Duvanski dim čeka da uđe u skupštinu

Potpuna zabrana pušenja na javnim mestima se u Srbiji već dugo odlaže. Bila je najavljivana više puta, ali izmene zakona nisu ušle u skupštinsku proceduru ni 2016, ni 2017. godine. Radna grupa, koju su činili članovi Ministarstva zdravlja i Republičke stručne komisije za kontrolu duvana, predložila je još u decembru 2015. godine potpunu zabranu pušenja u svakom zatvorenom javnom i radnom prostoru, uključujući i sve ugostitetljske objekte, dakle i kafiće i restorane, bez obzira na njihovu kvadraturu. Zabrana se ipak ne bi odnosila na bašte ugostiteljskih objekata.

Prema postojećem Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu iz 2010. godine, pušenje je zabranjeno na javnim i radnim mestima, ali je dozvoljeno u ugostiteljskim objektima većim od 80 kvadratnih metara. Ugostiteljski objekti čija je površina manja od toga mogu da biraju da li će njihov prostor biti pušački ili ne. Uprkos najavama, izmene ovog zakona nisu ušle u skupštinsku proceduru, a ni postojeći zakon se ne primenjuje u potpunosti. Institut Batut sproveo je 2015. godine opsežno istraživanje o izloženosti duvanskom dimu. Između ostalog došli su i do zaključka da svakom drugom punoletnom stanovniku smeta izloženost duvanskom dimu u izlasku.

Omladinski centar CK13 jedan je od retkih prostora za izlazak u Novom Sadu gde je pušenje zabranjeno. Đorđe Majstorović, PR ove ustanove, kaže da svi zaposleni poštuju ovu odluku, kao i većina posetilaca, ali da je teško opominjati ljude na koncertima.

"Posetioci uglavnom pitaju za šankom da li je pušenje dozvoljeno. Redovni gosti već znaju da je zabranjeno i uglavnom poštuju tu odluku i izlaze napolje da zapale, ali uvek naravno ima onih koji ili iz nekog inata ili prosto iz nemara zapale i bez toga da pitaju. U tim slučajevima ih neko od zaposlenih opomene i obavesti da je pušenje zabranjeno. Ima i onih koji zapale iz inata i to ne samo na koncertima, već i na tribinama. Dešava se ponekad da neko od posetilaca sam krene da opominje pušače. Imali smo pre par meseci na jednoj žurci situaciju da nam je prišao jedan gost da se žali na visokog plavog kolegu, koji je bio baš oštar kada ga je opominjao da ugasi cigaretu. Mi takvog kolegu nemamo, što znači da je to bio neko od posetilaca koji je išao redom i pričao ljudima koliko mu smeta duvanski dim."

Đorđe kaže da nije problem opominjati ljude kada ih je manje, ali kada su u pitanju posećeniji koncerti publika uglavnom ne poštuje odluku. To predstavlja veliki problem jer bi u slučaju dolaska inspektora klub morao da plati kaznu koja je ogromna i koja bi dovela u pitanje dalji rad Omladinskog centra.   

Kazna za fizička lica, po važećem zakonu, iznosi 5.000 dinara, dok je pravna lica moraju da plate kaznu od 500 hiljada pa do milion dinara.

U restoranima na Kipru, Islandu, Malti, u Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Irskoj, Litvaniji, Letoniji, Španiji, Velikoj Britaniji, Turskoj, Makedoniji, Norveškoj i Hrvatskoj je zabranjeno pušenje. U ostalim evropskim zemljama uglavnom je uvedena zabrana pušenja u restoranima, ali je obezbeđena prostorija u koju mogu da odu pušači i uživaju u duvanskom dimu, a da pri tome ne smetaju nepušačima. U Austriji, Nemačkoj, Portugalu, Rumuniji i Srbiji važi zakon koji ugostiteljima omogućava da deo restorana bude nepušački, a deo pušački. Bugarska, Kipar, Mađarska, Irska, Litvanija, Letonija, Malta, Španija, Velika Britanija, Turska, Makedonija, Norveška i Island zabranile su duvanski dim i u pabovima, barovima i kafićima. Četiri evropske zemlje (Bugarska, Grčka, Malta i Makedonija) zabranile su pušenje čak i u zatvorima.

Prema poslednjim analizama, više od Srba u Evropi puše samo Grci (gde je pušenje dozvoljeno samo u barovima). Prosečan pušač u Grčkoj popuši godišnje skoro 3.000 cigareta, dok je taj broj u Srbiji 2.924. Bosanci godišnje popuše oko 700 cigareta manje. Definitivno dolazimo do zaključka da izreka Puši kao Turčin više ne važi.

Kompletnu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" možete preslušati na podkastu Oradija

Alma Kovčić