Karantin dobro opisuje našu zatvorenost

Mlada književnica iz Kikinde Jelena Marinkov dobitnica je "Brankove nagrade", koje dodeljuje Društvo književnika Vojvodine. Laureatkinja je to prestižno priznanje dobila za zbirku poezije "Karantin u paklu".

Foto: Ivana Jovanović

U obrazloženju nagrade, između ostalog, navodi se da su pesme iz te zbirke prostori nekadašnje sreće koji su nadživeli svaku nesrećnu misao o njima, te da iza Jelenine poezije stoji zavidan kulturni kapital, a da je njeno najveće oružje poetičko ogoljavanje sopstvene intime i ogoljavanje svakodnevnog užasa.

"Ovakvu vrstu poezije mogu da pišu samo oni koji ne drže mnogo do posledica kontroverznog ogoljavanja kontaminiranog unutrašnjeg sveta, kao i stvarnosti doživljene isključivo kao proizvod nepravdi i besmislenosti", stoji u obrazloženju žirija.

Jelena za Oradio kaže da oseća veliku sreću zbog dobijanja ove prestižne nagrade.

"Mislim da je to najprestižnija nagrada za mlade pesnike koji pišu na srpskom jeziku. Velika imena srpske pesničke scene dobitnici su te nagrade i zaista sam ponosna zbog svega toga", kaže Jelena.

Zbirka "Karantin u paklu", kako tvrdi, nema veze sa pandemijom, već preispituje neke unutrašnje porive.

"Većinu ljudi naslov asocira na zatvorenost u vreme pandemije. Mislim da se ova reč našla u poetičkom vidokrugu, kao reč koja dobro opisuje zatvorenost koja je vezana za intimu, za neke tamne nagone i strahove koji prebivaju u svakome od nas i koji mogu biti itekako nalik paklu. Ono štro povezuje sve te lirske subjekte je upravo to unutrašnje osećanje zatvorenosti", kaže Jelena.

Na pitanje jesu li joj introspekcije važnije od pogleda na probleme koji nas okružuju i koji sve oštrije utiču na naše živote, naša sagovornica kaže da je to nerazdvojivo.

"To je usko povezano. Sve što se dešava spolja itekako utiče na ono što se dešava u svakome od nas. Te dve stvari koreliraju jedna s drugom. Što je teskobnija situacija spolja, zbog kriza koje se događaju lokalno i globalno, manje se obraća pažnja na to kako svi ti udari deluju na pojedinca", objašnjava Jelena.

Poezija već dugo nije popularna među širom omladinskom populacijom, ali to ne znači da nestaje. Sa time se slaže i Jelena koja napominje da je poezija izraz kojem stremi zbog poriva koji oseća.

"Za mene je to poriv, ne umem to ni da artikulišem na pravi načiun. Počela sam pišući prozu, a onda su sve ideje počele da se pretvaraju u slobodan stil. Imala sam plan da se vratim prozi, ali me taj poriv još nije napustio", kaže Jelena.

Gošća Oradija je dobitnica nagrade "Đura Đukanov" 2015. godine za zbirku kratke proze "Ispuštene priče" kao i nagrade "Bal u Elemiru" za humorističko-satiričnu priču 2017. godine i prve nagrade na konkursu za najbolji esej o Disu 2020, što dobro ilustrije i nje talenat za prozno stvaralaštvo.

"U proznim delima bavim se širim društvenim temama. Tu je mnogo manje intimnosti i ima veliki otklon od onoga što pišem u poeziji. Odnosi pojedinac-drušrtvo, siromaštvo, nemaština, partnerski odnosi, teme su koje često biram", kaže Jelena.

Ona napominje da njena najbliža okolina različito reaguje na njeno pisanje.

"Imala sam povremeno i problema. Neki ljudi imaju tendenciju da poistovete ono što pišem sa mnom i onim što me okružuje, ne razlikuju autora i autorske ličnosti i lirskog subjekta. Ipak, od najbližih prijatelja i porodice imam nepodeljenu podršku. Oni su moji prvi i najverniji čitaoci", kaže Jelena.

Jelena Marinkov rođena je 1993. godine u Kikindi. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Master studije je završila na istom fakultetu. Trenutno je doktorand na modulu Srpska književnost. Bavi se naučnoistraživačkim radom, objavljuje radove u naučnim časopisima i zbornicima, književnu kritiku, poeziju i prozu u periodici.

P.K.