Goran Despotovski: Odvojiti zabavu od kulture

Profesor likovnog departmana Akdamije umetnosti u Novom Sadu, Goran Depotovski, jedan je od pokretača ideje zajedničkog projekta studenata i profesora pod nazivom "Razlike" koji se organizuje od 2005. godine. Ove godine "Razlike" se otvaraju 16. juna, a pored toga Goran u svom radu može da se pohvali sa više od 50 samostalnih izložbi.

"Izložba je nedavno priređena u Pančevu, nakon što je bila prikazana u Novom Sadu u Platoneumu. To je moj novi ciklus radova i instalacija u kojima sam nastavio neka svoja istraživanja iz prethodnog perioda. Kao i u prethodnim radovima, nastavio sam da se bavim i istražujem temu identiteta, odnosno, njegovog odsustva. Zapravo, sve je to o nama, o čoveku, u ovom ili nekom drugom vremenu", ispričao nam je za Oradio na početku razgovora Goran Despotovski. 

Nastavljaš svoja dela velikih lutaka bez lica u odelima. Šta je inspiracija?

Inspiracija je proizašla iz dugogodišnjeg rada, istraživanje na tom polju. Koliko ima individualnih i intimnih odnosa unešenih u rad toliko on može da bude u refleksiji sa stanjem u društvu i raznim socijalnim aspektima. Zapravo, u mojim radovima želim da dominira zapitanost čoveka u kom je položaju danas. Inspiracija su mi sadašnji tokovi koji su tubulentni, tranzicija, vreme u kojem je svaki čovek u neku ruku pogubljen, ne pronalazi dovoljno sebe a ni smisla da pomogne i pruži brigu nekom drugom. U tom smislu je i odsustvo emocija, onih pravih, ljudskih pa je čovek prepušten bukvalno opstanku. Sve to se ne odnosi samo na čoveka na ovoj teritoriji već je primenljivo i čitljivo i na drugim teritorijama. Radovi su svedeni, čovek je bez lica upravo da bi mi mogli da se identifikujemo prema takvoj percepciji pogleda ka lutki u instalaciji. S druge strane, lutka je u klasičnom odelu, na neki način pročišćeno, koje može biti ili vrsta statusnog simbola, za sahranu, svadbu i u tom delu ne sugeriše na sreću nego na tragediju vremena.

Kao profesor, jedan si od organizatora izložbe i projekta "Razlike" koje se događaju na kraju školske godine. Šta će biti ove godine?

"Razlike" su poseban projekat, jer završne izložbe u okviru Akademije našeg likovnog departmana organizuju se redovno i to funkcioniše od kad postoji akademija. Projekat "Razlike" je osnovan 2005. godine i ima neki svoj zanimljiv tok i razvoj. Svaki umetnik ima neku potrebu za stvaranjem, tako se i ovaj projekat razvio iz potrebe mladih umetnika, studenata i stvaraoca zajedno sa profesorima koji učestvuju u tome. Ove godine "Razlike" planiramo za 16. jun u prostoru Fabrika, kao i prethodnih godina. Međutim, projekat je dostigao jedan veliki nivo, čak zahvaljujući i saradnji sa festivalom Cinema City, ali ove godine imamo veliki problem sa budžetom. Jednostavno, nemamo novca za projekat koji moćemo i tako da izvučemo ali smisao jeste u produkciji. Dostigli smo jedan relativno visok nivo, iako se tu ne radi u nekim velikim sredstvima, međutim, sada je to stanje opet negde na nuli i kao da krećemo iz početka. Nameće se pitanje da li "Razlike" onda treba nastviti, ima li smisla, prepoznaju li ljudi koji odlučuju o sredstvima da takav projekat treba da postoji? Sasvim sam siguran da tako nešto treba da postoji, pre svega zbog mladih ali mi za sad nemamo takvu vrstu odgovora od nadležnih koji bi trebali da nas podrže.

Kakvi su mladi umetnici, ima li nekih koji se ističu?

