Avanture po divljoj Srbiji
Iako je možda mali broj ljudi saznao za njegov podvig, u enciklopedijama sveta stoji da je jedan od retkih ljudi koji se spustio u najdublju jamu na svetu (na više od 2.000 metara) koja nije pokrivena vodom, odnosno, nije ispod mora. Ivan Nastić iz Valjeva imao je dovoljno znanja i hrabrosti ne samo za ovu avanturu, nego i za mnoge druge, a svoje umeće i avanturistčki duh iskoristio je, zajedno sa svojim prijateljima i otkrio najzanimljivija i najtraktivnija mesta Srbije. Kroz projekat Wild Serbia svoje polaznike vodi u nezaboravne avanuture.
"Mi smo u suštini 'izlovili' sva atraktivna mesta Srbije i sad se igramo na njima. Organizujemo ture širom naše zemlje: Đerdap, Uvac, Drina, kao i kanjoning na Valjevskim planinama, tako da je svakog vikenda veoma zabavno", ispričao nam je Ivan na početku razogovora za Oradio.
U čemu smo kao država dobri, a šta nam to nedostaje kada je ponuda ekstremnog turizuma u pitanju?
Teško je to pitanje. Mislim da smo sami sebi najveći neprijatelji i osvrćemo se na neke negativne stvari koje mnogo više vidimo nego što bi trebalo. Često ne znamo to da pretočimo u pozitivnu enegriju i pozitivan odnos, pa se tu stalno zaplićemo. Ne otvaramo se dovoljno ka spoljašnjem svetu, ka inostranstvu, pa da gledamo kako sve to da povežemo. Srećom, dobrih stvari ima puno, fantastičnih predela i divne prirode.
Šta ljude najviše impresionira kad ih vodiš?
To je svakako lepota prirodnog okruženja, ali i aktivnosti koje im spremamo i naravno, ljudi sa kojima se druže. Lično mi je najlepše kad vidim da ljudi prevazilaze svoje strahove, kada učešćem na određenim avanturama probijaju svoje granice pa su nakon toga ozareni i srećni.
Koliko su sve te stvari zaista divlje, ekstremne?
U principu su jako ekstremne, a opet su prilagođene učesnicima koji nemaju prethodnog iskustva. Praktično, ljudi sa malo fizičke kondicije mogu da učestvuju u svim programima. Bitno je samo da imaju volju i želju za avanturom.
Ko se sve prijavljuje na ove ture?
Razni ljudi spremni na avanturu. Bilo ko može da se odmetne u prirodu i krene sa nama, bez obzira na to da li ga zanima određena destinacija ili je u pitanju želja da se oproba u nekoj od disciplina koje nudimo, kao što su kajaking, kanjoning ili su u pitanju, na primer, pećine. Nas možete sresti na različitim destinacijama, a sve nas povezuje ljubav prema prirodi uz adrenalinski deo koji negujemo.
Ima li nekad nekih povreda, neželjenih ili neplaniranih događaja?
Da kucnem u drvo, do sada je bilo minimalno povreda, u procentima oko jedan prema hiljadu. Obično su to neke manje povrede tipa ogrebotina, uganuća i slično i to uglavnom zbog nepažljivog ponašanja.
Kakav je najdublji "underground" koji si imao prilike da posetiš?
Jako crn (smeh). Biti u jami dubokoj 2.000 metara zaista je neverovatan doživljaj pogotovo kada se potrudiš da budeš svestan događaja i zapitaš se "gde sam to ja sada"! Zamisliš da je iznad tebe pukotina od dva kilometra, a širine negde samo 20 ili 30 centimetara, na nekim mestima nekoliko desetina metara. Samo poimanje mesta na kojem se nalaziš donese i dozu straha od okruženja na koje nisi navikao. Ipak, sve je prošlo dobro i osećaj je zaista fantastičan.
Koje su naše pećine za ponos i prikazivanje?
Bilo gde u krečnjačkim područijima imamo pećine koje su nešto lakše i pristupačnije za istraživanje i avanutre. Valjevski kraj je zanimljiv, jer tu ima nekoliko lakših pećina za početnike koji žele da se oprobaju u speleološkim avanturama, a i najbliže su Beogradu i Novom Sadu. Zatim, tu su pećine kod Mokre gore, Zlatibora i Uvca. Na Uvcu, na primer, imamo jednu pećinu koja je dugačka šest kilometara pod nazivom Ušačka pećina. Pomenuo bih i pećine istočne Srbije oko Bora, na Miroču...
Gde ti je od svih ovih mesta bilo najlepše?
Teško mi je da odaberem, možda na nekoj plaži (smeh). Najviše volim kanjoning. To je disciplina koja jeste ekstremni sport, ali je dovoljno laka da možeš konstantno da uživaš. Za nas iskusnije pravi doživljaj je kada je jako velika voda ili, na primer, prolazak kroz vodopade. Kombinacija stene, vode, spuštanja je i ležeran doživaljaj a i dovoljno avanturistički.
Koji je sledeći poduhvat koji bi te obradovao?
Uh, ne bih mnogo da pričam o tome, da ne bih sam sebi sasekao ideju. Možda nešto na Himalajima... Generalno, zbog samog razvoja avanturizma u Srbiji moram da kažem da sam zadnjih godina zapustio sopstvene porive u ekstremnim sporotvima i da sam manje prisutan u ekspedicionizmu. Voleo bih da se u narednim godinama više aktiviram na tom polju, ima nekih planova, pa ćemo videti. Pre par godina imao sam prilike da sa drugarima jedrim preko Atlantika, pa je pored jame koju smo pomenuli, to jedno od iskustava koje je bilo neobično i fantastično. Ima planova, moram da uskladim obaveze i radiću na tome da ponovo krenem u neku avanturu.
Jovan Marjanović
