Građanski zakonik donosi pravnu sigurnost

Komisija za izradu Građanskog zakonika Republike Srbije najavila je da će u decembru početi da čisti alternativne članove iz dela zakonika koji se odnosi na porodične odnose, a koji je izazvao najveću pažnju javnosti. Rad na Građanskom zakoniku traje već 12 godina, a za to vreme komisija je održala više od 120 sastanaka. Ipak, Zakonik još uvek nemamo. Najveću prašinu podigli su delovi koji se odnose na fizičko kažnjavanje dece, surogat materinstvo, odnosno rađanje za drugog, eutanazija, istopolne zajednice, kao i izjednačavanje crkvenog i građanskog braka.

"Građanski zakonik uređuje čitavu oblast građanskih prava koja se sada nalaze u nekoliko zasebnih zakona. Sam proces donošenja Građanskog zakonika otvara mogućnost da se postojeća zakonska rešenja promene i modernizuju ukoliko je to potrebno, ali najveća korist će biti to što će sve biti na jednom mestu", rekao je za O radio advokat Veljko Milić. 

Uprkos prvobitnim najavama da bi Zakonik mogao da bude gotov do kraja godine, rok je ponovo pomeren, a kako kažu u komisiji, ostalo je da pročiste alternativne članove. U novembru će od alternativnih rešenja čistiti deo koji se odnosi na stvarno pravo, a u decembru deo o porodičnim odnosima. To je ukupno oko 1.000 članova Građanskog zakonika. Kako sada stvari stoje, nacrt zakonika bi pred Vladu mogao da stigne najranije početkom sledeće godine.  

Advokat Veljko Milić nam je rekao da izrada ovog Zakonika traje i duže, jer je bilo više ideja da dobijemo Pravni akt koji će regulisati prava građana i pre formiranja Komisije 2006. godine, ali i da je potpuno normalno da njegova izrada traje dugo.

"Donošenje Građanskog zakonika nije nešto što se radi preko noći. Potrebno je uključiti javnost u donošenje Građanskog zakonika, održavanjem javnih rasprava na različite teme, kako bi se obezbedila njegova trajnost. Suština Zakonika je u tome da on pruža pravnu sigurnost i da garantuje građanima da zakonske odredbe neće biti menjane svake godine, kao što se sada sa mnogim zakonima dešava."

Kada se u medijima spominje Građanski zakonik, uglavnom se u prvi plan ističu njegovi članovi koji se odnose na Porodično pravo. Neki od njih su fizičko kažnjavanje dece, surogat materinstvo, istopolne zajednice, eutanazija i izjednačavanje crkvenog i građanskog venčanja. Komisija je najavila da će ove članove čistiti u decembru, a javnost misli da su upravo ova osetljiva pitanja razlog zbog kog još uvek nemamo Građanski zakonik.

Kako sada stvari stoje, u Građanskom zakoniku će ostati član koji se odnosi na fizičko kažnjavanje dece jer, kako kažu članovi komisije, on nema alternativu. Srbija je zabranu zlostavljanja i zanemarivanja deteta preuzela potpisivanjem Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, ali smo je shvatili tako da ona ne podrazumeva zabranu svakog fizičkog kažnjavanja, nego samo onih oblika koji imaju teže posledice po dete. Pisci Nacrta Građanskog zakonika smatraju da bi izričito trebalo zabraniti fizičko kažnjavanje jer bi nekom moglo da se učini da batine nisu ponižavajuće za dete i da se time ne vređa njegovo ljudsko dostojanstvo. Pisci Nacrta smatraju da se roditeljski autoritet ne stiče batinanjem već pre svega ličnim primerom, strpljenjem, razumevanjem i većom posvećenošću. Sa druge strane, ova zabrana je značajna i zbog povećanja vršnjačkog nasilja. Ako u porodicu uvedemo nove standarde, bez nasilja, to će biti dobar primer i za rešavanje konflikata među vršnjacima.

Ostali problematični članovi će možda dobiti alternativna rešenja, a možda će biti i izbačeni.

Građanski zakonici postoje i u drugim zemljama. U Francuskoj je donesen još u doba Napoleona, dok je Nemačka svoj Građanski zakonik dobila pre više od 100 godina. Mi smo imali Građanski zakonik iz 1844. godine koji je prestao da važi posle Drugog svetskog rata i od tada ga nemamo. On je u velikoj meri bio prepisan iz Austrije, ali je bio prilagođen. U sličnoj situaciji bile su i druge tada komunističke zemlje, ali su uglavnom počele da rade na njima neposredno posle pada Berlinskog zida. Zakonici se više ne prepisuju pa prilagođavaju, već se koriste zakonska rešenja koja već postoje u našim Zakonima.

Iako se pišu tako da budu trajni, Građanski zakonici su podložni promenama. "Njihova izmena nije ništa komplikovanija od izmene običnog zakona, ali ne bi trebalo da se prečesto menjaju upravo zbog pravne sigurnosti. Kada se pišu trebalo bi da budu napisani tako da ne sprečavaju razvoj društva, ni društvenih odnosa koje uređuju", rekao je advokat Milić.

Nacrt Građanskog zakonika ima skoro 3.000 članova. Komisija je najavila da će pročistiti oko 1.000 članova tokom novembra i decembra i najkasnije početkom naredne godine predati konačan Nacrt Vladi republike Srbije. Advokat Veljko Milić smatra da je to moguće jer se u nacrte zakona ubacuju alternative. Ako uzmemo u obzir koliko duge traje izrada Zakonika, trebalo bi da su se u međuvremenu iskristalisali stavovi o pojedinim članovima. Ostaje samo pitanje volje.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim", posvećenu Građanskom zakoniku poslušajte na podkastu O radija.

Alma Kovčić