Gde prestaju reči i počinje slika

Goran Rakić ima 26 godina i dolazi iz Obrenovca. Ovaj veoma talentovani momak je diplomirao animaciju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Njegov diplomski rad, sedmominutni animirani film "Životi", oslikava Goranovu umetničku liniju koja povezuje duhovnost, maštovitost, ali i ostavlja pečat jednog sigurnog vizuelnog identiteta. 

Goran je trenutno okupiran master radom, koji će biti i njegovo najobimnije profesionalno delo (ponovo je u pitanju animirani film). U razgovoru za O radio otkrio nam je neke uzore i impresije iz sveta animacije, kao i vezu sa ostalim filmskim i muzičkim zaveštanjem. 

Kako si se i zašto obreo u svetu animacije?

Volim film, a umem i da crtam. Tako sam procenio da je u pitanju talenat koji treba unapređivati. Sa druge strane, moram da priznam da čak više poznajem igrane filmove nego animirane.

Koji bi istorijski period animiranih filmova izdvojio kao uticaj i inspiraciju koja te je vukla ka sopstevnom radu?

Pa kada sam maštao o svojoj budućoj karijeri, naravno da su svi uticaji dolazili iz Diznijeve produkcije. Sve likove sam radio po tom kalupu, vođen razmišljanjem šta to još Dizni, do tada, nije obradio. Uticaje sam kasnije najviše otkrio na akademiji, uz pomoć programa koji je uređivao moj profesor. Dakle, nešto što naginje istočnoj kinematografiji, posebno nekadašenjm Sovjetskom Savezu. Kroz fakultetsko usmerenje bio sam najviše okrenut kratkometražnom animiranom filmu i shvatio sam da mi takva forma prilično odgovara.

Ilustracija za priču "Kako je zec sanjao ježa i medveda"  (Sergej Kozlov)

Kako gledaš na tu malu renesansu animacije, koju smo stvarno doživeli u poslednjih nekoliko godina i gde ona tebe vodi?

Najviše iskustva sam doživeo iz umetničkog polja autorske animacije. Zanimljivo je nekada biti i kompletan autor, ali biti i deo nekog tima i zaslužan za neki likovni deo koji zavisi samo od tebe. Što se tiče mojih kolega, postoje oni koji su uspeli da proguraju svoj stil i filozofiju razmišljanja. Naravno, nekda nije lako imati inspiraciju, pa godi da se na kratko upadne u kolotečinu velike industrije. Bilo kako bilo, sve ćeš to otisnuti u lični projekat, samo kada sazri.

Tvoje radove krase različite tehnike. Na koji način im pristupaš?

Zapravo, prvo mi se javi ideja pa onda osetim koja bi tehnika bila prikladna u realizaciji. Inače, to što stvaram je osluškivanje mog unutrašnjeg bića i vođenje vizuelnog dnevnika. Ipak mi fali još malo spontanosti.

"Semena"

Diplomirao si na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, animiranim filmom "Životi". Šta se krije iza tih frejmova?

U pitanju je moja ideja i scenario, zapravo sam ekranizovao jedan moj strip. Priča spaja ovozemaljsko i vanzemaljsko. Tadašnja razmišljanja sam uspeo da oblikujem. To nazivam aha! momentom, kada se slegnu svi ključni motivi i simboli oko kojih gradim svoje priče. Film je bio prikazan na više domaćih festivala (FESA Festival, BALKANIMA) pa čak i na smotri srpskog filma u Vašingtonu. Na festivalu Balkanima sam osvojio nagradu SAE instituta.

Da li zazireš od dugačke forme ili te to jednostavno ne zanima?

Ne sputava me taj tehnički momenat. Nikada nisam u filmovima i stripovima koristio dijalog, tako da i dalje ne mogu da osmislim šta da upakujem u sat vremena.

Trenutno si na master studijama. Šta je ovoga puta zadatak?

Na masteru takođe radimo animirani film, samo on, naravno, mora biti dosta kvalitetniji od diplomskog rada. Pomenuto ostvarenje "Životi" je crno beli film rađen u tehnici kolaža, takozvana cut out tehnika. Master rad se zove "Svetlsot" i taj film mi je doneo pravo osveženje, jer je svojim najvećim delom u koloru i to u tradicionalnoj 2D tehnologiji. To znači da sam frejmove, za razliku od kompjuterske obrade, radio ručno. Volim da imam dodir sa materijalom, gde nije sve potpuno digitalizovano. Ali to ne znači da želim da budem besmisleno tvrdoglav, pa da ne koristim prednosti kompjutera u budućnosti. Taj rad sam i odbranio, a on traje nešto duže od osam minuta. Malo sam pomerio vremensku granicu u poređenju sa diplomskim filmom.

Goran Rakić

U tvojim radovima je upečatljiv odnos slike i reči. Zašto to potenciraš?

Da, moji statični radovi upravo šalju poruke koje mogu da se prevedu u reči. Često sam dobijao komplimente od ljudi kako je ta granica slike i reči moj zaštitni znak. Sve je to u atmosferi i ključnim osećanjima koja su neprepričljiva. Sa druge strane, možemo da pronađemo reči koje će sklopiti određeni mozaik izvora mojih osećanja ideje.

Koje umetničke pravce voliš kao izvore inspiracije?

Kada govorimo o likovnom pristupu i usmerenju u istoriji umetnosti, najbliži mi je nadrealizam. Nije u pitanju ni puki realizam ni naučna fantastika. Mada, često tu realnost posmatram kao naučnu fantastiku, samu po sebi.

"Potraga"

U tvojim radovima su prisutni i narodni, pastoralni i duhovni elementi...

Mislim da je za umetnika važno da bude ambasador svoje zemlje. Glas i identitet, za koje mislim da ne zatvaraju svog autora i ne vode ga u loše strane nekakvog nacionalizma. Ali kada bi svako tako pristupao, onda bi se ljudi vrlo kvalitetno obogaćivali. Umetnost široka disciplina, koja daleko može da otputuje.

Kako izgleda tvoja radna atmosfera?

Muzički žanr koji najviše sušam prilikom rada je filmska muzika. To polje sam dosta istražio i ono mi se posebno dopada, jer tu postoji neka vrsta narativnosti i tema koja daje određenu boju samog albuma. Ljudi se inspirišu filmom, pa urade likovno delo. Tako i ja sklapam mozaik svoje atmosfere. Ranije su se umetnici najviše inspirisali prirodom, dok se danas umetnici inspirišu drugim umetnicima.

"Vigil"

Koji bi animirani film preporučio publici O radija?

U pitanju je ruski animator Juri Nornštajn. Njegov stil krase bajkoviti prikazi, čovek se zaista upita kako je to izvedeno. Filmovi mu nalikuju na igranu formu, ali su animirani. Tu je i kratkometražni naslov "Bajka nad bajkama" (Skazka, 1979.) koji obrađuje njegova sećanja na godine Drugog svetskog rata. On stvarno ima jedan poseban narativ. To ostvarenje je puno puta bilo proglašeno za najbolji kratkometražni film svih vremena. Eto, nadam se da će u ovom naslovu ljudi pronaći mnogo toga bliskog sebi.

"Bajka nad bajkama"

Kompletan intervju sa Goranom Rakićem u "Dnevnoj sobi" Oradija preslušajte ovde:

Dušan Majkić