Gugl čuva podatke o našim lokacijama, ali šta još?

Da li ste znali da Google već mesecima čuva podatke o vašim lokacijama na kojima ste bili? Tako možete da pogledate kog datuma ste bili na određenom mestu, kao i kuda ste se kretali. Mnoge je ova informacija začudila, jer se ne sećaju dozvole da se takvi podaci čuvaju. Međutim, to je verovatno pisalo negde među mnogim stranicama uslova korišćenja Guglove aplikacije, koje, naravno, nismo pročitali.

Znamo da Gugl, Fejsbuk i slični sajtovi rade tako što prikupljaju podatke o nama kako bi nam bolje plasirali reklame. Andrej Petrovski iz Share fondacije kaže da su aplikacije iza kojih stoje poznate kompanije bezbednije od drugih, ali da i one prikupljaju podatke o nama, zato što na taj način i funkcionišu. Razlika je u tome da lica van tih kompanija teško mogu da dođu do naših podataka.

"Kad instalirate aplikaciju, to znači da ste prihvatili uslove korišćenja, ali to niko ne čita i niko ne ulazi dublje u to šta Gugl može da radi sa tim podacima. Gugl je ovde samo primer, većina aplikacija koja radi na našim pametnim uređajima traži pristup lokaciji i ovo je samo produkt tog pristupa na koji smo mi pristali svesno ili nesvesno", kaže Petrovski za O radio.

Na našim uređajima postoji veliki broj različitih senzora, kao što su žiroskop, mikrofon, kamera koja može da oseća svetlost i ukoliko instaliramo aplikacije koje nisu toliko bezbedne, a imaju pristup ovim uređajima, na taj način dajemo trećim licima pristup svim tim senzorima koji onda o nama mogu da otkriju dosta toga, objašnjava Petrovski.

Informacijama o lokacijama može da pristupi samo osoba koja ima šifru Guglovog naloga, međutim, ukoliko vam neko ukrade šifru, moći će da pristupi vašim mejlovima, lokacijama i mnogo čemu drugom.

Kako sve vaši podaci mogu da budu zloupotrebljeni? Ako šaljete kompromitujuće fotografije, neko može da ih objavi javno, ili da vam hakuje profil zbog nebezbedne šifre i objavi prepiske sa drugim ljudima. Moguće je i da na osnovu podataka o vama neko rekonstruiše vaše profile na društvenim mrežama i objavljuje nešto što bi vam nanelo štetu, ili, još gore, da pronađe vaš JMBG i nekako uspe da osnuje firmu na vaše ime i napravi ogromna zaduženja koja nikad ne biste uspeli da vratite.

"Mladi su skloni da često objavljuju fotografije na socijalnim mrežama na kojima se ne nalaze samo oni, već i prijatelji iz kraja i škole. Nevolja je ako nisu nikada na svojim pametnim uređajima proverili ona podešavanja koja se tiču geolokacije. Ukoliko to nije čekirano, vi faktički šaljete geotagirane fotografije i svi internet predatori i ljudi koji imaju loše namere, a ima ih na internetu kao i u realnom životu, mogu to da zloupotrebe. Vi na taj način ne samo da možete da rekonstruišete apsolutno svoje kretanje u određenom periodu, već prikazujete i gde ste se nalazili, ko je bio sa vama u društvu i tako dalje", objašnjava Radoje Gvozdenović iz kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.

Čak i kad pročitate sve uslove korišćenja određene aplikacije i ne sviđa vam se čemu sve imaju pristup, ponekad je teško funkcionisati bez tih aplikacija. Ukoliko vam fakultet, posao ili društveni život zavise od toga koliko ste onlajn, ne možete a da ne koristite neke popularne aplikacije poput Fejsbuka, Gmaila, ili nečega trećeg. Kada instalirate aplikaciju treba pažljivo da pročitate čemu sve traži pristup i ako baterijska lampa traži pristup mikrofonu ili nečemu što smatrate da nije logično, nemojte je instalirati, već nađite adekvatnu zamenu.

Postoje načini da bezbedno i anonimno pretražujete internet, tako da podaci o tome šta gledate, sa kim se dopisujete i gde se nalazite velike kompanije ne mogu da prikupe. Najpoznatiji server za to jeste Tor, međutim, uskoro će možda biti veoma otežano korišćenje takvih servisa. Novo pravilo u američkom zakoniku omogućava skoro svim sudijama da izdaju nalog za pristup, preuzimanje i kopiranje podataka sa uređaja koji koriste alate za zaštitu privatnosti, poput Tora i VPN-a ili uređajima korisnika koji su zabranili pristup lokaciji na mobilnim uređajima uz uverenje da je ovo relevantno za istragu zločina. To se ne odnosi samo na američke građane, već i na ceo svet, kaže Gvozdenović.

"Interesantna je teza da mnogi smatraju da se pitanja bezbednosti njih ne dotiču, jer oni navodno nemaju šta da kriju, ali Edvard Snouden kaže da je to isto kao reći da ne treba da postoji sloboda govora ukoliko nemate šta da kažete. To je zaista prilično jadna teza i otprilike racionalizacija našeg poraza pred sistemom i nemoći da se na efikasniji odupremo sveprisutnom nadzoru", dodaje Gvozdenović.

Privatnost na internetu je važna čak i ako tražite nešto bezazleno, kao na primer čemu neki lek služi. Ukoliko ne pretražujete putem anonimnih pretraživača, možete očekivati u svom inboksu reklamu za taj određeni lek. Ako želite da pratite vesti iz te oblasti, kao i da saznate ko prikuplja podatke o vama i na koji način, pratite tviter nalog PoverenikRS.

Jasna Žugić