Naravno, nove generacije su prepune novih ideja. Itekako su savremeni što je meni uvek satisfakcija da nastavim rad sa njima. To se pokaže na projektu "Razlike" ali i kroz redovne nastavne aktivnosti kada su u pitanju i slikari i vajari i dizajneri... Mi nismo svesni koliko mlada generacija ima kvaliteta i koliko je željna za svojim, sopstvenim radom, ali i da to iznosi javno. Međutim, nedostatak i prostora i razumevanja, novca, neusmerenost u produkciju, mala pomoć produkcije mladih ali i nas starijih umetnika, dovodi do toga da na žalost dosta njih odlazi iz Srbije.

Koliko možeš da se distanciraš tokom nastave i obuke studenata i pustiš da se umetnik razvija u svom pravcu?

Pozicija umetnika mora u tom smislu da bude široka i dozvoli da nastanu različite ikonografije, da ih razume i usmerava. Čini mi se da je to primarna obaveza nekog ko je pedagog, a pogotovo kada se radi o nekom savremenom shvatanju umetnosti. Mi smo i kroz naše studijske programe na Akademiji tako definisali da studenti nisu isključivo samo, na primer, slikari nego svaki student prolazi kroz nove medije, digitalne medije,  tako da im cela ta širina, koja je njima dostupna, omogućava da se tako i formiraju. Naravno, mi profesori smo uvek tu da sugerišemo na određene stvari kao pedagozi.

Kakva je pozicija umetnika u Novom Sadu?

Pozicija umetnika... (smeh). Da, loša je kao i ukupno stanje u Novom Sadu, ali i celoj državi. Nedostatak prostora, galerija, sve manje ambicija da se neko bori za klasifikaciju odnosno vrednovanje stvari koje radi. Mi nemamo ni zdravu kritiku, u stvari nemamo nikakvu kritiku, tako da puno toga treba da se radi... Mislim da se ne pitaju dovoljno stručni ljudi na koji način treba da se napreduje, šta bi trebalo menjati, kako da se uspostavi neki sistem kada je kultura, umetnost, vizuelna umetnost  u pitanju. To su sve odlike društva koje preživljava na nekim sitnim principima u odsustvu apsolutne kulture.

Kako gledaš na Novi Sad kao evropsku prestonicu kulture 2021, hoće li biti nešto od toga, da se umetnici pomognu?

Mislim da se ne pitaju umetnici, ne pitaju se stručni ljudi. Kada kažemo umetnici to je jako širok pojam. Mora se znati koji su to umetnici angažovani, aktivni, a koji mogu da daju neke ideje, ne pita se struka. Za sada mi deluje kao da sve vuče na jednu veliku zabavu, mada neću da grešim, videćemo šta će od toga ispasti. Opravdano sumnjam, dok se ne pozovu neki kompetenti ljudi da daju svoje predloge. Mi ćemo kao umetnici svakako raditi, da li je grad kulture ili ne. Koliko će biti bogata produkcija zaista ne znam, ali za sada, koliko znam i vidim, nigde se ne pominje nova, savremena produkcija. Sve je u domenu zaštite nacije, nacionalnih identiteta, nacionalnih manjina, kao da se kroz savremenu umetnost ne može isto to štititi? To je zabluda koja se plasira, pa zbog toga sumnjam da će se nešto bitno desiti. Očekujem zabavu, to svakao, naša kulturna politika ne zna da odvoji zabavu od umetnosti i mislim da je to osnovni problem kada se dodeljuju sredstva.
 

Šta lično voliš od umetnosti a da nije likovna?

Dosta toga. Ne mogu da se ograničim ni kada je likovna umetnost u pitanju, tako ne mogu ni kada se radi o ostalim umetnostima. Svakako je uvek prisutna muzika, volim da istražujem nove elemente u muzici, tu je i film, filozofija...

Gde bi voleo da izložiš svoja dela, a da to ne mora da bude muzej?

Nisam o tome previše razmišljao, važno mi je da prostor bude dobar, a mi to u Srbiji zapravo nemamo. Mnogo je objekata, ali nisu adekvatni galerijski prostori. Hteo sam više puta da realizujem jedan od svojih radova na nekoj oranici. Još bi bilo bolje da bude zapuštena, to bi dalo još više smisla i prazninu prostroa koji postoji.

Jovan Marjanović