Algiers: Muzika ispred žanra!

Posle godinu dana, američko-engleski bend Alžirs (Algiers) vraća se u Srbiju, u Beograd, gde će u ponedeljak 11. februara nastupiti u klubu Elektropionir. Spoj gospel vokala i gitarske buke u rasponu od post i elektropanka do industrial zvuka, zaintrigirao je muzičku kritiku koja je ostala zatečena originalnošću i visokim kvalitetom koji su već na prvom albumu Algiers isporučili. 

Svoju kreativnu snagu i dalje troše na aktuelnoj turneji kojom promovišu album "The Underside of Power", a sada se bliži vreme i za treće izdanje (koje se uveliko sprema). Ekipu smo uhvatili upravo u kombiju koji je bio na putu iz Poljske za Slovačku. Telefonske veze su izdržale međunarodni poziv, a bas gitarista Rajan Mahan je raspoloženo otkrio sve detalje koje njegov bend čine jednim od veoma obećavajućih muzičkih imena koja dolaze. 

Vraćate se u Beograd, posle nešto više od godinu dana. Da li se sećate tog nastupa?

Da, definitivno se sećam prostora. Svidela mi se energija tog mesta u kombinaciji sa vašom publikom. Bio sam jako uzbuđen što sam po prvi put posetio Srbiju, jer me zanimaju istorijske zanimljivosti te države, ali i Jugoslavije uopšte. Sećam se da sam se pred sam nastup borio sa groznicom, ali me je publika izvukla. Bilo je to jedno lepo iskustvo koje ćemo, nadam se, ponoviti.

Vi ste zapravo i dalje na turneji kojoj promovišete drugi album "The Underside of Power"?

Ovo je finalni deo turneje, koja traje već godinu i po. Posle nje ćemo se definitivno oprostiti od tog albuma na neko duže vreme.

Spot za pesmu "Underside of Power"

Kako je bilo živeti i putovati sa tim albumom?

Jako izazovno za sve nas. Sa druge strane, osećaj je i katarzičan, a mi smo se tako čistili od stresnog perioda provedenog u studiju. Proces snimanja je jedna veoma zahtevna vežba živaca. Tu leži naša sreća i snaga – u sviranju tih pesama na koncertima. Sada smo fokusirani na proces stvaranja nove ploče. Trenutno smo još u fazi dogovaranja kako bi novi album trebalo da zvuči, a ono što je sigurno je da ćete ga svi čuti do kraja ove godine.

Pored bas gitare, u bendu si zadužen i za programiranje, sint, udaraljke i prateće vokale. Kako uspevaš sve to da sinhronizuješ?

Uf, treba tu puno vežbe. Dosta vremena provodim u pripremi kako to sve posle odsvirati na bini, kako će to zvučati i opravdati zadatke iz studija, itd. Iz Amerike sam se preselio u London 2006. a ta promena lokacije je uticala na to da moram promeniti i način muzičkog razmišljanja. 

Pažnju su skrenuli singlom "Blood"

Dakle, tamo sam naučio kako da radim sam i na koji način da sve ideje obradim u postprodukciji. Mislim, nema ničeg specijalnog, niti magičnog u tome. Bitno je samo da se povežeš sa pravim ljudima kako bi stvarao nešto inspirativno. To je relativno težak posao, ali mi nikad ne odustajemo. Ljudi dosta strepe da im neko ne ukrade ideje, misle da ne rade dosta na svojim idejama... To nije slučaj sa našim bendom.

Koliko je za vas bilo izazovno da vam se prvi album pojavi tek posle osam godina postojanja?

Ne bih baš rekao da nam je to prava godina početka. Sve je to bilo samo opušteno druženje i pisanje skica za ono što će doći tek 2011/2012.

Vaš zvuk je fleksibilan, sa gomilom žanrova. Niste etiketirani, što je dobro za identitet benda.

Kao i u svemu, u muzici isto tako postoje pozitivne i negativne stvari. Ne treba graditi očekivanja o tome kako će zvučati vaš bend. Zato je naš pristup stvaranju jako fluidan i fleksibilan. Okrenuti smo na pozitivnu stranu, jer smo mi pre svega bend ispred bilo kakvog žanra! To se posebno vidi kada stvaramo nešto novo.

Spot za pesmu "Black Eunuh"

Spominješ novi album. U kojoj je on sada fazi?

Pa, neke od novih pesama ćemo svirati na beogradskom koncertu. Neke kompzicije i dalje oblikujemo pre odlaska na snimanje. Posle dosta vremena smo kreirali skicu za predstojeći album. Jer, kada ste na turneji, jako je malo vremena za stvaranje. Prvenstveno ćemo se fokusirati na našu "živu" energiju, a drugi izazov će doći u obliku izazova kako dalje izgurati sve u postprodukciji. Naši pređašnji abumi su dobri, ali im ipak nedostaje taj nedostatak snimanja uživo.

Vi ste mlad bend. Da li vidite i mladu publiku na vašim koncertima?

Jako zanimljivo pitanje. Kao što sam rekao, mi se ne držimo nekog žanra, a to prvenstveno privlači stariju publiku. Pankere, ljude koji vole, recimo, industrial muziku i sve te sintetičke stvari iz 80-ih godina. Naš adut je ipak nastup.

Južnjačka gotika kao uteha: Alžirs (Rajan je prvi s leva)

Pored muzike, tu je i spritualni koncept kog se držite. O čemu se tačno radi?

Dosta se povezujemo sa literarnom formom južnjačke gotike (Southern gothic). Dakle, to je tama i njene varijacije koje postoje ispod temelja našeg društva, kao važni aspekti ljudskog iskustva. Isto tako se zanimamo za sisteme odbrane od raznih autoriteta. Ne verujemo u granice i predrasude, kako nacionalne tako i psihičke, tako da i taj segment graviramo u zvuk našeg benda.

Da li će se, shodno trenutnom stanju, neke od vaših novih pesama baviti političkim temama?

Ne reagujemo nužno na sve ono što se dešava u svetu. Muzika se, sama po sebi, generalno suprostavlja apsurdu i grotesci prirode ultradesničarskih ideologija. Mi se više okrećemo efektnijem angažmanu u potencijalnom prostoru koji će sa svima ostvariti najrazličitije kontakte.

U nastavku pogledajte i poslušajte kako Alžirs zvuče uživo:

Dušan Majkić