Kratki izveštaji bez kompromisa

Short Reports je novosadski rok duo koji čine Nikolet Niki Feher (Feher Nikolette, bubnjevi) i Nemanja Velimirović (gitara/vokal). Vode se filozofijom da je "manje više", izbegavaju korišćenje modernih tehničkih pomagala, a sviranje svode isključivo na žive instrumente i glasove. Ideja koja je formirana na samom početku je da kroz "kratke izveštaje" indirektno preko muzike i direktno na koncertima "razgovaraju" sa ljudima. Ti razgovori su o temama koje nisu svakodnevne i koje se uglavnom izbegavaju.

Kako je došlo do saradnje između vas dvoje, kako ste se skontali?

Nemanja: Priča oko benda Short Reports je krenula nakon par meseci od momenta kad smo se upoznali. Naša priča je kratka, ali sadržajna. Čim smo se upoznali, krenuli smo zajedno da živimo i da stvaramo. Na početku smo spajali likovnu i muzičku umetnost, sve dok Niki po prvi put nije rešila da se oproba na bubnju. Nakon toga, cela priča je išla logičnim tokom, od prvih kućnih proba, nalaženja mesta za žive probe, pa do nastanka albuma i njegovog snimanja.

Nemanja, imaš dosta iskustva iza tebe, šta je to što Short Reports nudi, šta publika može da očekuje?

Nemanja: Naš bend je neočekivana energetska bomba, koja sa svakom probom postaje sve više definisana i kompresovanija, emotivno. Kroz moje iskustvo pokazalo se da je najbitnije kako međusobno funkcionišu članovi benda i da li postoji "hemija" koja je preduslov za kreiranje dela u koje svi članovi veruju. Ako ne postoji to organsko "loženje" na sopstvenu muziku, onda bavljenje njom gubi smisao. U ovom slučaju, posle prvog albuma, odmah smo krenuli sa stvaranjem drugog, što mi je dovoljan pokazatelj da dobra energija postoji i da eksponencijalno raste kroz naše zajedničko bitisanje.

Niki mnogi bendovi se "muče" da nađu bubnjara. Kako si se ti zainteresovala baš za ovaj instrument?

Niki: Iskreno mislim da su retki bendovi koji bi tražili moj tip bubnjara. Bavljenje muzikom, tj. sviranje bubnja je za mene eksperiment u čijem svakom momentu uživam. Samim tim, moje kreacije na bubnju nisu opšte prihvaćeni ritmovi, više su melodije koje su u koheziji sa Nemanjinom gitarom i vokalom. Bubanj me je oduvek fascinirao i sećam se da sam svaki put posmatrala bendove koji se spremaju za svirku i prvo primetila izazove koji čekaju bubnjare. Bilo to nošenje instrumenta ili sama činjenica da je on osnova svega, a ipak u pozadini kao kontroler, marioneta koji diktira puls benda.

Koje su prednosti i mane kada je dvojac u pitanju?

Nemanja: Prednosti su u tome što se mnogo lakše dogovoriti sa jednom osobom, nego sa njih petoro, na primer. Kompaktnost na bini i u prevoznim sredstvima, kao i mogućnost egala u koncertnom izvođenju i svemu ostalom. Mane su nam nepoznate. Šalu na stranu, mane su u tome što uglavnom moramo sve sami da radimo i pošto živimo zajedno, to deluje kao da sve pada na jednu osobu. Sa druge strane, istovremeno uživamo jednakim intezitetom u radu i novim izazovima.

Pre nekoliko dana je bila premijera spota za pesmu "Connection"? Šta su sledeći planovi?

Nemanja: Da, u sredu 3. marta smo objavili svoj prvi spot, jer smo već isplanirali snimanje sledećih video klipova, a takođe smo krenuli sa radom na drugom albumu, sa kojeg smo pre par dana snimili prvu pesmu! Planovi za 2021-2022. godinu su da objavimo album, nekoliko spotova i da ako bude moguće, što više nastupamo.

Kako izgleda osvajati scenu u sred pandemije, zašto baš sada?

Nemanja: Osvajanje scene je možda prejak izraz za to što je nama u planu. Mi smo bend koji je prvenstveno nastao iz ljubavi nas kao para i prema tome što radimo, a svakako da ćemo prezentovati svoje stvaralaštvo, jer ono želimo da podelimo sa što više ljudi. Što se tiče pandemije, mi smo nastali nekoliko meseci pre njene pojave i nismo imali pojma, kao ni ostali bendovi, šta nas čeka u narednom periodu. Opet, naša muzika je ono što je deo nas i čini nam svaki zajednički dan upotpunjenijim i to je jedan od razloga zbog kojeg ćemo da nastojimo da se što duže i kvalitetnije bavimo muzikom.

Kako izgleda scena u Srbiji, po vašem mišljenju, koliko je teško početi nešto novo?

Nemanja: Scena u Srbiji je, čini mi se, od nastanka rokenrola uvek u istom stanju. Kod nas se ta kultura primila u krugovima mladih na samom početku, ali nikad se nije dovoljno razvila da bi kompletnom populusu bila neizostavni deo života. Verujem da je zbog toga je nastalo sijaset odličnih bendova koji su oduvek imali probleme sa prezentacijom svog rada, ali nisu odustali. Samim tim mi se čini da uvek postoji mesto za neku novu muziku iz rok miljea. U poslednjih dvadeset godina, rok muzika i njeni derivati su pred izazovom da opstanu opšte prisutni na celoj planeti, zbog hiperprodukcije i stvaranja lažnih idola, ali mediokriteti su oduvek bili ono što je davalo razlog za postojanje bunta koji alternativna muzika nosi sa sobom.

Niki, ti se baviš i likovnim stvaralaštvom. Imala si nekoliko izložbi u Novom Sadu. Planiraš li da nastaviš i tom umetnošću da se baviš?

Niki: Po mom mišljenju, likovna umetnost je kao neka vrsta droge koja ti se implementira u celom biću i samim tim isplivava u svakodnevnici. Verujem da je to tako kod svih ljudi koji su u nekoj grani umetnosti. Muzika, kao i likovna umetnost, mi je neka vrsta bega od realnosti, koja utiče na mene terapeutski i zauzela je bitno mesto u mom životu. Tako da se želim baviti paralelno sa oba.

Nemanja, ti baviš i pisanjem, druga knjiga je u izradi, šta tu možemo da očekujemo?

Zbog količine aktivnosti u ovom bendu i u grupi E-Play, kao i na mom poslu, malo sporije se razvija druga knjiga koja je napisana, ali nije u potpunosti formirana, što ću gledati da promenim u toku godine. Pesme nastaju u različitim vremenskim intervalima, čuvam ih i čekam pravi momenat da ih objedinjene objavim u nekoj od sledećih knjiga.

Kako bi opisali Short Reports u jednoj rečenici?

Energični, iskreni rock duo bez kompromisa i ulepšavanja.

J. Božić

Foto: Privatna arhiva