opšte dobro? Ako postoji dobra ideja da se nešto unapredi nije toliko važno da li neko zaradi ili ne. Treba biti otvoren, kreativan, treba plasirati ideje, edukovati građane,... Mi smo zaista presrećni kada uspemo da realizujemo neku ideju bez obzira na druge vrste koristi. Mislim da mi svi zajedno moramo da radimo za opšte dobro.

 miljanaf jpg

Kao docent na fakultetu radiš sa studentima. Koliko njih očekuješ da će krenuti tvojim stopama rešeni da se bave nečim poput Ephemere?

Mali broj zapravo. Mnogi ne shvataju da ovo čime se ja bavim suštinski znači da ti je posao život. Možeš raditi posao ozbiljno i uz to imati još čitav spektar poslova kojim pokušavaš da se unaprediš, da si uvek, potpuno spreman i dostupan za posao, nema subote, nedelje,... Mladi ljudi, bez obzira koliko su posvećeni poslu, očekuju neko svoje slobodno vreme. To je naravno jedan ugao posmatranja i shvatanja posla. Nije to loše, ali mi znamo da smo oduvek u tranziciji a da u tim uslovima bez stalnog rada i napretka, kontinuiteta, nema ništa. Tako da očekujem da će mojim stopama krenuti samo oni koji su baš zaljubljeni u sve vrste prostornih praksi, ali i samo oni koji su spremni da investiraju u posao kao i ja.

Kakva je generalno perspektiva mladih arhitekata u Srbiji?

S jedne strane priča se da perspektive nema, da su mladi ljudi na birou, nesrećni, nezaposleni, nezadovoljni. S druge strane, lično ne znam ni jednog mog bivšeg studenta koji stvarno dobro radi, a da nema zaposlenje. Postoji, takođe, čitav dijapazon mojih studenata koji su u inostranstvu ostvarili veoma zapažene karijere. Mislim da bi čovek trebalo individualno da se preispita šta je spreman da uloži, koliko je spreman da radi da bi napredovao. Jasno je da se po Srbiji gradi mnogo manje nego u na primer Dubaiu pa mnogo ljudi ide tamo, dosta njih outsoursuje za druge zemlje, a rade odavde... Ko hoće da radi, može da radi.

 miljanac jpg

Svedoci smo raznih stilova gradnje u Novom Sadu. Kako bi mogli neki stari prostori da se oplemene i koji su to prostori?

Novi Sad je prošao kroz turbulentan period, na žalost, što je ostavilo trajne posledice na ukupnu sliku grada. Kada bi rešili da se kritički osvremno na svaki objekat pojedinačno nisam sigurna gde bi nas to dovelo osim do nekog opšte lošeg negativnog stava. Ipak,  grad je naš, i smatram da treba raditi na tome da se ukupni uslovi ultimativno poboljšaju za građane. Stavila bih po strani moj stav o određenoj građevini i ako ona radi dobar posao u nekom širem kontekstu onda je ona svakako u redu. Mi, kada kažem mi podrazumevam sve koji se bave uređenjem prostora, ne samo na Ephemeru, pokušavamo da ustanovimo nove strategije i radimo dalje na razvoju grada, odnosno da aktiviramo i reaktiviramo graditeljsko nasleđe u kulturne svrhe i na specifičan način. Kao žižna tačka ovog trenutka jeste kompleks oko bivše svilare u ulici Pavla Stamatovića gde zajedno sa Akademijom umetnosti pokušavamo mladim ljudima da skrenemo pažnju na ovaj prostor koji treba reaktivirati i napraviti mesto za kulturu uz uključivanje svih građana koji tu žive, da shvate da je njihov, da su dobrodošli i da tu zajednički razvijamo kulturu stanovanja. 

Od svih putovanja na kojima si bila, koja građevina je u zadnje vreme ostavila utisak na tebe?

Imala sam priliku da odem u Kaohsiung, grad na jugu Tajvana u kojm se gradi najveće pozorište na svetu. To gradi jedna od najvećih i najpoznatijih firmi zajendo sa lokalnim partnerima firma Mecanoo. To je jedan fantastičan kompleks koji apsolutno nije po mojim afinitetima jer se ja više nalazim u nekim finijim, manjim, efemernijim stvarima, ali ovaj megalomanski projekat na mene je ostavio ogroman utisak i dokazuje na kom nivou je danas praksa u svetu. To je Wei Wu Ying, centar za performativnu umetnost u Kaohsiungu.

Gde bi volela da odeš a gde još nisi bila?

Južna Amerika, tamo još nisam bila pa mi je to fokus.

 miljanad jpg

Šta su ti planovi u nekoj bližoj budućnosti?

Svakako mi je plan da se dodatno fokusiram na aktivnosti oko ukjlučivanja građana na to što mi radimo. Takođe, tu je i edukacija studenata da se više okrenu gradu u nekom traženju smisla. I svakako, fokus mi je na Ephemeri, sada smo opet svi na okupu jer nam je jedna koleginica bila u instranstvu, da nastavimo projekte na kojima radimo.

.
Milorad Milinković je reditelj, tragač u kvizu Potera, sportski komentator (konkretnije, fudbalski), muzičar i kompozitor. Uz sve…
.
Svi oni koji su bili mladi početkom devedesetih i slušali novu, alternativnu i kvalitetnu muziku sigurno se sećaju Dušana Kaličanina.…
.
Ženski novosadski bend Tri Kapljice nastao je pre punih deset godina. Iako je u njihovom radu postojala duža pauza, devojke su se…
Program
Kalendar događaja
Novembar 2017.
PonUtoSreČetPetSubNed
  
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
   
Anketa

Da li treba dozvoliti prevoz kućnih ljubimaca u javnom prevozu?