In Absentias: Ljubav prema muzici je najbolja motivacija za rad

Bend In Absentias ste mogli uživo da čujete u našem programu prošle godine, a oni su od tada samostalno objavili EP Far Out. Tim povodom, razgovarali smo sa pevačicom benda Anom Avramov zbog koje ih inače prepoznaju kao "onaj bend iz Zrenjanina", iako su svi članovi osim nje iz Beograda.

foto: Miloš Cvetković

Oko koje ideje se okupio In Absentias? Koliko znam, većina članova benda je ranije bila u drugim sastavima, ali šta je ono što izdvaja In Absentias od vaših ostalih projekata?

In Absentias je nastao kao moj solo projekat i te rane pesme imaju intimniju atmosferu, jer sam ih stvarala sama u svojoj sobi, pa se kasnije sve realizovalo kroz bend i druge ljude. Teško mi je da definišem šta je to što nas izdvaja, ali svakako se trudimo da nađemo svoj autentičan zvuk i da to sve poprimi neki zreliji karakter, pogotovo zato što se u bend uključilo dosta novih ljudi.

Kako si se snašla u tome da je ono što si stvarala sama u svojoj sobi sada ipak poprimilo vrlo javan karakter, pogotovo uzimajući u obzir da se tvoj lični projekat pretvorio u bend?

Nekako ideš uvek sa tom mišlju da ipak stvaraš muziku za nekog, mada nije ni to ono što te najviše motiviše. Uvek je interesantno kada stvoriš nešto što je tvoje i onda gledaš druge ljude kako menjaju i obogaćuju to svojim kreativnim doprinosom. Uzbudljivo je jer nikad ne bude onako kako si očekivao i treba tako da bude!

Kad smo već kod motivacije, šta je ono što bi trebalo da motiviše mlade bendove i kantautore?

Kao i za sve umetnike, nema tu nikakve spoljašnje motivacije u smislu bogatstva, uspeha ili priznanja, pogotovo ovde kod nas. Mislim da bilo ko ko je iole realan ne očekuje to, nego te motiviše ljubav prema muzici i rad na nečemu što misliš da će biti dovoljno dobro da želiš da podeliš sa drugima.

Prošle godine ste objavili EP Far Out, šta možeš da nam kažeš o njemu?

On je trenutno dostupan za besplatno preuzimanje preko interneta, a mi planiramo u januaru da snimimo i LP. Imamo dosta novih pesama koje sad sviramo na nastupima, a nadamo se da će sve biti gotovo na proleće ili početkom leta, tako da ćemo tada imati novi album.

Koliko misliš da internet pomaže, a koliko odmaže mladim autorima koji se u današnje vreme promovišu upravo na taj način?

Kao i sve na internetu, na uštrb kvaliteta, tu je kvantitet. Sve je tu, ali problem je naći ono što se tebi sviđa, a za bendove je posebno teško da se istaknu u moru drugih izvođača. S jedne strane, dostupno je, ljudi mogu da nađu nešto i da slušaju, a sa druge strane, recimo, do nas neko neće moći da dođe jer postoji još milion sličnih bendova. Sve u svemu, mislim da je internet koristan za takve stvari.

Koliko postoji podrška među bendovima? Nekako se nama koji gledamo scenu sa strane uvek čini da dosta podržavate jedni druge.

Podrška i saradnja postoje, naravno. Ali svi smo u istom problemu, tako da se pomažemo koliko možemo. Dolazimo jedni drugima na svirke i to je prosto jedan nivo našeg uticaja koji nije prevelik. Ali super mi je što postoji takav vid podrške!

Što se tiče vašeg kreativnog procesa, šta je ono što prvo nastaje – tekst ili muzika? I šta tebe lično prvo prvuče kod pesme, da li je to njena poetika ili tonovi koji je prate?

Za mene lično i kada slušam i kada stvaram muziku, uvek je muzika primarna. Iako sam završila književnost, uvek prvo stvaram muziku, pa tek onda tekst. Jednostavno, tako funkcionišem. Ako već imam napisan tekst, uvek mi je teško da stvorim muziku koja će ga pratiti. Naravno, tekst je uvek u skladu sa muzikom i u njenoj funkciji i vrlo mi je značajan u svakom slučaju, ali je prosto podređen muzici. Što, naravno, ne znači da In Absentias ne obraća pažnju na tekstove. (smeh)

U poslednje vreme ste dosta nastupali, imali ste svirke čak i u inostranstvu, šta je ono što vam je najbitnije kada dolazi do svirki?

Ta turneja koju smo imali van Srbije je bila super iskustvo u smislu da vidiš koliko ti je prakse potrebno čak i za neke stvari koje se podrazumevaju i za koje misliš da dolaze sa profesijom. Pod time podrazumevam konekciju sa publikom, način na koji uspeš da iskombinuješ racionalan deo svega toga, jer moraš da razmišljaš o milion drugih stvari u tom momentu – o kablovima i svim tim banalnim stvarima o kojima prosto moraš da vodiš računa, a sa druge strane moraš da se prepustiš emotivnom energetskom momentu. Oseti se prosto ako je sve sterilno, jer to nije čisto sviranje tonova. Mislim da je za mene najvažnije izbalansirati te dve stvari - da si emotivno prisutan i da kreiraš emotivni naboj, ali i da racionalno kontrolišeš sve ostale faktore.

Rad benda In Absentias možete pratiti preko njihove Fejsbuk stranice, ali i na Bandcampu.

Sofija Balać