Fanzin je pravi underground

Istinski muzički zaluđenici složiće se da ništa nije tako jako pogodilo svet kao pojava panka krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Tada se o ovom fenomenu jako malo i (uglavnom) negativno pisalo na stranama komercijalnih novina i časopisa. Zbog toga su se mladi pankeri latili lepka i hartije i počeli da stvaraju neku drugu, verodostojniju istoriju. Fanzini su se brzo raširili na svim stranama sveta, a neki naslovi su stekli kultne statuse i verne pratioce. Pošto je ovo stvarno tema za sebe, ovoga puta vraćamo se u budućnost kako bismo se upoznali sa jednim novim, novosadskim fanzinom simboličnog imena Out Of The Darkess! Njegov prvi broj je izašao pre nekoliko nedelja, a o potrebi da se štampani andergraund mediji ponovo vrednuju i koriste govorio nam je jedan od autora prvenca Igor Todorović - Zgro. Zato, umesto čitanki – fanzin u ruke!

Još jedna fanzinaška epizoda u tvom životu. Zašto si se vratio ovakvom vidu informisanja i andergraund aktivnosti?

Nikada nisam ni otišao iz ovog vida informisanja. Ja prvi ne volim da čitam dugačke tekstove na netu. Više sam u fazonu "daj mi tri rečenice, vest i sve super". A sve što je objašnjeno na više strana volim da doživim u štampanoj formi, pa da natenane listam i čitam. E, tako sam jednog dana pomislio "čoveče, kada si poslednji put držao neki fanzin u ruci?". Nekoliko nas iz ekipe par godina u nazad piskaramo svoje utiske iz sveta muzike i kačimo ih na sajtu Out Of The Darkness. Tako se i rodila ideja o štampanom izdanju sačinjenom po klasičnom fanzinaškom receptu: izveštaji sa koncerata, festivala, par tekstova, dosta recenzija aktuelnih izdanja... U priču smo uključili još dva (ne Tri) drugara koji su krenuli sa skupljanjem svog materijala za treće izdanje Rebuild fanzina. Sa tom realizacijom su stali, tako da se dobar deo njihovog materijala našao u prvencu O.O.T.D. Ekipa koja ga je sastavila su: Nemanja, Šolja, Zaviša, Đole i ja. Bio bih najsrećniji da ovaj fanzin podstakne nove klince, pa da ja na sledećoj svirci pazarim dva-tri njihova naslova. Mislim, ja volim ovu formu i uvek ću biti njen pobornik, ali šta ću ja sad tu sa četrdeset i kusur da se toliko lomatam.

Zašto je fanzin preživeo?

Konkretno, sama činjenica da imaš nešto u ruci, da to možeš posle da odložiš na policu, da pozajmiš nekome na čitanje... Sa netom je drugačija situacija. Proslediš link, ali nemaš odnos prema tome. Vest sa neta nikada ne može da ti bude ista nego kada nešto pročitaš u štampanoj formi. Isto je tako i sa albumima. U redu je mp3, ali situacija se menja u trenutku kada neki naslov nabaviš na ploči ili original disku. Pa dok ti to ne izvadiš iz omota, pa pustiš, doživiš prvi zvuk... Na taj način i drugačije pristupaš i samom bendu. Onda ta priča ima težinu. 

Fanzin se vratio u periodu kada su se podmladili i neki muzićki žanrovi. Hardkor, na primer. Da li je to po tebi nešto trendovski ili prirodan sled okolnosti?

Smatram da je u hardkoru uvek bilo pravog andergraunda. I uvek će ga biti! Oni koji su previše koketirali sa recimo, metalom, pronašli su put do velikih agencija i izdavačkih kuća. Ali ćeš zato uvek imati tu malu i jaku scenu koja je iskrena, u kojoj nema puno kompromisa niti se koketira sa suvišnim muzičkim pravcima. Isto tako mislim i u vezi sa fanzinima. Jer, hardkor je muzika koja ima šta da kaže. Onda mi je sasvim normalno što fanzini predstavljaju produženu ruku svega toga. Nije to sad da sam ja uradio fanzin, pa ćao. Ne pamtim da sam na jednom mestu video toliko fanzina nego što je to bio slučaj u Blekpulu (Rebellion festival). Sve je iz panka i hardkora i tada sam shvatio koliko je to sad već (ponovo) globalni fenomen. A šta ako se, recimo, desi da sutra neko isključi neko dugme i mi ostanemo bez neta?! Šta ćemo da radimo? Znam da sad banalno zvučim. Možda i nemoguće. Na kraju krajeva, tako smo živeli do pre dvadesetak godina. 

Out OF The Darkness No.1: BECOME AS ONE, ATTITUDE ADJUSTMENT, CONCRETE WORMS, WARSONG, DAG NASTY, FLAG, PUNK ROCK HOLIDAY, REBELLION 2016, WE’RE LOUD FEST, RECENZIJE KONCERATA I ALBUMA…

U prvom broju vašeg fanzina prikazana je gomila recenzija domaćih i regionalnih izdanja. Kako bi ti opisao prošlu godinu, kada govorimo o pomenutoj produkciji?

Meni jedino fali mlađih bendova. To je generalni problem u priči oko domaće produkcije. U poslednjih par meseci novosadski SKC je objavio nekoliko albuma bendova koji su iz andergraund priče. Super mi je što je novo izdanje novosadskog benda Shoplifters (Believe) urađeno u Aziji. Jedan od omiljenih naslova iz prošle godine mi je split album novosadskih Lazarath i zagrebačkih Sentence, a jedno od najomiljenijih i najozbiljnijih prošlogodišnjih izdanja mi je album "Bezobrazluk"  takođe Novosađana, grupe Proleće.

Kako je po tvom mišljenju prošla 2016? Koncertno, produkcijski, ponuda...

Meni je samo krivo što jako puno stranih bendova i dalje zaobilazi naše prostore i to zbog najbanalnijih razloga: granica, papirologija, zezanje oko ulaska i izlaska iz zemlje... A pogotovu mislim na dobre manje bendove, kojima bi značilo da se pojave i sviraju kod nas. Oni jednostavno ne mogu da naprave pozitivnu računicu, jer znaju da domaći organizatori ne mogu da im pokriju troškove ni od 300 evra. Ako je karta dva evra, onda ti treba najmanje 200 ljudi na svirci, da ne govorim o noćnoj mori zvanoj Ata karnet (neka vrsta međunarodne dozvole ili "pasoša" za instrumente). Bend mora da izvadi pomenutu dozvolu samo zbog jednog nastupa u Srbiji, a ta dozvola se opet overava u samo nekoliko evropskih gradova. To su dodatni finansijski troškovi organizatora, a gubi se i dragoceno vreme. Druga je stvar ako bendovi imaju vezanu turu od Budimpešte, Novog Sada, preko Beograda i Temišvara pa do Sofije ili Soluna... Takva matematika još i može da se isplati. U poslednje dve godine smo i imali slučaj da nam se bendovi javljaju sa granice. Nije im bio dozvolje ulazak u zemlju, pa tamo provedu i po pola dana. Takav slučaj je bio i sa kultnim meričkim bendom Madball, pa smo slali drugo vozilo po njih i tada shvatiš kako je to i dalje veliki problem u 21. veku. Da se ukinu granice! O čemu mi pričamo?!

Deo razgovora sa Igorom poslušajte ovde:

Dušan Majkić