Klasična muzika kroz "Različite vozove"

Novosadska flautiskinja Ksenija Bašić, zajedno sa svojim kvartetom pod nazivom "Bilitis" vredno radi na projektu koji će biti predstavljen publici u okviru Festivala uličnih svirača. "Nastup mog kvarteta Bilitis planiran je za drugi dan Festivala uličnih svirača, 31. avgust. Kvartet čine, pored mene na flauti, Iva Stanković na violini, Ana Klem Aksentijević koja svira violu i Milica Svirac violončelo. Pripremamo delo koje se zove Differnet trains a reč je o delu Stiva Rahja (Stevie Reich). U pitanju je američki kompozitor koji je predstvanik tzv muzičkog minimalizma, inspirisan svojim detinjstvom i vremenom neposredno pre početka Drugog svetskog rata napisao je ovo delo. Kako je poreklom Jevrej koji je kroz Ameriku često i dugo putovao vozovima postavio je pitanje šta bi se desilo da je rođen u isto vreme, ali na nekon drugom mestu, kako bi se njegov život odvijao, gde bi ga vozovi odveli i da li bi doživeo nesrećnu sudbinu svog naroda. Delo je inače u originalu napisano za gudački kvartet, ali kako flauta ima sličan registar često se može ubaciti umesto jedne violine. Samo delo zamišljeno je da uz muzički ima i vizuelni deo u obliku filma koji se prikazuje sa muzičkom matricom preko koje se svira", ispričala nam je Ksenija na početku našeg razgovora za Oradio.

Kako ste došli na ideju da obradite baš ovo delo?

Generalno, često sviramo dela koja su napisana za klasičan gudački kvartet i kada samo oformili sastav počela sam da istražujem raznu literaturu. Tokom studija sam se naravno upoznala sa mnogim delima ali posebno me zanima novija muzika, XX i XXI veka. Slučajno sam nabasala na ovaj koncert, znala sam naravno za Stiva Rajha, ali što sam više čitala o ovom delu sve mi je to privlačilo pažnju. Uz to sam provela mnogo, mnogo vremena tražeći materijal, delove filmova, dokumentaraca ili slika za video koji je na kraju sklopila naša drugarica Ivana Radmanovac.

Osim ovog projekta šta još planiraš sa kvartetom?

S obzirom da flautu sviram više od 25 godina, svirala sam i solistički i sa raznim orkestrima, ali moram da priznam da mi ovaj kvartet nekako najviše od svega prija i odgovara, čak više i od solističkog sviranja. Trenutno imamo tri različita programa i zanimljivo je da smo prošli na konkursu Zavoda za kulturu Vojvodine tako da će nam i oni organizovati jedan koncert na kojem ćemo izvesti dela domaćih kompozitora i to onih koji su trenutno aktivni.

Koliko imate šanse da svoj program ponudite u instranstvu i nastupite van granica naše zemlje?

S obzirom da sam studirala u Beču, tamo sam završila master studije, imam mnogo kontakata i od kolega i od profesora, imamo velike šanse da odemo i van granica naše zemlje, pogotovo sa ovim programom. U svetu mnogo bolje prolazi moderna muzika pogotovo kad posotoji i taj vizuelni momenat jer on mnogo bolje drži pažnju, a i tematika je veoma bitna.

Kakav je tvoj stav i odnos prema najnovijoj, modernoj klasičnoj muzici? Da li imaš utisak da negde ideja prelazi u drugi a tehnika u prvi plan?

Zanimljivo je da me to pitaš, nedavno sam o tome razgovarala sa koleginicom. Jako mnogo tog visokog modernizma zapravo je potpuno neslušljivo. To jeste zanimljivo u smislu netradicionalnog korišćenja instrumenta, kao na primer mog gde možemo da vidimo šta sve može na primer na flauti da se odsvira i na koji način. To je zanimljivo flautistima ali običnim ljudima koji dođu na koncert biće užasno dosadno. I meni je dosta često naporno da slušam takve stvari, a jedan od mojih profesora izjavio je da muzika posle pedesetih godina prošlog veka nema mnogo smisla jer se kompozitori uglavnom vode time da kompozicija bude drugačija i čudna, do tada neviđena, ali to ne znači da će biti i kvalitetna.

Jovan Marjanović